Srpske zablude o "lideru regiona"

Bez obzira na to, političari redovno ponavljaju kako je Srbija lider.

Ekonomski analitičar Kit Simons, čije procene uvažavaju međunarodne finansijske institucije, u studiji koja se bavi Srbijom, pored ostalog konstatuje da je “reč o zemlji koja je ostvarila napredak u tranziciji, ali je ostalo još mnogo posla koji zavisi od političke volje”.

Kao značajne nedostatke on navodi visoku nezaposlenost, zavisnost od doznaka iz inostranstva, korupciju, praznine u vladavini prava, spoljni dug, slab izvoz. Njegov zaključak je sasvim jasan i on Srbiju svrstava u “najslabiju privredu centralne i istočne Evrope”. Bas Baker, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za zemlje u razvoju, komentarišući izjave nekih naših zvaničnika o liderstvu u regionu, nije imao dilema.

"Srbija jeste važna zemlja u regionu, ali nije najvažnija. Veća pa i bitnija od nje je Rumunija, a neke zemlje se, kao što su Rusija i Poljska, ističu po veličini, a druge, poput Slovenije i Slovačke, po tome što su uspešne i već su članice evrozone", stav je Bakera.

Ipak on diplomatski primećuje i da “što je više uspešnih zemalja, to je bolje za ceo region”.

Naš bruto domaći proizvod i sada je značajno manji od onog koji smo imali pre 12 godina. U periodu od 2001. do 2009. u Srbiju je ušlo po raznim osnovama 129 milijardi dolara, ali su loše iskorišćene.

"Naše vlade su propustile istorijsku priliku, da na talasu petooktobarskih promena, naklonosti međunarodne zajednice, konjunkture svetske privrede i značajnog priliva inostranog kapitala preurede Srbiju u modernu, demokratsku i razvijenu zemlju, članicu EU, koja bi, da se to kojim čudom desilo, sa pravom mogla da ponese naziv jednog od lidera šireg balkanskog prostora", smatra prof. dr Ljubodrag Savić.

Srbija je u poslednje dve decenije izgubila korak dozvolivši da nas preteknu čak i one zemlje koje su ranije bile znatno iza nas, procena je ekonomista. Sada smo po većini pokazatelja u društvu Albanije, BiH i Makedonije, ispred nas su Crna Gora i Hrvatska. Slovenija je odmakla najdalje, dok su Rumunija i Bugarska značajno unapredile vlastiti položaj ulaskom u EU.

"Ekonomski indikatori, indeksi sloboda, korupcije više daju povoda za zabrinutost nego za hvalospeve. Kompliment Hilari Klinton o našoj liderskoj poziciji više treba shvatiti kao šansu da se iskoriste neke uporedne prednosti i put ka cilju nego postignut cilj", smatra dr Slaviša Orlović.

Još uvek plaćamo cenu devedesetih, ali ni u protekloj deceniji ništa ozbiljno nije učinjeno da Srbija zaista postane ekonomski i socijalno respektivna zemlja, barem na prostoru Zapadnog Balkana. Nasuprot manjem broju moćnih i bogatih, nalazi se ogromna većina nezaposlenih, slabo plaćenih, siromašnih...

Umesto liderstva, što je fikcija političara, Srbija je, ocenjuju ekonomisti, zemlja propuštenih šansi.

Gde smo zapravo

Direktne strane investicije od 26 milijardi dolara do kraja 2009. dovode Srbiju do 62. mesta, skoro do dna tabele, imajući u vidu da ukupan broj posmatranih država iznosi 87.

Atraktivnija mesta za ulaganje su Pakistan (61), Tunis (60), Hrvatska (59), Bugarska (52), Angola (43), Rumunija (40)...

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosi u Srbiji 10.600 dolara, što je dovoljno za 102. mesto u konkurenciji 229 zemalja. Slovenija sa 27.600 dolara po glavi stanovnika zauzima 50. poziciju, dok je Hrvatska 68. sa 17.500 USD.

Indeks ekonomskih sloboda svrstava države u pet grupa, a Srbija sa indeksom 56,9 “čuva” 104. poziciju koja pripada četvrtoj grupi - “uglavnom neslobodnih zemalja”.

Ekonomske slobode su veće u Hrvatskoj (92. na listi), Mongoliji (88), Namibiji (77), Crnoj Gori (68), Rumuniji (63), Sloveniji (61)... a najveće su u Hongkongu, Singapuru i Australiji.