Dijaspora hrani preko 800.000 ljudi

Oko 11 odsto građana Srbije, odnosno 800.000 ljudi, dobija novac od rodbine iz inostranstva - ukupno oko četiri milijarde evra godišnje, pokazuju istraživanja

Srbija

Izvor: B92

Nedelja, 26.12.2010.

00:10

Default images

Istraživanje CESID-a je pokazalo da 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka, što je nešto preko 800 hiljada ljudi.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković smatra da je značaj srpske dijaspore kod nas dugo bio zanemarivan, iako inostrane doznake u Srbiji poslednjih godina iznose i do 15 odsto nacionalnog BDP-a. On kaže da oko pet miliona Srba u rasejanju godišnje u domovinu pošalje 5,5 milijardi dolara, odnosno oko 4,2 milijarde evra, što znači da građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto preko 5.000, odnosno 420 evra mesečno, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.

"Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od osamsto hiljada, pošto ljudi, kada se susretnu sa pitanjem u istraživanjima da li ih pomaže neko iz inostranstva, zaziru da to priznaju kako ne bi ispalo da ih neko izdržava", kaže on.

Srećković dodaje da je "sigurno reč o ogromnom novcu. U 2009. godini je to bilo 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova".

Ekonomista Goran Nikolić kaže da se često preuveličava iznos doznaka srpske dijaspore, ali da i najnegativnije procene govore da doznake spasavaju skoro milion ljudi od gladi.

"Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz deset meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijarde evra. Uz to imamo i dodatni priliv u vidu inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. U 2009. godini su doznake malo precenjene pošto je uračunat i povraćaj stare devizne štednje. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstva iz inostranstva", kaže on.
Nikolić dodaje da je "suma od 2,5 milijardi evra ozbiljan novac. Da nema tog priliva, mi bismo teoretski živeli desetak odsto lošije. To praktično znači da nema doznaka iz inostranstva, država bi morala svake godine da proda jedan Telekom kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije".

On naglašava i da je to "značajna ekonomska prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, jer Srbija ima oko tri puta veći priliv od doznaka nego Hrvatska i Bugarska. S druge strane, postoji veliki disbalans priliva doznake u odnosu na novac koji se kroz doznake šalje iz Srbije. Građani Srbije šalju novac najviše u Bosnu i Crnu Goru, ali to je suma koja je na nivou desetak miliona evra".

Istraživanje CESID-a je pokazalo i da većina građana Srbije (53 odsto) smatra da dijaspora treba da ima više uticaja na dešavanje u Srbiji, a ujedno većina misli da naši građani iz inostranstva treba da imaju potpuno jednaka prava sa onima koji žive u Srbiji. S druge strane, čak 63,6 odsto ispitanika smatra da država ne čini dovoljno da olakša ulaganja dijaspore u maticu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 32

Pogledaj komentare

32 Komentari

Možda vas zanima

Rusija ostaje bez goriva? 26
Svet

Rusija ostaje bez goriva?

Ukrajina sve više uništava rafinerije nafte unutar Rusije, smanjujući moskovske zalihe i izazivajući skok lokalnih cena.

15:08

4.5.2024.

1 d

Podeli: