Uzmu otpremninu pa se opet zaposle

Dok država, zbog štednje, desetkuje sopstvenu administraciju, zakonom ili nekim drugim aktom nije sprečila ovakve zloupotrebe.

Proglasiti se tehnološkim viškom, uzeti visoku otpremninu u državnoj instituciji i otići u drugu, unapred pripremljenu fotelju, postao je, izgleda, manir mnogih državnih činovnika na visokim položajima.

Odlazak Svetlane Vukajlović sa mesta direktora PIO fonda u „Delta đenerali“, uz otpremninu od 1,7 miliona dinara, podsetio nas je na rupe u postojećim zakonima. Pre nje, manjkavost u propisima pomogla je i Slavici Totić, koja je poziciju pomoćnika direktora PIO Fonda zamenila istom funkcijom u Direkciji za imovinu, uz nadoknadu države od oko 20.000 evra. Ni jedna, ni druga nisu prekršile zakone. Na moralne se malo ko i poziva.

U slučaju RZZO, Vukajlovićeva je, po isteku direktorskog mandata, proglašena tehnološkim viškom, a već tada se uveliko govorilo da odlazi u privatnu osiguravajuću kuću. Totićeva je, u okviru racionalizacije broja zaposlenih u državnom sektoru, otišla, uz bogatu nadoknadu, iz jedne u drugu državnu kuću. Posle velikog pritsika javnosti, sama je tražila raskid ugovora o radu i Vlada je prihvatila njen otkaz.

Slučaj je stigao i do Inspektorata rada, protiv nje je podneta prekršajna prijava zbog zloupotrebe Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji.

"Nismo imali prijava po ovom osnovu. I u slučaju PIO fonda sami smo reagovali i izvršili vanredni nadzor", kaže Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.

On dodaje da "to što prijave ne stižu, ne znači da takvih primera nema još. Ovo je klasična zloupotreba Zakona o racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, koja bi trebalo da bude sprečena bar ugovorom o radu. Poslodavac bi trebalo da obaveže radnika, na primer, da ne može da se zaposli u drugoj državnoj službi".

Ipak, sve dok se koriste „rupe u zakonu“, a ne krši sam Zakon, nema osnova za kažnjavanje. Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora „Transparentnosti Srbije“, treba da budu sankcionisani oni koji ga ne menjaju, a ne ljudi koji koriste njegove manjkavosti.

"Otpremnina bi trebalo da bude neka vrsta novčane potpore ljudima koji ostanu bez posla", smatra Nenadić i dodaje da ona gubi svrhu ako se oni već sledećeg dana zapošljavaju, posebno u državnoj službi.

"Zbog toga bi trebalo precizirati ko ima pravo da dobije otpremninu a za koga treba da se ukine ili proporcionalno umanji. Ako to ne bude urađeno, dodaje, ljudi bi mogli svake godine da napuštaju jednu i idu u drugu službu, što je potpuno besmisleno", kaže Nenadić.