MMF: Plate i penzije kao tri mosta

On smatra, uzimajući u obzir sadašnji nivo privrede u Srbiji, da će povećanje plata u javnom sektoru i penzija imati veći uticaj na inflaciju, kao i na uvoz.

„Smatramo da će odmrzavanje plata i penzija biti moguće sledeće godine ali voleli bismo da budemo sigurni da će biti učinjeno na način koji će obezbediti stabilan privredni rast“, dodaje Lisovolik.

„Ako, ipak, sada dođe do povećanja ne smatram da će ljudi potrošiti taj novac u sektoru građevine, koji ima kapaciteta da podstakne ekonomski rast, već će taj novac potrošiti na hranu, a sektor prehrambene industrije se uglavnom oslanja na uvoz, što će dodatno podstaći inflaciju“, kaže predstavnik MMF-a. Govoreći o procentima povećanja kojima se licitira u javnosti, on objašnjava da „čak i ta skromna povećanja, iako neće imati velikog uticaja na budžet ove godine imaće veliki uticaj sledeće godine“.

„Na primer, izračunali smo da će povećanje plata i penzija iznositi više od jednog procenta bruto društvenog proizvoda, odnosno oko 40 milijardi dinara. To je cena za koju možete da izgradite tri mosta preko Dunava, ako gledate iz ugla investicija“, navodi Lisovolik.

On dodaje da će, prema mišljenju MMF-a, „povećanje plata i penzija biti skupo za fiskalne pozicije, a Vlada nema mogućnosti da pozajmi previše novca. Takođe, povećanje plata i penzija neće imati veliki ekonomski uticaj na rast privrede, koliko će samo povećati inflaciju“.

„Generalno nije loša ideja imati razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i većim ekonomskim rastom. Za sada mi ne vidimo takav rast privrede koji može opravdati takvo povećanje“, kaže on.

Deficit budžeta Srbije je već veliki

Bogdan Lisovolik kaže da je „deficit srpske ekonomije, prema našem mišljenju, veliki. Mi smo se složili da deficit budžeta bude 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno blizu pet odsto ove godine. Toliki deficit morate da finansirate, to nije lako“.

„Tržište kapitala ne prašta. Ono dozvoljava nekim zemljama poput Amerike da se lako zadužuju i da tako finansiraju svoj deficit, ali kao što smo videli u nekim slučajevima poput Grčke, finansiranje deficita zaduživanjem nije bilo moguće, odnosno tržište se prema Grčkoj zatvorilo, upravo zbog velikog deficita“, kaže on i dodaje da je to primer iz kojeg Srbija treba da izvuče lekciju.

On se slaže da je Srbiji potrebna veća javna potrošnja, ali u investicije. Ipak, on dodaje da Srbiji ne treba veća potrošnja koja će finansirati potrošnju.

„Ako pogledate učešće penzija u bruto domaćem proizovdu, ono u Srbiji iznosi 13 odsto. Od 27 zemalja Evropske unije samo dve zemlje imaju veće učešće penzija, a to su Italija i Grčka. Slično, iznos koji se izdvaja za plate u javnom sektoru je po učešću u BDP na najvišem nivou u odnosu na druge zemlje“, navodi Lisovolik.