Tadić:Naši mostovi najveći u Evropi

Predsednik Srbije Boris Tadić je pre polaganja kamena temeljca kazao da će izgradnja mosta početi u aprilu 2011. godine, a da je planirano da radovi budu završeni u proleće 2014. godine.

Tadić je istakao i da će izgradnja tog mosta veoma značajna za Srbiju i Beograd, jer će njegovom izgradnjom Beograd snažno iskoračiti na drugu obalu Dunava, gde će se graditi stambeni i poslovni prostor.

On je rekao da"posle decenija zastoja u izgradnji velikih infrastrukturnih projekata, Srbija ponovo kreće. Grade se autoputevi, mostovi, investira se u elektroprivredu".Tadić je podsetio i da se u ovome trenutku u Srbiji grade tri najveća mosta u Evropi – most kod Beške, most preko Ade Ciganlije i most na Dunavu. "Građani Srbije mogu da budu ponosni, a ja sam ponosan zbog strateškog partnerstva sa Kinom. Ovo je samo prvi veliki zajednički projekat Srbije i Kine", rekao je Tadić i dodao da će "most biti garant prijateljstva Srbije i Kine".

"Srbija je kao i svaka zemlja primila udar svetske finansijske krize i mi simbolički od postavljanja ugaonog kamena u izgradnji ovog mosta počinjemo novi sistem mera koje treba da poboljšaju ekonomsku situaciju u Srbiji, povećaju proizvodnju i nivo zaposlenosti", izjavio je Tadić.

"Znaćemo da smo na dobrom putu kada ponovo počne zapošljavanje, a izgradnja infrastrukturnih objekata je najbolji način da se otvori perspektiva zapošljavanja za naše sunarodnike", poručio je Tadić.

Prema njegovim rečima, Kina snažno nastupa na međunarodnoj sceni, namećući se kao dominantan politički i ekonomski činilac. "Kineska ekonomija je godinama u svetskom vrhu, to je ekonomija najvišeg stepena razvoja i jedan od ključnih činilaca svetskih ekonoskih procesa. Kina postaje i jedan od najznačajnijih činilaca svetske politike i ne postoji tačka na ovom svetu na kojoj se ne pita za kinesko mišljenje", rekao je Tadić.

Predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo je rekao da su srpsko-kineski odnosi u usponu i da bi dobri politički odnosi trebalo da podrže i trajnu ekonomsku saradnju, jer, kako kaže, "nivo ekonomsko-trgovinske saradnje još nije dosegao nivo političkih odnosa".

Cena spuštena sa 320 na 170 miliona evra

Ugovor o izgradnji mosta Zemun-Borča potpisali su 15. aprila ministarka za NIP Verica Kalanović sa potpredsednikom kineske kompanije CRBC koja će graditi most Lu Šanom i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. U postupku pregovaranja sa kineskim partnerima cena mosta je sa 320 miliona evra spuštena na 170 miliona evra.

Kalanovićeva je tada istakla da izgradnja tog mosta predstavlja novi model realizacije velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata u Srbiji, koji se bazira na bilateralnom sporazumu između Srbije i Kine. Ministarka je navela da je ugovorom o izvođenju radova utvrđeno angažovanje domaćih podizvođača i upotreba građevinskog materijala iz Srbije, u odnosu od najmanje 45 odsto ukupne vrednosti projekta. Ona je dodala da je Ministarstvo za NIP nosilac projekta, a Grad Beograd korisnik i partner u realizaciji.

Kako je ranije saopšteno, 85 odsto novca za izgradnju mosta biće obezbeđeno iz kredita kineske Eksim banke, dok će 15 procenata biti finansirano iz Nacionalnog investicionog plana, a troškove eksproprijacije i tehničkih priprema preuzeće Grad Beograd.

Planirane su tri faze radova, a u prvoj je predviđeno da se obave radovi od novog Novosadskog puta (saobraćajnice T6) do Batajničkog puta, dok druga faza podrazumeva završetak radova na gradnji mosta preko Dunava i spajanje Batajničkog i Zrenjaninskog puta. U trećoj fazi predviđeno je i spajanje Zrenjaninskog i Pančevačkog puta. Projekat podrazumeva i izgradnju osam manjih mostova i nekoliko petlji.

Beogradski mostovi

Brankov most
Spaja Novi Beograd sa centrom grada. Svečano je otvoren 16. decembra 1934, dva meseca posle atentata na kralja Aleksandra u Marseju. Tada je most dobio ime po ubijenom kralju Aleksandru I, a današnji naziv potiče od Brankove ulice koja se nalazi u blizini.

Gazela
Najprometniji beogradski most iznad Save. Njegova izgradnja završena je 1970 godine, a most je bio deo gradskog autoputa i autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže bivše republike SFRJ: Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Glavni projektant Gazele bio je profesor Građevinskog fakulteta Miša Đurić.

Pančevački most
Jedini most preko Dunava u Beogradu. Prvobitni most je pušten u saobraćaj 1935. i nosio je ime kralja Petra Drugog. Tokom Drugog svetskog rata srušila ga je Jugoslovenska vojska sa namerom da uspori napredovanje nacista. Most je obnovljen 1946.godine.

Novi železnički most
Pruža se preko Save. Izgrađen je u sklopu rekonstrukcije beogradskog železničkog čvora (tzv. rešenja „Prokop“). Projektovao ga je akademik Nikola Hajdin sa kolegom Ljubomirom Jeftovićem. Posle njega, počelo je građenje železničkih mostova ovog tipa i u drugim zemljama sveta kojih danas ima oko 1.000.

Savski most
Najmanji most u funkciji drumskog saobraćaja, preko koga prelaze i tramvaji. Most su sagradili Nemci 1942. jer je most kralja Aleksandra, tada jedini preko Save, bio srušen. Dekorativno osvetljenje most je dobio 2008.godine.

Stari železnički most
Drugi železnički most preko Save. Izgrađen je 1884. godine i dva puta je rušen. Na njegovom mestu nalatio se najpre prvi beogradski železnički most, preko kojeg je išla pruga koja je spajala Beograd i Zemun. Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata.

Most preko Ade Ciganlije
Drumski i šinski most u izgradnji koji će povezivati opštine Novi Beograd i Čukarica. Za sada, most nema određeno ime. On će biti deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP).