Telekom na prodaju, novac za puteve

Od novca od prodaje akcija Telekoma Srbije biće formiran poseban budžetski fond iz kojeg će se sredstva ulagati u značajne infrastrukturne projekte. Državni vrh namerava da potroši planiranih milijardu i po evra na šest novih puteva u Srbiji, koji bi po kvalitetu bili u rangu autoputa, a cilj je da gradnja tih putnih pravaca počne sredinom 2011. godine.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da je, u skladu sa najavom premijera Mirka Cvetkovića, na Vladi donet zaključak o prodaji 40 odsto kapitala "Telekoma Srbija" i o formiranju radne grupe za praćenje prodaje akcija tog preduzeća u državnoj svojini.

Zadatak radne grupe je da prati, od početka do kraja, sprovođenje ovog procesa, rekao je Ilić koji je na čelu dve radne grupe - jedne, koja će pratiti proces prodaje i druge, koja treba da izabere privatizacionog savetnika.

"Ministarstvo finansija je, od strane Vlade, ovlašćeno da sprovede ovaj postupak i, u tom smislu, formirana je i komisija za javne nabavke za izbor savetnika koji će pomagati u realizaciji ovog procesa", rekao je Ilić i dodao da očekuje da "početkom sledeće nedelje radna grupa sedne sa predstavnicima menadžmenta 'Telekoma Srbija' i dogovori se oko svih narednih poslova".

Vlada Srbije je usvojila i zaključak kojim se preporučuje Upravnom odboru Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija da donese odluku o prenosu, bez naknade, akcija koje to javno preduzeće ima u Telekomu, na Republiku.

Srpska vlada je saopštila da je "odluku o prodaji donela imajući u vidu značaj sektora telekomunikacija za dalji razvoj Srbije, sve izraženiju i snažniju konkurenciju u ovoj oblasti, potrebu za sve većim investicionim sredstvima u cilju praćenja ubrzanog tehnološkog razvoja".

Vlada Srbije objaviće tender za izbor privatizacionog savetnika, a predviđeno da savetnik bude izabran u roku od 90 dana. O izboru privatizacionog savetnika staraće se posebna komisija u nadležnosti Ministarstva finansija, a na njenom čelu biće državni sekretar Slobodan Ilić.

Država je preko PTT Srbija vlasnik 80 odsto Telekoma Srbije, a 20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE čiji je suvlasnik, sa 30 odsto, Dojče telekom.

Novac uglavnom za šest putnih pravaca

Najveći projekat bi trebalo da predstavlja gradnja puta Pojate - Preljina u dužini od 109,6 kilometara, kojim bi bio formiran takozvani šumadijski prsten. Novi put bio bi i Paraćin-Zaječar u dužini od 82 kilometra.

Među novim putevima je i onaj od koridora 10 do Požarevca u dužini od oko 10 kilometara, zatim deonica Šabac - Ruma u dužini od 40 kilometara, deonica Pančevo - Vršac - rumunska granica, put od Niša do Prokuplja dug 26 kilometara.

Za deonice Paraćin - Zaječar biće potrebno uraditi kompletnu dokumentaciju kao i za put Niš - Prokuplje, a najveći problem biće nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata, kao i eksproprijacija zemljišta. Svi ti poslovi morali bi da se završe do sredine 2011. godine kako bi se počelo sa gradnjom navedenih šest puteva.

Blic piše da je „ideja da se deo novca od prodaje Telekoma potroši na infrastrukturu i tako podignu kapaciteti regiona, naročito siromašnijih poput istočne Srbije“.

Neophodno ulagati i u železnicu

Direktor saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da nije upoznat sa planovima države, ali naglašava da nikako ne bi trebalo propustiti da se značajna suma novca uloži u razvoj železnice.

“Naš Koridor 10 je u većem delu jednokolosečna pruga, a neophodno je da bude dvokolosečna“, kaže on i dodaje da su se srpska i mađarska strana ranije „dogovorile da se na pruzi od Beograda do Budimpešte izgradi jedan novi kolosek i da se postojeći, koji je star preko jednog veka, rekonstruiše za prosečne brzine od 160 do 200 kilometara na sat. Posle toga bi se išlo od Beograda prema Nišu i prema granici sa Makedonijom“.

Navodno u nacionalnoj strategiji putnih pravaca Srbije navodi se i da problem predstavlja nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata kao i eksproprijacija zemljišta. Svi ti poslovi morali bi da se završe do sredine 2011. godine kako bi se počelo sa gradnjom.

“Idejni projekti su urađeni pre 10-15 god i nisu revidirani, pa je normalno da ima strašnih problema. Sada se naručuju glavni projekti za pojedine deonice i tu su najveći problem“, kaže on i dodaje da „ima deonica na kojima može da se krene sa izgradnjom, ali ima dosta problema jer nemamo projektnu dokumentaciju“.

Berglof: Novac mora u infrastrukturu

Premijer Cvetković najavljuje da će Telekom biti prodat po sličnom modelu kao i Mobtel, što znači da će biti organizovan tender i aukcija. Od novca od prodaje Telekoma biće formiran specijalni fond, čime će se sprečiti da taj novac ode u tekuću potrošnju, umesto u investicije.

Da je takav plan neophodan kaže i Erik Berglof, glavni ekonomski analitičar Evropske banke za obnovu i razvoj. On u intervjuu za B92 nije, međutim, mogao da odgovori na pitanje da li je pametno u ovom trenutku prodavati Telekom

“S jedne strane, poželjno je izvršiti privatizaciju Telekoma. Ovdašnji Telekom je jedna od retkih kompanija te vrste koji još nije privatizovan. S druge strane, što se tajminga tiče on bi, naravno, mogao biti i bolji. Ono što je najvažnije, kod takve odluke, je osigurati da Telekom efikasno radi i to je ono na šta bi trebalo da se koncentrišete. To je važnije od trenutka u kome se prodaje. Još nešto, Telekom se ne prodaje da bi se povećali prihodi države već zato da biste podigli efikasnost kompanije”, kaže on

Ako se i ipak proda Telekom, Berglof kaže da je najvažnije da se taj novac uložiti u infrastrukturu. “U Srbiji postoji velika potreba za investicijama u infrastrukturu. S obzirom da je ovo vreme oporavka od krize, čini se da je dobar momenat za investiranje u infrastrukturu. Iako će biti potrebno neko vreme da počnu da se otvaraju nova radna mesta, investiranje u infrastrukturu je nešto što bi trebalo da uradite radi privrednog oporavka”, dodaje on.

Matić: Na prodaju ne mora 40 odsto

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da udeo države u Telekomu Srbija, namenjenh prodaji, ne mora nužno da iznosi 40 odsto.

Ona objašnjava da će to zavisiti od procene konsultantske kuće, koja tek treba da bude angažovana. "Iako je načelno odlučeno da to bude paket koji će sadržati 40 odsto akcija Telekoma, ako finansijski konsultant zaključi da to nije optimalno, onda će ta odluka biti izmenjena", rekla je Matić.

Ne želeći da precizira minimalnu cenu paketa akcija, ona je dodala da će to takođe zavisiti od procene konsultanta. Matić je istakla da najavljena prodaja ove uspešne kompanije nije uslovljena punjenjem državnog budžeta, već sticanjem uslova kao što je postojanje institucionalnog i regulatornog okvira, koji omogućavaju funkcionisanje tržišta telekomunikacija.

"Formirana je funkcionalna regulatorna agencija, a imamo i neophodne zakonske i podzakonske akte koji ovo omogućavaju", podsetila je ona i dodala da iako izgleda da je odluka o prodaji doneta naglo, to je pripremano već godinu dana.

Liberalizacijom tržišta i davanjem licence za još jednog operatora za fiksnu telefoniju omogućen je sledeći korak, a to je privatizacija Telekoma, objasnila je Matićeva.

Prema njenim rečima, došao je trenutak da se intenzivno ulaže u telekominikacije i zato je neophodan strateški investitor, jer sami ne bi mogli da investiramo onoliko koliko je neophodno da bi telekomunuikacije u Srbiji držale korak sa evropskim zemljama.