Prosek ispod 30.000, na NBG 48.400

U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2009. godine, prosečna neto zarada u januaru ove godine nominalno je veća za 3,6 odsto, a realno manja za 1,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna zarada sa porezima i doprinosima u januaru bila je 41.651 dinar, što je nominalno manje za 18,5 odsto, a realno za 19 odsto manje nego u decembru 2009. godine. Prosečna bruto zarada u januaru nominalno je veća za 3,5 odsto, a realno manja za 1,2 odsto, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru prošle godine.

Najveće zarade prošlog meseca isplaćene su zaposlenima u energetskom sektoru, pre svega, u vađenju sirove nafte i gasa, sa prosekom od čak 97.321 dinara. To je čak tri puta više od republičkog proseka. Slede potom radnici u proizvodnji koksa, koji su u januaru kući odneli po 86.442 dinara, a 20-ak hiljada manje zaradili su piloti i zaposleni u vazdušnom saobraćaju.

Najniže plate primili su radnici u preradi drveta, svega 14.432 dinara. Za oko 400 dinara prošli su lošije od tradicionalno najslabije plaćenih konfekcionara, koji su kući odneli po 14.848 dinara. Slede zatim obućari pa tekstilci sa mesečnim zaradama oko 15 i 16 hiljada dinara.

Najveći prosek u januaru imali su stanovnici Novog Beograda - 48.388 dinara. Hiljadu dinara manje zaradili su žitelji Lazarevca, dok su Lajkovčani dobili po 45.698 dinara. Zaradama većim od republičkog proseka u januaru mogu da se pohvale samo nekoliko gradova poput Pančeva, Beočina, Novog Sada, Požarevca, Zrenjanina. U januarskoj koverti stanovnika Bele Palanke našlo se svega 11.187 dinara, dok su žitelji Vladičinog Hana bili bolji za svega 1.500 dinara. Prosek u Kuršumliji je - 14.933 dinara. Inače, prosečna plata je prvi put posle duže vremena pala na ispod 30 hiljada dinara. Tako je u decembru prosečna zarada iznosila 36.789 dinara, odnosno 375 evra po tadašnjem kursu. Ta zarada je bila i za više od 16 odsto veća od novembarske koja je iznosila 31.576 dinara (328,6 evra). Ipak, stručnjaci kažu da je uobičajeno da poslednjeg meseca u godini radnici ostvare rekordne zarade.

Saša Đogović iz Centra za istraživanje tržišta objašnjava da do tolike razlike dolazi jer su prosečne zarade za decembar naduvane i nisu pokazatelj realnog stanja, pošto se tokom decembra isplaćuju bonusi i akontacije za januar.

„Ako ste u decembru imali isplate i akontacija za januar znači da su vam plate za januar prikazane u decembru i logično da je onda u januaru plata čak i niža, nego što je recimo bila u novembru ili oktobru, i tek mart će oslikati pravo stanje stvari. Generalno, bez obzira da li je to plata u decembru ili plata u januaru, imamo nizak životni standard, jer sa jednom prosečnom neto zaradom ne možete da pokrijete ni statističku prosečnu potrošačku korpu, koja je daleko od realnog života“, kaže on.

Realnija slika dobija se kada se uporede plate u januaru prošle i ove godine. Iako su zarade u odnosu na početak 2009 danas veće za 3,6 odsto, standard građana je opao, objašnjava Jelena Milaković iz Republičkog zavoda za statistiku.

„U istom periodu došlo je do realnog pada zarada, odnosno usled povećanih troškova života, znači troškovi života su rasli više nego što su rasle nominalne zarade, došlo je do pada realnih zarada za 1,1 odsto, što ustvari znači pad životnog standarda“, kaže on.

Kada je reč o životnom standardu građana Srbije, mesta za optimizam nema mnogo i realno je očekivati dalji pad, smatra Saša Đogović.

„U svakom slučaju, do kraja godine možemo računati da imamo realan pad kupovne moći stanovništva jer imamo zamrznute plate u javnom sektoru i zamrznute penzije. Sa druge strane, sigurno je da će stopa inflacije biti od šest do osam posto tokom ove godine, uz proklizavanje dinara, što je sasvim izvesno relaksiranjem kreditno monetarne politike NBS. Životni standard stanovništva će biti nepovoljniji nego što je bio prethodne godine i uz to će rasti i stopa nezaposlenosti“, objašnjava on.