Komercijalna čeka novac investitora

„Nadamo i želimo da se finalizuje kada svoj udeo unese i naš sadašnji najveći akcionar - država, što će se prema planu desiti do 2013. godine“, kaže Dragan Santovac, zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke.

On napominje da dokapitalizacija koju sporovodi grupa institucionalnih investitora predvođenih Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj ima razvojni karakter i da će pomoći tom preduzeću da unapredi kvalitet poslovanja, ojača kreditni potencijal i ogranke u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Santovac napominje i da ta banka nema problema s likvidnošću jer je i do sada imala dvostruko veći pokazatelj likvidnosti nego što je propisano odlukom Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima dokapitalizacija koja će trajati do 2013. godine neće imati uticaj na preomene relacija u upravljačkoj strukturi, osim ukoliko bi neka od strana odluči da odustane od investicija.

„Ne mislim da iko od učesnika u važećem ugovoru ima interes da ne realizuje preuzete obaveze i prava, a posebno ne država, koja je odavno neskriveno izjavila da joj je Komercijalna banka jedan od najuspešnijih „vlasničkih“ projekata. Ako bi se ipak to dogodilo, naravno da bi došlo do promene upravljačke strukture u korist ostalih vlasnika, koji ovih dana uplaćuju svoje udele. Ali, ta opcija čak ni njima ne bi odgovarala, pošto je veći njihov dobitak iskazan rastom ukupne snage banke, nego eventualni asimetrični dobitak kroz relativni rast učešća u upravljačkoj strukturi“, ocenjuje Santovac.

Zamenik predsednika Izvršnog odgovra Komercijalne kaže i da se građani sve odgovornije ponašaju prema budućim obavezama i da se, ukoliko dođe do privrednog rasta može očekivati i rast tražnje“.

„Zaduživaće se oni koji imaju preku potrebu i ekonomski potencijal da podnesu otplatu. Ukoliko se ostvare planske projekcije nadležnih institucija o blagom rastu bruto domaćeg proizvoda, onda je realno očekivati i isti takav, blagi rast tražnje. Ali, svaki optimizam u pogledu nekog bržeg rasta, bio bi sigurno i nerealan i neodmeren", ocenjuje Santovac.

Santovac napominje i da ta banka nema problema s likvidnošću jer je i do sada imala dvostruko veći pokazatelj likvidnosti nego što je propisano odlukom Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima dokapitalizacija koja će trajati do 2013. godine neće imati uticaj na preomene relacija u upravljačkoj strukturi, osim ukoliko bi neka od strana odluči da odustane od investicija.

„Ne mislim da iko od učesnika u važećem ugovoru ima interes da ne realizuje preuzete obaveze i prava, a posebno ne država, koja je odavno neskriveno izjavila da joj je Komercijalna banka jedan od najuspešnijih „vlasničkih“ projekata. Ako bi se ipak to dogodilo, naravno da bi došlo do promene upravljačke strukture u korist ostalih vlasnika, koji ovih dana uplaćuju svoje udele. Ali, ta opcija čak ni njima ne bi odgovarala, pošto je veći njihov dobitak iskazan rastom ukupne snage banke, nego eventualni asimetrični dobitak kroz relativni rast učešća u upravljačkoj strukturi“, ocenjuje Santovac.

Zamenik predsednika Izvršnog odgovra Komercijalne kaže i da se građani sve odgovornije ponašaju prema budućim obavezama i da se, ukoliko dođe do privrednog rasta može očekivati i rast tražnje.

„Zaduživaće se oni koji imaju preku potrebu i ekonomski potencijal da podnesu otplatu. Ukoliko se ostvare planske projekcije nadležnih institucija o blagom rastu bruto domaćeg proizvoda, onda je realno očekivati i isti takav, blagi rast tražnje. Ali, svaki optimizam u pogledu nekog bržeg rasta, bio bi sigurno i nerealan i neodmeren", ocenjuje Santovac.

Štednja dostiže milijardu evra

Santovac navodi da je proteklih meseci poraslo poverenje građana u banke, što se ogleda kroz sve veće depozite.

"Komercijalna banka uživa reputaciju banke sa najvećim poverenjem i, posledično, ubedljivo najvećom štednjom. Očekujem da će dokapitalizacija ovo poverenje dodatno ojačati i da će štednja nastaviti da raste tempom koji nas ovih dana dovodi na granicu prve milijarde evra devizne štednje", tvrdi Santovac.

Depoziti stanovnišva 30. novembra iznosili su 100,6 milijardi dinara (1,1 milijarde evra) odnosno 57,8 odsto ukupnih depozita, dok depoziti pravnih lica, banaka i finansijskih institucija iznose 73,3 milijarde dinara (0,8 milijardi evra) odnosno 42,2 procenta ukupnih depozita.

On objašnjava i da bi nakon snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke, trebalo da padnu kamate na dinarske kredite.

"Iako su aktivne kamatne stope determinisane cenom depozita koja ne prati tendenciju repo stope, zatim premijom rizika i visinom oprerativnih troškova banke, kamate će verotvatno pasti", kaže Santovac.

Plasmani stanovništvu zaključno sa 30. novembrom iznose 36,8 milijardi dinara (0,4 milijarde evra) i u ukupnim plasmanima učestvuju sa 31,6 odsto. Posmatrano po nameni krediti stanovništvu su najvećim delom odobreni za kupovinu i adaptaciju stambenih objekata, kupovinu automobila i trajnih potrošnih dobara. S druge strane, krediti pravnim licima su najvećim delom odobravani za finansiranje proizvodnje, za nabavku trajnih obrtnih sredstva, a u toku 2009. godine odobravali su se i krediti sa subvencionisanim uslovima otplate pod pokroviteljstvom Vlade Srbije