Srbiji novac i od MMF-a i od Rusije

Pojedini poznavaoci prilika smatraju da ta vrsta saradnje ne bi trebalo da iznenađuje, jer je Srbiji pomoć neophodna u vreme svetske ekonomske krize, te da se ovim Beograd ne opredeljuje izmedju Brisela i Moskve.

Iz ekonomskog tima premijera Mirka Cvetkovića kažu i da obraćanje Moskvi za pomoć ne znači i da u Rusiji tražimo rezervu ukoliko propadnu dogovori sa MMF-om.

Kada je nedavno pisao ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu, predsednik Srbije Boris Tadić je tražio finansijsku pomoć od miliijardu evra, od čega - 200 miliona za srpski budžet i po 400 miliona evra za izgradnju metroa i infrastrukturne projekte.

Nastojanja Vlade da pomoć u vreme krize potraže i u Moskvi, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, Jurij Bajec ne vidi kao rezervu u slučaju da propadnu pregovori na drugoj strani – sa MMF-om.

„Srbija ima problema s obezbeđivanjem ravnoteže u budžetu, ali to nije razlog za okretanje Moskvi”, kaže Bajec i dodaje da razgovori o dodatnim kreditima i projektima koji su vezani za Rusiju ni na koji način nisu neka rezervna varijanta koja se odnosi na naše aranžmane koje smo postigli sa Međunarodnim monetarnim fondom.

“Ovde je reč, prosto, o dodatnim sredstvima i dodatnim projektima, s obzirom na situaciju u kojoj se Srbija nalazi i želje da kroz i takva sredstva obezbedi da efekti svetske ekonomske krize budu što blaži”, objašnjava on.

Sa druge strane, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović kaže za B92 da sa Rusijom mora što bliže da se sarađuje i dodaje da sa Vlada “sad kad je kriza setila Rusije”.

On kaže da ekonomski motivi za traženje ovog kredita leže u tome što se naša privreda nalazi pred kolapsom, i zato što, “kako sada stvari stoje, MMF možda i neće odobriti drugi deo kredita pa ne postoji drugi način da se napuni budžet i da se država spase od bankrota”.

U vremenu ekonomske krize ne može da bude dilema na kojoj strani treba tražiti pomoć, i saradnja s Rusijom u tom smislu nije niti nova niti može da iznenađuje, kaže za B92 član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić.

„Nije ovde u pitanju pristup ’ili-ili’, ili Zapad ili Rusija. Mislim da je ovde u pitanju jedan veoma politički racionalan pristup – i Zapad i Rusija, ali i druge zemlje gde mi možemo da obezbedimo ostvarivanje nekih naših interesa“, kaže on.

On podseća da je Rusija veoma angažovana na energetskim pitanjima, preko nas idu i gasovodi, tako da i Rusija ima svoje državne interese da ima saradnju sa Srbijom „koja je jedna stabilna, prosperitetna zemlja“.

Podsetimo, Srbiju krajem avgusta očekuje nova runda razgovora sa Misijom MMF-a. Dosadašnji ekonomski pokazatelji govore da je Srbija u većoj meri odstupila od dogovorenog aranžmana, a vlasti u Beogradu najavljuju da će od MMF-a tražiti veći deficit, što do sada nije odobreno ni u jednom slučaju zemalja u regionu. Od krajnjeg dogovora zavisiće i povlačenje novih tranši kreditnog aranžmana vrednog tri milijarde evra.