Plata za minimalnu potrošačku korpu

Prosečna zarada iznosila je 32.648 dinar i bilo je potrebno 1,02 zarade da bi se pokrila prosečna potrošačka korpa od 33.366 dinara, dok je za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 21.623 dinara, bilo potrebno izdvojiti 0,66 prosečne zarade. U odnosu na maj prosečna korpa skuplja je za 0,9 odsto ili za 313,3 dinara, a minimalna za 1,1 odsto ili za 243,5 dinara.

Troškovi života najviše su povećani zbog rasta izdataka za saobraćaj i komunalno stambene usluge, dok je sezonsko pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda uticalo na ublažavanje rasta cena na malo.

U junu je došlo do sezonskog sniženja poljoprivrednih proizvoda na zelenoj pijaci ali su poskupeli sveže i prerađeno meso, sveže mleko, jestivo ulje i šećer.

Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge neznatno su povećani, u prosečnoj korpi za 11,5 dinara a u minimalnoj zanemarljivo smanjeni za 0,45 dinara.

Junsko poskupljenje industrijsko neprehrambenih proizvoda u prosečnoj korpi, uglavnom je izazvano neznatno povećanim izdacima za školski pribor, odeću i obuću, dok je zanemarljivo smanjenje tih izdataka u minimalnoj, posledica smanjenja cena pojedinih proizvoda lične higijene.

Cene komunalno stambenih usluga povećane su u proseku 0,3 odsto - u Smederevu i Subotici kod vode i otpadne vode, a u Smederevu i kod iznošenja smeća. Javni gradski prevoz poskupeo je u Kraljevu, Valjevu, Zaječaru i Subotici, a to poskupljenje evidentirano je samo u prosečnoj potrošačkoj korpi.

Kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Smederevu, Pančevu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u ovim gradovima - i prosečnu.