Srbija štiti poljoprivrednike

Tokom dva dana tehničkih pregovora jedna od najtežih oblasti za dogovor bila je slobodna trgovina poljoprivrednim proizvodima. Razgovara se o tome kako da tržište Srbije bude otvoreno za uvoz žitarica, voća i povrća, mesa, šećera, vina i ribe iz EU pri čemu pregovarački tim Srbije, koji predvodi Božidar Đelić, mora da vodi računa o zaštiti domaćih poljoprivrednih proizvođača.

Prodavci na Bajlonijevoj pijaci ne strahuju da ih jednog dana može ugroziti ponuda voća i povrća koje će stići iz zemalja EU i na pijacama prodavati po istoj ceni kao i domaće. Upravo se o tome - ukidanju carina u trgovini poljoprivrednim proizvodima, danas i sutra u Beogradu pregovoraju evropski i domaći predstavnici. Pregovori su teški jer Brisel traži da se za 75 odsto proizvoda odmah ukinu carinske barijere. Beograd pak nudi ukidanje poreza za 67 odsto proizvoda i inisistira da carine za najosetljivije proizvode ostanu, kaže ministar poljopivrede Slobodan Milosavljević.

„To su generalno gledano meso, mesni proizvodi i prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, povrće, voće i otprilike tu je negde kraj onih naših insistiranja. Naravno imajući u vidu potrebu i da određeni deo žitarica i vinove loze ima neku vrstu veće zaštite nego što se traži“, kaže Milosavljević 

Srbija je za postepeno ukidanje carina. Milan Prostran iz Privredne komore smatra da posle narednih 6 godina liberalizacije, 2013. godine - treba da ostane carina za meso i mleko, ali da se sa sadašnjih 30 prepolovi na 15 odsto.

“Znam da razgovori uopšte neće biti jeftini i znam da su zahtevi EU prilično tvrdi da ne kažem po principu uzmi ili ostavi. Mislim da naši pregovarači moraju biti uporni ali imati u fleksibilnosti. U svakom slučaju poljoprivreda je za Srbiju najznačajnija privredna oblast i to bi i njima trebalo da se stavi do znanja”, kaže Prostran.

Veselin Lazić je predsednik Udruženje poljoprivrednika 100 P, najvećeg udruženja poljoprivrednika u zemlji. U razgovoru za B92 kaže da poljoprivrednici prihvataju da se carine za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU smanjuju, ali da to ide postepeno kako bi imali vremena da podignu kvalitet svojih proizvoda jer Srbija ima izvozne potencijale.

„Pre svega to je malina, to su jabuke jer sada već u većem kapacitetu imamo odgovarajuće hladanjače. Mi možemo izvoziti u velikim količinama juneće meso, isto tako imamo šanse da izvozimo kukurz, da izvozimo pšenicu jer smo jednostavno takva zemlja da imamo viškove, a po standardima i kvalitetu kod kukuruza, pšenice i junećeg mesa nema problema“, ističe Lazić.

Srbija već sada šećer, vino i junetinu izvozi u EU po sistemu kvota, ali za juneće meso 4 registrovane klanice koriste svega trećinu izvoznih kvota. Veselin Lazić kaže da je za domaće poljoprivrednike najveća šansa organska proizvodnja bez pesticida i hemijskih đubriva.

“Poljoprivrednici se moraju ustrojiti odnosno povinovati tim standardima koje traži EU. Naša šansa je pre svega organska proizvodnja koja aposlutno ima velike šanse u izvozu, tu se posebno ističe severna Bačka gde se proizvodi paprika, začinska paprika i drugi proizvodi koji nalaze prođu na evropsko tržište. Utvrđivanje kvaliteta te organske proizvodnje ide preko sertifikata koji se dobija u Budimpšeti i tu je otvoreno tržište za naše poroizvode koji su nastali na bazi organske proizvodnje”.

Poljoprivreda predstavlja najkompleksniju oblast u pregovorima sa Briselom. Cilj je da se domaća poljoprivreda u narednih nekoliko godina osposobi kako bi se integrisala u najsloženiji sistem EU, a to je zajednička agrarna politika 27 zemlja članica.