"Hrvatska mora ostati u Rusiji"

To je izjavio hrvatski ministar privrede Ivan Vrdoljak, povodom rusko-hrvatskog ekonomskog foruma koji se održava u Moskvi.

Ni sankcije Zapada, ni devalvacija rublje, ni negodovanje Vašingtona nisu sprečili oko 160 hrvatskih poslovnih ljudi da otputuju u Moskvu na rusko-hrvatski ekonomski forum, u organizaciji Hrvatske privredne komore (HGK), piše Jutarnji list.

Ruski mediji preneli su i izjavu američkog ambasadora u Hrvatskoj, Keneta Martina, koji je izrazio nezadovoljstvo zbog odlaska hrvatske ekonomske delegacije u Moskvu, koja se već mesecima nalazi pod sankcijama EU i SAD-a. S druge strane, zamenik direktora za EU u ruskom ministarstvu ekonomskog razvoja, Sergej Karaulov, istakao je Hrvatsku kao jedan od retkih pozitivnih primera otkad je Zapad uveo sankcije Rusiji.

Na sastanku ruskih i hrvatskih preduzetnika učestvovalo je više od 250 ruskih firmi i oko 100 hrvatskih firmi i institucija.

Dogovoreni su i neki poslovi, ali najvažnije je, kažu učesnici, da je "led probijen" i da je "pružena ruka saradnje" Rusima koji zbog sankcija imaju zadršku prema evropskim privrednicima.

Kako prenosi hrvatski list, u Moskvu je stigla dosad najveća delegacija iz stotinak hrvatskih firmi među kojima su AD Plastik, ACG Lukaps, Atlantik grupa, Belup, Brodogradnja Split, "Erikson Nikola Tesla", "Gavrilović", Podravka i druge.

Svima njima je, kako se navodi, rusko tržište veoma važno. Prema podacima hrvatskog državnog zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci prošle godine robni izvoz u Rusiju iznosio je nešto više od 256,7 miliona evra, što je 9,1 odsto više nego u istom razdoblju 2013. Još veći rast u istom periodu, 16,6 odsto, zabeležio je uvoz iz Rusije koji je vredeo više od 853,3 miliona evra.

Devalvacija rublje zbog pada kupovne moći i poskupljenja proizvoda problem je mnogim hrvatskim izvoznicima, kojima je rusko tržište sa 145 miliona potencijalnih potrošača, uprkos članstvu Hrvatske u EU, veoma značajno, ističu u HGK.

Večernji list piše da je, uoči Foruma, ugovoreno nekoliko poslova. Firma Kedobet dogovorila je zajedničku izgradnju fabrike za proizvodnju aditiva, a Sardina je ugovorila plasman tri miliona konzervi ribe godišnje, što je posao vredan dva miliona evra godišnje.

Kompanija Mlinar će izvoziti pekarske proizvode u vrednosti 10 miliona evra, a u istom iznosu firma Mila izvoziće kozmetičke proizvode.

Vrdoljak je poručio da se sve evropske kompanije trude, uprkos problemima s kojima se suočavaju u odnosima s Rusijom, da nastave saradnju u oblastima koje nisu obuhvaćene sankcijama i da pronađu prostor za njihovo unapređenje u budućnosti.

"Isto rade i hrvatske firme. Ne možemo čekati da sankcije prođu i onda očekivati da ćemo samo nastaviti gde smo stali pre njih", dodao je Vrdoljak.