Gubitaši ostali bez 1,8 mlrd.evra

U njima radi 214.124 ljudi ili gotovo petina ukupno zaposlenih u privredi. Velikih gubitaša, međutim, manje je nego pre osam godina, u njima radi i manje radnika, ali su im gubici (zbirno) veći, pokazuje analiza Republičkog zavoda za razvoj o najvećim srpskim gubitašima.

"Broj velikih preduzeća gubitaša je prepolovljen, sa 427 u 2002. godini na 216 u 2008. godini. Broj zaposlenih u firmama gubitašima je smanjen za 35 odsto (114.582 radnika), ali su oni prošle godine iskazali tekući gubitak od 1,8 milijardi evra, milijardu veći nego u 2002. godini."

"Usporena dinamika rešavanja kumuliranih problema, nedovoljno ulaganje u modernizaciju opreme i unapređenje tehnologije proizvodnog procesa, skroman napredak u restrukturisanju velikih sistema od strateškog interesa i javnih preduzeća, neadekvatno postprivatizaciono restrukturisanje imalo je za posledicu rast tekućeg gubitka velikih preduzeća u odnosu na početne godine tranzicije (sa 822 miliona evra u 2002. na 1,8 milijardi u 2008. godini)".

"Gubici su se iz godine i godinu nagomilavali, pa je kumulirani gubitak velikih firmi gubitaša uvećan dva puta – sa 4,1 milijardu evra u 2002. na 8,4 milijarde u 2008, čime je povećano i njihovo učešće u kumuliranom gubitku privrede sa 32,1 na 50,4 odsto" objašnjava dr Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.

Uz to, visoka zaduženost i kumulirani gubici koji su opterećivali poslovanje velikih preduzeća kroz čitav tranzicioni period, uticali su na smanjenje kapitala velikih preduzeća znatno iznad prosečnog u privredi.

Opredeljujući uticaj na gubitak privrede od 2002. imalo je nerentabilno poslovanje velikih preduzeća u sektoru prerađivačke industrije, proizvodnje električne energije, gasa i vode i saobraćaj, skladištenja i veza, u kojima posluju nekadašnji privredni giganti – nosioci razvoja (Industrija obuće „Beograd”, IMT, IMR, „Šamot”, „Boreli”, „Petrohemija”, RTB „Bor”...), kao i velika javna preduzeća od strateškog državnog interesa (EPS, Železnice Srbije, JAT...).

Veliku kočnicu industrijskog i ukupnog privrednog razvoja čini 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša. Ta preduzeća su suočena sa nerentabilnom proizvodnjom, zastarelom opremom, nekonkurentnim proizvodnim programom i viškom zaposlenih, pod teretom su gubitaka, a većina je još u procesu restrukturisanja, sa neizvesnim rešenjima.

Osim 36 velikih preduzeća obuhvaćenih procesom restrukturisanja, poseban problem predstavlja 46 privatizovanih velikih preduzeća, koja nisu uspela da izađu iz zone nerentabilnosti, imaju pola milijarde evra kumuliranog gubitka i milijardu evra obaveza i predstavljaju socijalnu pretnju za državu, jer zapošljavaju 23.737 ljudi.

Inače, 110 velikih industrijskih gubitaša zajedno generišu deset odsto prihoda industrije i 43 odsto kumuliranog gubitka i zapošljavaju 73.348 radnika (19 odsto zaposlenih u industriji). Te firme su u 2008. godini iskazale gubitak od 641,6 miliona evra, ili 279,8 miliona evra više nego 242 velika gubitaša 2002. godine.

Njihov kumulirani gubitak povećan je sa 1,4 milijarde evra u 2002. na 2,4 milijarde evra u prošloj godini i 3,5 puta je veći od vrednosti njihovog kapitala. Obaveze ovih preduzeća prevazilaze vrednost kapitala 4,6 puta. Čak 42 od ovih 110 preduzeća posluje bez sopstvenog kapitala, a veće obaveze od prihoda ima čak 78 firmi.

Težinu problema ilustruje nekoliko poređenja datih u ovoj analizi: kumulirani gubitak i obaveze 110 velikih industrijskih gubitaša iznose koliko 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 64 odsto javnog duga. Njihov tekući gubitak jednak je ukupnim budžetskim subvencijama, odnosno budžetskom deficitu, a kumulirani gubitak je četiri puta veći od deficita srpskog budžeta. Za toliko su od budžetskog manjka veće i obaveze, odnosno dugovanja ovih preduzeća.