Još jedan plen za srpske tajkune?

„Kod Energoprojekta problem predstavljaju akcije iz četvrte emisije, koja je bila zatvorena, namenjena određenom kupcu, odnosno akcionarima koji su izvršili konverziju akcija zavisnih preduzeća u akcije holdinga. Te akcije mogu da se nađu u prometu tek godinu dana posle emitovanja, dakle u decembru ove godine. Ali, na zahtev emitenta, Komisija za hartije od vrednosti može dati saglasnost da se to učini i ranije", kaže Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Prema njegovim rečima, problem je što je jedan od akcionara, Komfritrejd SA iz Ženeve, Vrhovnom sudu Srbije podneo tužbu protiv rešenja kojim je odobrena konverzija akcija.

"I mada ne vidim da postoji snažna argumentacija za osporavanje tog rešenja, sve dok dobije odluku Vrhovnog suda, Komisija ne može da da saglasnost na trgovanje tim paketom akcija", rekao je on i demantovao tvrdnju da je reč o pritiscima na Komisiju.

Advokat Vera Marković kaže za Danas da Vrhovni sud nije doneo privremenu meru kojom se Komisiji nalaže da spreči uključivanje četvrte emisije akcija Energoprojekta na vanberzansko trgovanje.

„Ali, ako bi se te akcije našle u prometu, a Vrhovni sud odlučio u korist Komfritrejda, teško bi bilo sve vratiti u pređašnje stanje. Ipak, ne očekujem da Vrhovni sud donese odluku u korist tužbe, koja je, inače, neargumentovana. Naime, tužbom se osporava rešenje Komisije za hartije od vrednosti, ali se kao razlog ne navodi eventualna greška Komisije, već se napada odluka Holdinga, a to nije dozvoljeno. Pri tom, treba imati u vidu da je odluku o konverziji donela Skupština akcionara, koja je nadležna za to, kao i da podnosilac tužbe u to vreme nije bio vlasnik akcija Energoprojekta. Međutim, i pored jasne pravne slike, ne očekujem da se problem brzo reši, jer u Vrhovnom sudu se trenutno radi u više na 20 hiljada predmeta”, kaže Marković. Iako su zvanično razlozi za odlaganje izlaska Energoprojekta na A listing berze formalno-pravne prirode, u javnosti se spekuliše da je, ipak, reč o pritiscima na Komisiju za hartije od vrednosti, ali i na Akcijski fond. Kako Danas nezvanično saznaje, cilj podnete tužbe je da se dobije na vremenu što bi omogućilo rasparčavanje Energoprojekta na nekoliko manjih celina.

Iza te namere, navodno, stoji Eki investment, firma Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića, koji, po svemu sudeći rade za grupu ruskih biznismena, ali pominje se i Miroslav Mišković koji je, navodno zainteresovan za deo opreative koja treba da se angažuje u rekonstrukciji Đerdapa.

Kao jedan od aktera u toj priči pominje se i austrijska Alpina, koja u konzorcijumu sa španskom kompanijom FCC, ovih dana treba sa Vladom Srbije da potpiše ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega.

U Energoprojektu ističu da bi izlazak na A listing Beogradske berze stvorio uslove za profitabilnije, ali i transparentnije poslovanje, jer bi menadžment imao obavezu da kvartalno obaveštava akcionare i potencijalne investitore o poslovanju i svim promenama.

„Danas je teško firmama iz Srbije da samo sa korporacijskom garancijom dobiju poslove na međunarodnim tenderima. Mi smo uspeli da zadržimo gradilišta na svim kontinentima, ali često smo prinuđeni da garancije dobijamo od stranih banaka, što je dodatni trošak. Izlazak na A listu učinio bi taj postupak jednostavnijim i jeftinijim, pa bismo postigli i veću konkurentnost. Takođe, transparentnost koja se podrazumeva za firme na A listingu privukla bi ozbiljne investitore”, kaže Zoran Simić, predsednik Udruženja akcionara zaposlenih u Energoprojektu .

Listiranje akcija neke kompanije znači stalnu komunikaciju sa investicionom javnošću preko Berze, o svim relevantnim informacijama koje mogu uticati na formiranje investicione odluke. Uobičajeno je da listirana preduzeća imaju povoljniji koeficijent akcijskog kapitala i zaduženosti, što im takođe omogućava povoljniji tretman kada je u pitanju kreditno zaduživanje. Takođe, listirane kompanije se nalaze u povoljnijem položaju i sa aspekta troškova, s obzirom na to da je vrednost preduzeća moguće izračunati u svakom momentu korišćenjem podataka o tržišnoj kapitalizaciji preduzeća, čime su stvoreni uslovi za izbegavanje dodatnih troškova i eventualnih problema u poslovima procene vrednosti kapitala.

Obaveza javnog objavljivanja informacija čini poslovanje ovih preduzeća transparentnim, što ih samo po sebi čini privlačnijim za potencijalne poslovne partnere i investitore. S druge strane, dostupnost podataka, odnosno izloženost javnosti smanjuje rizik ulaganja u listirane kompanije, tvrde berzanski stručnjaci. 

Listiranje akcija na berzi značajno je i sa aspekta razvoja poslovanja preduzeća, jer podiže ugled firme, privlači nove poslovne partnere, što podstiče korporativno upravljanje. Zahvaljujući tome, kompanija posluje efikasnije i profitabilnije, nagrađujući na taj način akcionare, menadžment i zaposlene, procenjuju stručnjaci Beogradske berze.