Majski preokret - varka ili početak trenda?

Glavni berzanski pokazatelj domaćeg tržišta Belex 15 porastao je preko 30 procenata u samo dve nedelje maja u potpunosti odslikavši promenu sentimenta ulagača. Iako je ovaj snažan skok najlikvidnijih akcija doprineo tek potiranju gubitaka napravljenih u tekućoj godini, očito da je ovo prvi ozbiljniji diskontinuitet u negativnom trendu još od političkih izbora u proleće protekle godine.

Intezitet i dužinu ovog talasa, što je pitanje svih pitanja aktuelnog trenutka tržišta, odrediće skup faktora što sa globalnog nivoa što iz internog, domaćeg okruženja.

Još otkada su prvi inostrani investicioni fondovi postali akcionari najpoznatnijih domaćih kompanija, svetski trendovi su postali sastavni deo i ovdašnje berzanske svakodnevnice. Istina, ovaj uticaj postao je izrazit tek u jeku svetske finansijske krize dok su u ranijem periodu burna domaća dešavanja uvek po intezitetu prevazilazila efekte koji su stizali spolja.

Posrtanje domaćeg tržišta u drugoj polovini protekle godine pod naletom globalne panike, kao i trenutni njegov uzlet, nakon dvomesečnog, znatnog oporavka vodećih svetskih berzi, u velikoj meri je posledica globalnih kretanja. Nesumnjivo je da će uticaj eksternih faktora biti nastavljen, no pravo pitanje je da li aktuelni globalni trend održiv?

Iako su svetske berze od februarskog minimuma u proseku zabeležile oporavak veći od dvadesetak procenata, očito je da još uvek ne dominiraju faktori koji bu poduprli ovaj snažan rast. Ne zanemarujući činjenicu da finansijska tržišta anticipiraju stanje u ekonomiji i “trče” barem dva kvartala ispred, nekolicina faktora ukazuje na prerani juriš investitora.

Očekivani oporavak najrazvijenih ekonomija još uvek je na dugom štapu a cenu sprovedenih državnih mera slabo ko još uvek kalkuliše. Ovaj “besplatni ručak” svakako će ubrzo doći na naplatu bilo kroz inflaciju, veće kamatne stope ili poresko opterećenje građana, stvari koje ni u kom slučaju neće pogodovati kupovini akcija.

Takođe, nedovoljan kapital mnogih posrnulih kompanija, naročito banaka, usloviće masivne dokapitalizacije koje će voditi razvodnjavanju postojeće vlasničke strukture i svakako smanjiti vrednost trenutnih uloga. S druge strane, fundamentalni pokazatelji vodećih svetskih vlasničkih papira (pre svega američkih) pokazuju da akcije nisu toliko jeftine kao u pređašnjim krizama, u tačkama u kojima je prelaman silazni trend.

Ovome u prilog govore i statistički podaci o globalnoj insajderskoj trgovini (kupovini direktora, pre svega) koji pokazuju veoma slabu aktivnost ovih igrača na tržištu koji o vrednosti kompanija najviše znaju.

Naravno, bilo bi nerealno zanemariti sijaset domaćih faktora koji kreiraju ambijent i podsticaje za portfeljne ulagače. Na strani faktora koji bi mogli opravdati početak dugotrajnog, uzlaznog trenda je svakako već duže vreme kumuliran veliki pesimizam, koji je proizveo apatiju ulagača i drastičan pad cena što je svakako situacija koja svojim dužim trajanjem postaje sve plodnije tle za početak rasta.

Takođe, fundamentalni pokazatelji domaćih kompanija spustili su se na nivoe koji odgovaraju ranoj fazi privatizacije kada je i otpočela berzanska trgovina te su recimo pojedine najlikvidnije hartije, kao na primer AIK banka, beležile na svom minimumu bazični P/E pokazatelj duboko ispod 2.

Nažalost, ovde je kraj argumentima za potporu dugotrajnog uzleta tržišta. Nabrajanje negativnih faktora moglo bi započeti sa neizbežnom svetskom krizom i negativnim efektima koji će se tek ozbiljnije osetiti u poslovanju domaćih kompanija. Mikro efekti koji se tiču samog tržišta kapitala, listom ne idu u prilog stvaranju pogodnog ambijenta za investitore.

I dalje većina najvećih domaćih kompanija nije čula za Beogradsku berzu, štaviše, ubrzan je tok delistiranja najpoznatijih domaćih preduzeća. Regulacija tržišta prepuštena je dobroj volji učesnika dok ih u slučaju ozbiljnih prekršaja ni vrhovno regulatorno telo ne može disciplinovati.

Ako ovome dodamo nebrigu države koja je svoj interes na tržištu kapitala svela na eventualno ostvarivanje populističkih obećanja, teško se može govoriti o bilo kakvoj svetloj budućnosti. Bez adekvatne institucionalne strukture i adekvatne berzanske ponude, ona svakako nije moguća.

Ipak, očito je da se na slamanje silaznog trenda isuviše dugo čekalo da bi trenutni polet mogao olako biti savladan. Ali za ozbiljniji kontinuitet rasta koji bi akcije barem približio nekadašnjim nivoima, moraće se ozbiljno promeniti stanje gore navedenih činilaca. U međuvremenu, ostaje da uživamo u trenutnom trendu, pa koliko potraje.