Država i pad vrednosti akcija Agrobanke

Kako objasniti akcionaru Agrobanke (AGBN) zašto je za pola godine izgubio više od trideset odsto uloga? Zašto se njegovom akcijom danas trguje po ceni od tridesetak hiljada dinara, kad je samo pre nekoliko meseci vredela čak 15, pa i 20, hiljada više?

I kako ga uveriti da je takav sunovrat normalan kad zna da je banka za nepunih godinu dana uvećala kapital za neverovatnih šest puta (na oko 164 miliona evra), da bi do kraja godine trebalo da otvori 12 novih ekspozitura, da je sa šest odsto kamate na deviznu štednju lider u Srbiji, te da su, konačno, za njenu kupovinu (prema izjavama prvog čoveka banke, Dušana Antonića) bili zainteresovani (i) investitori iz Engleske.

Ukupno pet hiljada akcionara Agrobanke moglo bi još štošta da pita i još koje čemu da se čudi u slučaju beogradske poljoprivredne banke, ali najvažnije je: zašto je država, praktično preko noći, odlučila da “reaktivira” jedan stari i, praktično i formalno, otpisani dug banke od 43,5 miliona evra? I, drugo, da li je to (sumnjivo!?) potraživanje države bilo valjani i dovoljan razlog da joj, Agrobanci, Narodna banka Srbije uvede privremene mere?

Uspon...

Agrobanka se za nepunih godinu dana dokapitalizovala u tri navrata i tako uvećala kapital za skoro šest puta. Drugom dokapitalizacijom banka je prikupila oko 45 miliona evra, dok je trećom dokapitalizacijom, obavljenom u aprilu ove godine, ukupan kapital banke podignut na (neverovatnih!) 164 miliona evra! Potražnja za akcijama Agrobanke svakodnevno je bila veća od ponude!

Za uvećanje kapitala nije bilo prepreka. Pomenuti dug prema državi od 43,5 miliona evra bio je davno “isknjižen” iz bilansa banke, što je za akcionare praktično značilo da dug i nije postojao. To su potvrdile i revizorske kuće, koje su radile reviziju bilansa, ali i državne institucije. Dakle, bilansi banke u kojima se banka nije teretila za dug prema državi, bez i jedne primedbe, prošli su i kod Komisije za hartije od vrednosti i kod Narodne banke Srbije.

Polazeći, dakle, od toga da banka nema nikakvih “repova” ni tereta, pojedini akcionari kupovali su akcije (i) po ceni od 45 hiljada dinara. Računali su po svoj prilici na informacije da su za kupovinu banke zainteresovani Rusi (pre svih Moskovska banka) ali i neki drugi investitori. Takođe, polazili su i od toga da je odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti (P/B) banke u tom trenutku bio 1,74 a da je u trenutku prodaje tržišna vrednost banaka u Srbiji obično 3-4 puta nadmašivala njenu knjigovodstvenu vrednost. S obzirom na sve to, računali su, reklo bi se s pravom, da bi cena akcije Agrobanke mogla da dostigne i hiljadu evra (80.000 dinara). Mišljenje akcionara delili su i stručnjaci.

...i pad

Prvo iznenađenje priredila je država koja je u tom trenutku, dakle u martu-aprilu ove godine, imala (svega) 7,3 odsto akcija Agrobanke. Dakle, baš u momentu kad je Agrobanka bila u usponu, država se setila svog već zaboravljenog i otpisanog potraživanja. Narodna banka Srbije, nakon toga, kao što rekosmo, uvodi privremene mere. “Došlo je do značajnog povećanja cene akcije i mi smo počeli da budemo zabrinuti pošto smo videli da deo penzija jedan broj srpskih građanina investira u akcije banke koja značajan deo svojih obaveza prema državi nije rešila”, govorio je tih dana guverner Jelašić. Nakon toga sledi novo iznenađenje. Direktor Agrobanke, koji je do tada bio izričit da banka ne treba da vraća dug, jer ga ona nije ni napravila, pristao je da banka ipak prihvati tu obavezu. Isti čovek koji je izjavljivao da su privremene mere NBS nanele Agrobanci štetu od čak 25 miliona evra, složio se dakle da nadoknadi dug državi od oko 45 miliona evra! Mnogi su već tada postavljali pitanje, doduše više u kuloarima, koliko je to “priznanje” bilo iznuđeno, tj. koliko je dogovor sa državom bio dobrovoljan, s obzirom na to da je Narodna banka svojim merama “pritiskala” banku, zabranivši joj, između ostalog, da prima nove depozite?

Bilo kako bilo, u julu ove godine Vlada Srbije i Agrobanka potpisali su, dakle, ugovor o regulisanju duga banke prema državi od 43,5 miliona evra. Ministar finansija Mirko Cvetković, te ministri poljoprivrede Slobodan Milosavljević i trgovine i usluga Predrag Bubalo, na konferenciji za novinare, nisu krili zadovoljstvo što je država konverzijom duga u vlasništvo svoj udeo u Agrobanci povećala sa sedam i nešto na celih dvadeset odsto. I što će „sutra“ prodajom akcija moći da zaradi najmanje 40.600 dinara po akciji. To je, naime, dogovor između države i banke, kojim je definisano da bi dug banke trebalo da bude konvertovan u oko 98 hiljada akcija po ceni od 36.000 dinara, dok bi Agrobanka od države akcije otkupljivala po ceni od 40.600 dinara. “Ako država u narednih godinu dana ne proda svoje akcije na berzi, Agrobanka ima obavezu da otkupi te akcije u 12 mesečnih rata. Ako akcija, međutim, na tržištu bude vredela više od 40.600 hiljada dinara, država bi akcije trebalo da proda na berzi”, objasnio je tada ovu transakciju ministar finansija Mirko Cvetković.

Prevareni akcionari?

I tada je, međutim, najveći broj akcionara bio spreman da se kladi da će regulisanje duga banke i povećano vlasništvo države biti dobar znak za potencijalne kupce i investitore i da će cena akcije na berzi krenuti naviše. U prvom trenutku to se i desilo. Vest da su Vlada Srbije i Agrobanka regulisale spor, odmah je podigla vrednost akcije banke (koje su, u međuvremenu, počele da padaju) za oko sedam odsto, odnosno na blizu 38.000 dinara.

Ali, posle samo nekoliko dana, trend se menja i počinje nezaustavljivi pad. Cena akcije se za mesec dana spustila na 35.000 dinara, polovinom septembra njome se trgovalo po ceni od 32.000 dinara, da bi prošle nedelje pala na tridesetak hiljada dinara.

Šta se dešava sa Agrobankom? Po jednom mišljenju, uzrok ovom sunovratu mogle bi da budu učestale špekulacije o tome kako je država, iz nekih svojih razloga - apominju se razni, pa i politički - prinuđena da svojih 20 odsto akcija, zajedno sa akcijama nekih drugih investitora, proda Moskovskoj banci. (Nema dileme da li će država učinjeni joj ustupak na ovom, kompenzirati na nekom drugom poslu.)

Akcionarima, pak, Moskovska banka i ne bi bila “sumnjiva” da ona već jednom, tj. sredinom prošle godine, nije odustala od kupovine Agrobanke, navodno zbog previsoke cene. Moskovska banka se pojavila, naime, u junu prošle godine kad je akcija Agrobanke vredela 20 hiljada dinara, ali su tada akcionari krenuli u odbranu od (neželjenog) preuzimanja dokapitalizujući banku i tako joj povećavajući cenu. Krajem januar ove godine, u času kad je akcija Agrobanke vredela je 47.975 dinara, Rusi su odustali.

Drugo, izgleda da sad (i) akcionari sve više gube poverenje u upravu banke. Kako Ekonomist saznaje, Agrobanka svoj kapital koristi da bi investirala na Beogradskoj berzi. Vrednost portfelja akcija Agrobanke iznosi blizu 13 miliona evra. Više od 28 odsto portfelja (oko 3,6 miliona evra) Agrobanka je uložila u akcije novosadske Metals banke, dok je oko 23 odsto ukupnog portfelja uložila u akcije AIK banke. Drugo, ako se posmatra odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti banke (P/B), Agrobanka je sa vrednošću od svega 1,43 na pretposlednjem mestu od ukupno petnaestak banaka koje se nalaze na listi Beogradske berze. Isti pokazatelj kod ostalih banaka kreće se, u proseku, oko četiri.

Kako za Ekonomist kaže Đorđe Mandić, analitičar brokerske kuće Sinteza Invest Group, osnovne razloge za ovako nizak P/B Agrobanke treba tražiti u “veoma lošem prinosu na kapital” koji ona postiže. Prošle godine, kad je ukupan kapital banke bio oko 84 miliona evra, stopa prinosa na kapital iznosila je svega 4,16 odsto. Trećom, odnosno poslednjom dokapitalizacijom, kapital banke je skoro dupliran (na 164 miliona evra), ali su projekcije dobiti za 2007. godinu planirale rast od svega 60 odsto. “Ovakvom projekcijom profita menadžment banke je prognozirao smanjenje i ovako niske stope prinosa na kapital na svega nešto više od tri odsto”, pojašnjava Mandić.

Niko od većih akcionara Agrobanke nije želeo da komentariše ono što se sa njom poslednjih meseci dešava. Mali akcionari se bune, njima je sve to sumnjivo, ali nemaju moći, ni mogućnosti, da bilo šta promene. A ni država se ne oglašava.