Hyundai i40 Wagon 1.7 CRDi

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Hyundai se razvio kao kompletan proizvođač automobila i motora a sada su savladali i tehnologiju oblikovanja lima u uzbudljive i moderne oblike. Zbog toga, i40, kada pričamo o njegovom izgledu, zaslužuje poređenje sa aktuelnom evropskom i japaskom konkurencijom, pre nego sa Sonatama iz prošlosti. Da spomenemo neke konkurente? Passat. Mondeo. Superb. Mazda 6.

širina: 1,81m; dužina: 4,77m, visina: 1,47m; meðuosovinsko rastojanje: 2.77m; masa praznog vozila: 1495kg

Osim samih procesa proizvodnje, u Hyundaiju se bave i strategijom, tako da se će se na tržištu prvo naći i40 Wagon pa tek onda limuzina. To je suprotno onome što radi većina proizvođača. Ovakav potez trebalo bi da omogući limuzini još bolji prolaz kod kupaca, kada vam novinari predstave koliko je dobar karavan.

zapremina motora: 1685ccm; snaga: 136ks pri 4000 obrtaja; najveæi obrtni moment: 330Nm u rasponu od 2000 do 2500 obrtaja; ubrzanje: 10,5s, max.brzina: 198kmh; 124g CO2/km

Ovaj korejski automobil začet je u Hyundai evropskom razvojnom centru u Riselshajmu i krase ga svi detalji koje jedan automobil modernog izgleda mora da ima.

Karoserija je ispresecana ispupčenjima i neravninama. Maksimalno izdizajnirane linije spojene su iako pripadaju različitim elementima automobila. Na primer, donja linija maske hladnjaka naizgled nestaje, ali zapravo nastavlja se u farovima, u obliku LED trake sa dnevnim svetlima, koja se dalje stapa u bočnu ivicu fara, a zatim se pretapa u liniju na prednjem krilu koja se spaja sa donjom ivicom bočnih stakala i preko njih pravi čitav krug oko auta.

Sve linije i oblici na i40 napravljeni su kao da teku oko automobila. Gde god da pogledate, videćete posvećenost detaljima: ispupčeni prednji spojler, neobičan oblik farova za maglu, velika ispupčenja duž bokova vozila na kojima su smeštene kvake za otvaranje vrata, ogromna peta vrata sa velikim spojlerom i širokom trakom boje hroma…

Ipak, kada posmatram auto kao celinu, ne mogu da se ne zapitam kako bi stajale malo veće felne. Kao da velika bočna površina karavana traži malo veće otvore i malo blještavije felne od 16-inčnih koje su bile montirane na ovaj model.

Masivne kvake i teška vrata odlično se nadovezuju na dobar izgled Hyundaija i40 jer ukazuju da nije reč samo o lepoti, već da ima i suštinu.

Sva vrata otvaraju se veoma široko, a to je važno kada imate karavan jer vam olakšava manevrisanje raznog kabastog tereta.

Kada se smestite u sedište i kada zatvorite vrata za sobom, čućete solidan, tup zvuk. Dakle, vodili su računa i da zvuči kvalitetno.

Unutar Hyundaija i40 čovek se može osetiti prilično usamljeno. Auto je ogroman. Od kako nas je zapljusnuo drugi talas ekonomske krize, sve mi se čini da su automobili koje vozim postali sve manji. Ovaj i40, iz te perspektive bio je osveženje.

Oblici i materijali u enterijeru poznati su sa Elantre i sa Velostera. Oko vas sve je lepo organizovano i pregledno, kada su instrumenti u pitanju.

Upravljač možete podešavati i po visini i po dubini, pa u kombinaciji sa sedištem koje se podešava u svim smerovima, veoma lako je pronaći udobnu poziciju za vožnju.

Palac vaše leve ruke moći će da upravlja audio uređajem i telefonom, dok su desnom namenjeni putni računar i tempomat. Da bi smanjili broj dugmića na upravljaču, mnogi proizvođači upotrebljavaju komande u stilu prekidača koji malo štrče iznad površine u koju su smešteni.

Hyundai je jedan od njih, a jedini problem koji imam sa ovim rešenjem je taj da prilikom parkiranja ili u nekoj sličnoj situaciji u kojoj je potrebno intenzivno okretati upravljač, slučajno aktiviram tu funkciju.

Na i40 tu je samo kontrola jačine zvuka. Kod nekih proizvođača tu se nalaze komande za promenu numere ili za promenu radio stanice, što malo više nervira.

Instrument tabla prati aktuelne trendove, pa je osvetljena kombinacijom plave i crvene svetlosti, a u okviru brzinomera i obrtomera nalazi se po jedan displej na kojem se prikazuju temperatura rashladne tečnosti, količina preostalog goriva, spoljna temperatura i upozorenje ako postoji opsanost od poledice.

Centralna konzola veoma je dobro rešena. Komande audio i klima uređaja smeštene su u gornjoj polovini konzole što znači da nikada u toku vožnje nećete morati da spuštate pogled sa puta da biste nešto podesili. Svi dugmići su veliki pa ih je lako pritisnuti iako vozite po neravnom putu.

Drago mi je da i40 ima malo unapređen displej na centralnoj konzoli. Jedan od, da tako kažem, zaštitnih znakova Hyundaija bilo je blještavo plavo osvetljenje centralne konzole koje ste noću mogli da primetite iz vašeg automobila, iz autobusa ili ako ste na drugoj strani ulice.

Kada sam prošle godine vozio i30 po gradu, to koblatno zračenje nije mi smetalo, ali kada sam se noću našao na neosvetljenom otvorenom putu primetio sam da mi zamara oči. Zbog toga sam ili smanjivao intenzitet osvetljenja svih instrumenata ili koristio “DARK” dugme koje potpuno gasi centralni displej. Ipak, svaki puta kada bih upotrebio neku od funkcija audio uređaja, displej bi ponovo zasjao punom snagom.

Preko Bluetooth konekcije sa audio sistemom možete slušati muziku sa vašeg telefona.

Na i40 urađena je jednostavna inverzija boja tako da je pozadina sada osvetljena veoma tamno teget nijansom dok se informacije ispisuju plavom bojom. Problem rešen, nisam morao da podešavam osvetljnje u zavisnosti od sredine kojom vozim noću.

Donji deo centralne konzole je zbog svoje gornje polovine mogao da bude tanak i mršav. Na taj način obezbeđen je dragoceni prostor za noge vozača i suvozača koji svojim kolenima ili cevanicama nikada neće dodirnuti ivicu konzole.

Sa obe strane centralne konzole nalaze se ostave za sitnice

Na mnogim automobilima centralna konzola je veoma masivna jer se u njoj nalaze i komande za klimu kao i džuboks za standardnih 6 diskova. Takvo rešenje centralne konzole doprinosi osećaju skučenosti i zamoru jer ste stalno naslonjeni na njenu ivicu.

Slično praktično rešenje centralne konzole ima i Renault Laguna treće generacije.

Na sličan način rešen je i prostor koji se prostire između prednjih sedišta. Veoma je tanak na spoju sa centralnom konzolom, pa se postepeno širi prema zadnjem delu automobila. Na taj način prati liniju kojom se butina vozača prostire od kuka prema kolenu.

U ovom delu nalaze se ručica šestostepenog menjača, komande parkirne kočnice, sistema za pomoć prilikom kretanja na uzbrdici i parking senzora. Tu se nalaze držači za čaše, smešteni ispod rolo-vrata po ugledu na Volvo modele dok je velika i duboka ostava smeštena ispod centralnog naslona za ruke.

Putnici na zadnjoj klupi imaju više prostora nego što im je potrebno i to u svim pravcima. Posebno mi je bilo zanimljivo koliko je slobodnog prostora na podu, oko stopala.

Ne samo da moze da stane još jedan par obuće već vaša stopala možete gurnuti pod vozačko sedište kao biste mogli da zauzmete udobniju poziciju tokom dugih vožnji.

Ventilacija je sprovedena i do putnika na zadnjoj klupi.

U drugoj vremenskoj zoni nalazi se prtljažnik. Njegova zapremina je 533 l sa mogućnošću proširenja na 1.719 l. Prostor je prilično uredan, sa plastičnim lajsnama u uglovima, u koje možete smestiti sitne predmete. Uz paket opreme Style sledi i mreža za fiksiranje tereta tokom vožnje.

Prljažnik ima dva nivoa ispod površine. Na spratu -1 nalazi se prostor u koji možete sakriti paket prve pomoći i još nekoliko sitnica. Sprat niže nalazi se pomoćni rezervni točak sa alatom.

I u prtljažniku se nastavlja posvećenost detaljima. Roletna prtljažnog prostora ima isplanirane kanale po kojima se kreće i navodi operatera da je fiksira iz prvog pokušaja. Na mnogim automobilima taj vod ne postoji pa se roletna fiksira tek iz nekoliko pokušaja. Nije uvek lako ubaciti i levi i desni osigurač istovremeno.

Poklopac prtljažnika ima, to je već odavno standard, rukohvat sa unutrašnje strane. On se nalazi na sredini unutrašnjeg panela, što mi se više dopalo od uobičajenog rešenja gde se rukohvat nalazi na levoj ili na desnoj strani. Retki su modeli koji imaju centralni rukohvat koji se proteže čitavom širinom unutrašnjeg panela.

Kada stavite ključ u kontakt bravu umesto uobičajenih biip biip zvukova čuće se prijatna melodija koja traje dobre tri – četiri sekunde i neodoljivo podseća na melodiju iz, nekada veoma popularne, serije Beverly Hills.

Kome dosadi da se svaki put priseća Brendonovog oca kako silazi niz stepenice u trpezariju, ovu simpatičnu funkciju može da deaktivira listanjem kroz “Trip Computer”.

Veoma je lako pronaći sebe za upravljačem Hyundaija i40. Upravljač možete izvući prema sebi a da vam noge i dalje ostanu opružene, a ručica menjača na dohvat ruke.

Naslon za ruke u vratima i naslon za ruke između sedišta odlično su ukompononovani tako da vozač može da na njih nasloni svoje laktove i da na taj način, tokom dugih vožnji, smanji pritisak koji trpe njegova ramena.

Toniran vrh vetrobrana, jedna od odavno izumrlih stavki sa spiskova opreme, vraćena je na i40. Senzor za kišu i za svetla takođe se nalazi uz vetrobran.

Kada govorimo o pogledu napolje iz i40, moram reći da u prvim danima vožnje treba biti pažljiv. Iako je auto opremljen senzorima u prednjim i zadnjim branicima, ti delovi automobila nisu mi bili najveći problem.

Najnepregledniji deo automobila bila je prednja desna strana. Zbog veoma masivnog “A” stuba i visoko postavljene donje ivice bočnih stakala nisam nikada bio potpuno siguran da li se negde u tom regionu nalazi neki neprimećeni objekat koji samo čeka da zagrebe lim.

Sledeći rizik nosio je pogled preko desnog ramena zbog padajuće linije krova ukombinovane sa masivnim “C” stubom. Rezultat je relativno slaba preglednost koja do izražaja dolazi prilikom vožnje kroz “Y” raskrsnice.

Dnevna LED svetla

Očekujem da se među vama nalaze mnogi koji misle da je 1.7 motor veoma slab za ovoliki automobil, ali to nije slučaj.

Lepo dizajnirana LED svetla pozadi

Tehnologija se ipak razvija tako da ovi motori, uz adekvatne prenosne odnose mogu veoma pristojno da služe. Nedavno smo pisali i o novom Renaultovom 1.6 dCI motoru koji treba da se nađe kao alternativa za 2.0 dCI.

Istina je da nisam doživeo bilo kakva nezaboravna ubrzanja ali prosečna potrošnja goriva jeste bila nezaboravna. Tokom test vožnje prešao sam malo više od 700 km a prosečna potrošnja na kraju vožnje iznosila je 5,3 l/100km. Polovina ovih kilometara pređena je u gradu.

Odlièni retrovizori obezbeðuju odlièan pogled. Sa njihove prednje strane nalaze se pokazivaèi pravca

U kabini je tiho tokom vožnje. Upravljač se veoma lako okreće, a voleo bih da tokom vožnje po autoputu pruža malo jači otpor prilikom upotrebe. Mislim da je ovakvo podešenje preosetljivo za visoke brzine.

Papučica gasa kao da je skinuta sa BMWa. Tvrda je kada je pritiskate, što vam daje odličnu mogućnost zaprecizno doziranje snage, samim tim i uštedu goriva. Sa druge strane, dok je držite pritisnutu, ne osećate bilo kakav otpor koji je gura u prvobitni položaj.

Fenomenalno je izvagana i pomaže da se izbegne dobro poznat osećaj zamora u desnoj nozi posle vožnje.

Kvačilo je mekano i veoma nežno prepušta snagu motoru.

Električna parkirna kočnica nije i automatska, kao kod nekih proizvođača, pa je treba ručno aktivirati po izlasku automobila. To je moguće iako ste već izvadili ključ iz brave ili ako ste već otovorili vrata.

Zanimljiv prelom izmeðu krila, fara i haube

U gradskoj vožnji i40 se veoma fino snalazi. Motor nije lenj a lepo odmerene komande čine vožnju nežnom. Savetnik ekonomične vožnje govori vam kada, ali i u koji stepen prenosa treba da prebacite. Prosečna potrošnja isključivo gradske vožnje iznosila je 7,3 l/100km.

Krug okretanja je nepunih 11 metara. Stekao sam utisak da i40 ne voli previše gradski kolovoza sa svojim neravninama i rupama.

Takođe, prilikom prelaska preko istih, ali i preko “ležećih”, primetio sam da je zadnje oslanjanje mekše od prednjeg, činjenica sa kojom se retko susrećem kod automobila koje vozim.

Na otovorenom putu i40 veoma je udoban i tih. Ako je cilj prilikom konstruisanja ovog modela bio nezahtevnost u vožnji, on je ostvaren. Tokom test vožnje otišao sam do Loznice. Vožnja po ravnim predelima i po putevima sa veoma slabim intenzitetom saobraćaja pomogla mi je da ostvarim ekstremno nisku prosečnu potrošnju od 4,0 l/100 km (putni računar) što je 0,3 l niže od fabrički deklarisane potrošnje.

Mislim da je jedan od presudnih faktora ovde bila uporeba tempomata zahvaljujući kojem sam mogao da održavam konstantnu brzinu kretanja i da na taj način smanjim nepotrebno raspipanje resursa.

Motor snage 136ks najpre će pokazati slabost na autoputu jer ne može da vam pruži ubrzanje onom lakoćom kojom to postiže 2.0 dizelaš. To će možda najviše smetati temperamentim vozačima u Nemačkoj ili u Italiji gde se na autoputu ZAISTA vozi ozbiljnije nego kod nas.

Usponi poput onoga na ulazu u Beograd kod Bubanj potoka ne predstavljaju apsolutno nikakav problem za i40 sa 1.7 CRDi motorom.

Prosečna potrošnja na autoputu iznosila je 6,6 l/100km.

Testirani primerak opremljen je Style, drugim od ukupno četiri paketa. Cena mu je 24. 990 evra. Na ovaj iznos treba još dodati 472 evra za metalik boju. Uz auto sledi i 7 godina garancije, pomoći na putu i kontrolnih pregleda.

Raspon cena za i40 kreæe od 21 990 evra za 1,6 GDI benzinca pa ide do 32 490 evra za najbolje opremljenog 1,7 dizelaša

Osnovni paket već nudi veoma dugačak spisak opreme koji se počinje sa ABS, ESP, BAS, HAC i VSM sistemima, preko svih mogućih vazdušnih jastuka, tempomata, Bluetootha, kožnog upravljača… Style još nudi parking senzore, automatski dvozonski klima uređaj i aluminijumske felne.

Detalj dnevnog LED svetla

Hyundai je veoma dobro sračunao odnos uloženog i dobijenog. Enterijer i vozne karakteristike još uvek nisu na nivou karavana Mondea, Passata ili Mazde 6, ali nisu ni puno daleko od toga. Novi Hyundaijevi modeli definitivno su promenili imidž kompanije i sada će samo još vreme da pokaže kako će taj imidž uticati na cenu polovnih modela. Veoma dug garantni period svakako može poslužiti kao argument.

Više fotografija modela Hyundai i40 Wagon 1.7 CRDi pogledajte u našoj Galeriji.

Upoznajte se sa svim tehničkim karakteristikama.
Pogledajte kompletan cenovnik.
Pročitajte prikaz Hyundaija Veloster.
Pročitajte prikaz Hyundaija Genesis.