Normalna telesna temperatura više nije 37 stepeni: Da li je prvobitno merenje bilo pogrešno?

Naučnici još pokušavaju da utvrde šta je dovelo do ove promene.

Još šezdesetih godina 19. veka nemački lekar Karl Vunderlih sproveo je jedno od najobimnijih istraživanja telesne temperature tog vremena. Tokom 15 godina prikupio je više od milion merenja kod oko 25.000 pacijenata i zaključio da prosečna temperatura zdravog odraslog čoveka iznosi 37 stepeni.

Njegov rezultat postao je medicinski standard koji se koristi i danas. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da se ljudsko telo tokom poslednjih vek i po postepeno hladilo, piše BBC.

Tim naučnika predvođen Džuli Parsonet sa Univerziteta Stanford analizirao je podatke o temperaturi gotovo 190.000 ljudi u SAD, prikupljene u periodu od 1862. do 2017. godine.

Rezultati su pokazali da je prosečna temperatura odraslih danas bliža 36,39 stepeni Celzijusa.

Sličan trend primećen je i kod naroda Tsimane, polunomadske zajednice koja živi u amazonskoj prašumi.

Njihova prosečna telesna temperatura, koja je početkom dvehiljaditih iznosila oko 37 stepeni, do 2018. godine pala je na približno 36,5 stepeni.

Zdraviji život možda je jedan od razloga

Naučnici smatraju da bi jedan od razloga za pad prosečne telesne temperature mogao da bude bolji kvalitet života i opšte zdravstveno stanje stanovništva.

U 19. veku ljudi su mnogo češće patili od tuberkuloze, dizenterije, infekcija i drugih bolesti. Imunološki sistem trošio je više energije boreći se protiv infekcija, a samim tim proizvodio i više toplote.

Danas su vakcinacija, bolja higijena, kvalitetnija zdravstvena zaštita i dostupnost antibiotika značajno smanjili učestalost mnogih zaraznih bolesti.

Promenili su se i uslovi života. Klimatizacija i grejanje omogućavaju ljudima da veći deo dana provode u prostoru sa prijatnom temperaturom. Zbog toga organizam ne mora da troši toliko energije na održavanje telesne toplote.

Shutterstock/Aleksandra Suzi

Da li je prvobitno merenje bilo pogrešno?

Ipak, ne slažu se svi naučnici da je promena ljudske biologije jedino objašnjenje.

Filip Makovjak, istoričar medicine i stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Merilend, ukazuje na mogućnost da su prvobitna merenja bila neprecizna.

On je, prilikom analize jednog Vunderlihovog staklenog termometra, primetio da je instrument bio kalibrisan približno dva stepena više u odnosu na savremene termometre.

Osim toga, merenja su se obavljala ispod pazuha, dok se danas često koristi merenje u ustima. Tadašnji termometri bili su dugački i bilo je potrebno i do 15 ili 20 minuta da se temperatura pravilno očita.

Međutim, istraživanje podataka o američkim vojnim veteranima, prikupljenih između 1862. i 1930. godine, pokazalo je da su ljudi rođeni ranije zaista imali višu prosečnu temperaturu od onih rođenih kasnije. To ukazuje da razlika nije posledica samo promena u mernim instrumentima.

Shutterstock/mangpor2004

Šta sve utiče na telesnu temperaturu?

Na telesnu temperaturu utiče više faktora, a 37 stepeni ne predstavlja univerzalnu vrednost za svakog čoveka.

•     Starost: Starije osobe uglavnom imaju nižu telesnu temperaturu zbog usporavanja metabolizma i smanjene fizičke aktivnosti.
•     Pol: Žene u proseku imaju nešto višu telesnu temperaturu od muškaraca, mada naučnici još nemaju potpuno objašnjenje za ovu razliku.
•     Doba dana: Temperatura je najniža u ranim jutarnjim satima, između tri i pet časova, a najviša uglavnom između 16 i 18 časova.
•     Visina i telesna masa: Više osobe mogu imati nešto nižu temperaturu zbog većeg gubitka toplote preko površine tela, dok veća telesna masa može blago da je poveća.
   

Shutterstock/H_Ko

Da li 37 stepeni više nije normalna temperatura?

Sve više stručnjaka smatra da bi medicinske smernice trebalo prilagoditi savremenim podacima. Pojedini medicinski priručnici i baze podataka već uzimaju u obzir da normalna telesna temperatura može biti niža od tradicionalnih 37 stepeni.

Ipak, lekari upozoravaju da se ne treba previše oslanjati na jednu brojčanu vrednost. Temperatura od 36,99 stepeni nije suštinski drugačija od 37,01 stepen.

Kod odraslih osoba temperatura niža od 35 ili viša od 40 stepeni može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem i zahteva posebnu pažnju.

Naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko su promene u ljudskom zdravlju, načinu života i uslovima okruženja uticale na postepeno smanjenje prosečne telesne temperature.