Otkriće iz Sibira obilazi svet: Kosa otkrila tajnu staru skoro 3.000 godina

Otkriće pokazuje da su ljudi ovu biljku koristili pre gotovo 3.000 godina, verovatno u okviru ritualnih obreda, pokazalo je novo naučno istraživanje.

U monumentalnoj grobnici namenjenoj pripadnicima visokog društvenog staleža na jugu Sibira istraživači su pronašli očuvane semenke kanabisa i ljudsku kosu.

Glavni autor studije Đino Kaspari, istraživač sa Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj, izjavio je za CNN da ovo otkriće pruža konkretne dokaze o upotrebi biljnih psihoaktivnih supstanci u praistorijskim zajednicama.

"Postoji mnogo nagađanja o korišćenju biljnih droga u praistoriji, ali ovim otkrićem zapravo možemo da pokažemo da za to postoje konkretni dokazi", rekao je Kaspari.

Grobnica se nalazi u dolini Ujuk, na jugu Sibira, i sadrži ostatke više osoba visokog društvenog statusa. Kaspari i njegove kolege istražuju ovo nalazište od 2017. godine, a dosadašnji nalazi ukazuju na to da grobnica potiče iz perioda od pre oko 2.800 godina, odnosno iz najranijeg perioda skitske kulture.

Reč je o nomadskim konjanicima poznatim po veštini gađanja lukom sa konja, ali i po raskošnim predmetima od zlata.

Pronađeno više od 1.400 semenki kanabisa

Tokom istraživanja arheolozi su u grobnici primetili sitne crne tačke, za koje se ispostavilo da su semenke kanabisa. Na kraju su prikupili više od 1.400 semenki, a radiokarbonskom analizom utvrdili su da potiču iz perioda od pre približno 2.800 godina.

U grobnici je pronađena i očuvana ljudska kosa, što je istraživačima omogućilo da sprovedu dodatne analize i utvrde da li su ljudi koristili ovu biljku.

"Biljni ostaci stari gotovo 3.000 godina izuzetno su retki, jer se uglavnom veoma teško očuvaju. Još je ređe pronaći ih zajedno sa očuvanim mekim ljudskim tkivom, poput kose, što nam praktično omogućava da testiramo prisustvo psihoaktivnih supstanci kod osobe koja je preminula pre tri milenijuma", objasnio je Kaspari.

Caspari et al. / SWNS / SWNS / Profimedia

Analiza kose otkrila tragove THC-a

Istraživači su uzorke kose analizirali pomoću masenog spektrometra. Rezultati su pokazali prisustvo THC-a, odnosno delta-9-tetrahidrokanabinola, glavnog psihoaktivnog jedinjenja u kanabisu, kao i kanabinola, hemijskog jedinjenja koje nastaje kada je THC izložen vazduhu.

"To je bio zaista neverovatan trenutak", rekao je Kaspari, ističući da ovo otkriće značajno doprinosi razumevanju istorije korišćenja kanabisa.

Do sada su naučnici imali dokaze da se kanabis uzgajao u istočnoj Aziji pre najmanje 6.000 godina, verovatno prvenstveno zbog semenki bogatih uljem.

Međutim, dokazi o njegovom korišćenju zbog psihoaktivnih svojstava bili su poznati tek iz perioda od pre oko 2.500 godina, uključujući i ritualne prakse u centralnoj Aziji.

Kanabis možda korišćen u šamanskim ritualima

Prema tumačenju istraživača, upotreba kanabisa u ovoj grobnici verovatno je bila povezana sa ritualima i šamanskim verovanjima.

"Korišćenje kanabisa mora se posmatrati u ritualnom kontekstu grobnice i možda je bilo povezano sa šamanskim verovanjima", rekao je Kaspari za CNN.

Dodao je da je na nalazištu pronađeno i više desetina žrtvovanih konja, kao i mogući tragovi ljudskih žrtvovanja. Zbog toga istraživači razmatraju mogućnost da je kanabis korišćen i za umirivanje žrtava pre obreda.

Ipak, Kaspari naglašava da za takvu pretpostavku trenutno ne postoje čvrsti dokazi.

"Iznenađujuće malo znamo o dalekoj kulturnoj istoriji ove važne biljke. Na primer, još nismo sigurni ni kako je zaista izgledao divlji kanabis", istakao je istraživač.

Prema njegovim rečima, novo otkriće potvrđuje da je psihoaktivni kanabis korišćen na evroazijskom kontinentu pre najmanje 3.000 godina i da se u tom periodu već proširio od Kine do Evrope.

"Smatramo da ovo otkriće pruža važnu istorijsku osnovu za savremene rasprave o legalizaciji i medicinskoj upotrebi ove biljke", dodao je Kaspari.

Naučnici istražuju najstariji očuvani DNK kanabisa

Istraživački tim sada radi na sekvenciranju drevne DNK pronađenih semenki kanabisa.

Kaspari je istakao da je očuvanje biljne DNK još ređe od očuvanja samih biljnih ostataka, zbog čega bi ovo istraživanje moglo da donese značajna saznanja o poreklu i razvoju ove biljke.

"Ovo je najstarija očuvana DNK kanabisa", rekao je on, dodajući da bi njihov tim u narednim godinama mogao da promeni dosadašnja saznanja o istoriji pripitomljavanja i uzgoja kanabisa.

Rodžer Foršo, počasni predavač biomedicinske egiptologije na Univerzitetu u Mančesteru, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenio je da studija pruža zanimljiv uvid u korišćenje kanabisa među zajednicama ranog gvozdenog doba u centralnoj Aziji.

Prema njegovim rečima, hemijski tragovi kanabisa pronađeni u ljudskoj kosi predstavljaju direktan molekularni dokaz njegove upotrebe i podržavaju tumačenje da je biljka bila deo pogrebnih rituala.

Ipak, kako je naglasio, još nije moguće sa sigurnošću utvrditi na koji način je kanabis korišćen niti kakvu je tačno ulogu imao tokom obreda.

Studija je objavljena u četvrtak u naučnom časopisu "Sajens".