Naučnici decenijama komuniciraju sa majmunima: Ovo je ključ koji ih razdvaja od ljudi

Čini se da majmunima nedostaje svest da drugi mogu posedovati znanje koje oni nemaju, što je značajna karakteristika koja ih izdvaja od ljudi.

Majmuni su jedna od najinteligentnijih stvorenja na planeti, sposobnih da nauče znakovni jezik, rešavaju probleme i iskazuju empatiju. Uprkos njihovoj impresivnoj kognitivne sposobnosti, međutim, majmuni nisu pokazali sposobnost da postavljaju pitanja. Ovaj nedostatak pitanja je jedna od ključnih karakteristika koje izdvajaju ljude od drugih primata.

Tokom 1970-ih i 1980-ih, neki istraživači su sugerisali da su majmuni nesposobni da postavljaju pitanja ili daju negativne odgovore. Dok više objavljenih studija pokazuje da su majmuni sposobni da odgovore na pitanja koja postavljaju ljudi i vokabular akulturiranih majmuna uključuje upitne reči, majmuni nisu u stanju da sami postave svoja pitanja.

U razgovori sa ljudima – putem znakovnog jezika, na primer – samo ljudi postavljati pitanja.

Tokom 1970-ih, An i David Premak su predložili potencijalno efikasan pristup podučavajući majmune kako da postavljaju pitanja: "U principu ispitivanje se može podučavati bilo kojim uklanjanjem elementa iz poznate situacije u životinjskom svetu ili uklanjanjem elementa iz jezika koji mapira životinjski svet. Verovatno je da se može indukovati pitanje namerno uklanjajući ključne elemente iz poznate situacije. Pretpostavimo da je šimpanza dobila svoju dnevnu porciju hrane u određeno vreme i na određenom mestu, a onda jednog dana hrane nije bilo. Šimpanza obučena u ispitivanju mogla bi da pita 'Gde je moja hrana?' ili, u Sarinom slučaju, 'Moja hrana je?' Sara nikad nije bila stavljena u situaciju koja bi mogla da izazove takvo ispitivanje jer za našu svrhu je bilo lakše naučiti Saru da odgovara na pitanja."

Deceniju kasnije, Premak je napisao: "Iako je ona (Sara) razumela pitanje, ona sama nije postavljala nikakva pitanja — za razliku od deteta koje postavlja beskrajno pitanja, kao što je Šta to? Ko pravi buku? Kad će tata da dođe kući? i tako dalje. Sara nikada nije odlagala odlazak svog trenera nakon njenih lekcija tako što je pitala gde trener ide, kada se vraća, ilibilo šta drugo."

• Šok otkriće ispod Dubrovnika; a otišli ​​su samo da poprave kanalizaciju...
• Studija jezivo predviđa: Ove godine će doći do nuklearnog rata Indije i Pakistana
• Razotkrivene tajne Evropljana starih 3.400 godina FOTO

Majmun Panbaniša, čije su ponašanje proučavali istraživači, takođe nije pokazala nikakvu sposobnost za postavljanje pitanja. Džozef Džordanija sa Univerziteta u Melburnu pretpostavio je da sposobnost postavljanja pitanja može predstavljati ključni kognitivni prag koji razlikuje ljudske intelektualne sposobnosti od sposobnosti drugih majmuna. Džordanija tvrdi da postavljanje pitanja nije stvar korišćenja sintaktičkih struktura, već funkcija kognitivnih sposobnosti.

Džordanija je predložio latinsku maksimu "Interrogo ergo Cogito" (Postavljam pitanja, dakle mislim) i smatrao pojavu ponašanja u kojem se postavljaju pitanja u evolucijskoj istoriji čoveka kao početak ljudske spoznaje i jezika.

Džordanijinu teoriju podržavaju studije koje pokazuju važnost prefrontalnog korteksa u postavljanju pitanja. Prefrontalni korteks je odgovoran za mnoge više kognitivne funkcije koje ljudi poseduju, uključujući planiranje, donošenje odluka i rešavanje problema. Ovaj deo mozga je takođe povezan sa radoznalošću i željom za istraživanjem i učenjem. Kod majmuna, prefrontalni korteks je znatno manji nego kod ljudi, što bi moglo objasniti njihovu nesposobnost da postavljaju pitanja.

Još jedno moguće objašnjenje za nesposobnost majmuna da postavljaju pitanja jeste njihov nedostatak "teorije uma".

Teorija uma je sposobnost da se razume da drugi imaju uverenja, želje i namere koje su različite od sopstvenih. Ova sposobnost omogućava ljudima da predviđaju i tumače ponašanje drugih i da u skladu s tim prilagode sopstveno ponašanje. Nasuprot tome, majmuni možda ne shvataju u potpunosti da druga bića mogu posedovati znanje koje oni nemaju.

Istraživački nalazi zaista ukazuju na to da je sposobnost postavljanja pitanja ključni kognitivni prag koji razlikuje ljudske intelektualne sposobnosti od sposobnosti drugih majmuna. Iako majmuni poseduju impresivne kognitivne sposobnosti, njima nedostaje kognitivna sposobnost da započnu postavljanje pitanja. Dalja istraživanja o neuralnim mehanizmima koji stoje iza postavljanja pitanja mogla bi pomoći da se rasvetli ovaj fundamentalni aspekt ljudske spoznaje.