- Nauka -

Kako bi vanzemaljci uopšte mogli da otkriju postojanje Zemlje?

Dokazivanje postojanja vanzemaljskog života jedna je od najvećih ambicija čovečanstva, ali nikada se nismo zapitali da li bi bilo moguće da jedan vanzemaljac razume kako Zemlja i njeni stanovnici funkcionišu.

Izvor: B92
Podeli
foto: thinkstock
foto: thinkstock

Kako piše „National Geographic“, astronomi su do sada potvrdili postojanje skoro četiri hiljade planeta izvan Sunčevog sistema koje bi mogle da imaju uslove za život. Kako tehnologija bude napredovala u narednim godinama imaćemo mogućnost da saznamo više o njima i njihovim potencijalnim stanovnicima.

Naravno, ako postoje vanzemaljci „tamo negde“, to znači da su u mogućnosti da nas s istom lakoćom obaveste o svom postojanju, a to dalje znači da bi prvo trebalo da lociraju Zemlju. Ako su astronomi teleskopima uočili toliko planeta, da li to podrazumeva da oni mogu da uoče nas i kako?

Malo teže jer je naša planeta malo drugačija od ostalih. Naime, naše Sunce je stabilno i ne emituje tako jake solarne oluje koje bi mogle da unište našu atmosferu. Takođe, Zemlja se nalazi u „useljivoj zoni“ zvezde, tačnije oblasti u kojoj voda može da ostane u tečnom stanju na površini planete.

Koji su drugi indikatori koji bi mogli da nas „odaju“ vanzemaljcima? Drugi je postojanje kiseonika na planeti koji pokazuje da postoji život: kiseonik je teško pronaći, osim ako ga nešto ne oslobodi (na Zemlji konkretno biljke). Za vanzemaljske posmatrače zanimljivo bi bilo postojanje metana, azota, ugljen-dioksida, itd...

S tačke gledišta vanzemaljaca, oni bi sa veoma jakim teleskopima mogli čak da vide i urbanizaciju planete, a naša telekomunikaciona aktivnost je takođe prilično očigledna.

Osim poruka koje namerno emitujemo u svemir pomoću letelica i raznih signala, još jedan veliki trag bi moglo biti sve veće prisustvo satelita oko Zemlje.

Kako bi to rezultiralo?

Ako pretpostavimo da su vanzemaljci slični nama, onda bi susret dve vrste bio jedan od najvažnijih događaja od postojanja života na Zemlji. Ali, koliko važan za naš svakodnevni život i kakav bi to uticaj imalo na ljude to je manje poznato! Možda bi čak susret dve vrste doveo do neprijatnih iznenađenja, a možda vanzemaljci nisu nimalo slični nama da bi mogli da nas razumeju. Ili pak, mi njih.

Nauka

Kako su živele ptice za vreme dinosaurusa?

Minijaturni fosil praistorijske ptice pomaže naučnicima da razumeju razvoj ptica u vreme dinosaurusa. Fosil iz perioda mezozoika (pre 250 do 65 miliona godina) je ptica iz grupa ptica poznatih kao Enantiornithes. Ovaj kostur je među najmanjim ptičjim skeletima ikada otkrivenim, iz razdoblja mezozoika.

Nauka ponedeljak 5.03. 16:00 Komentara: 8

Arheolozi iz Srbije došli do novih svetskih otkrića

Arheolozi iz Srbije Andrej Starović, Dušan Borić i Dragana Antonović su među 117 istraživača koji su došli do novih saznanja o DNK-a i genomima drevnih populacija, iznetim u studiji "The Genomic History of Southeastern Europe" koja je objavljena u novom broju londonskog časopisa "Nature".

Nauka četvrtak 22.02. 16:15 Komentara: 29
strana 1 od 6 idi na stranu