Vikend astrobiologije

Vikend astrobiologije nudi maraton predavanja najboljih stručnjaka i prezentera nauke, brojne priče i teme iz oblasti astronomije, astrofizike, astrohemije i naravno astrobiologije, koje poslednjih godina izazivaju sve veću pažnju kako naučne zajednice, tako i šire javnosti i medija.

Šira javnost će moći da se detaljno upozna sa aktuelnim istraživanjima vezanim za otkriće vanzemaljskog života kroz tri dana predavanja, naučnih filmova, likovnih radionica, prezentacija astronomskih društava, časopisa, knjiga, filmova, društvenih igara, jednom rečju kroz tri dana astrobiologije.

Upoznajte moguće „vanzemaljce“, upozajte Tardigrade ili samo dođite da vidite teleskop ili ekskluzivno kako izgledaju meteoriti koji su pali na Srbiju. Možda vam to pomogne da napravite svoj Svemir!

Astrobiologija na dlanu

"Čini mi se da sam video vanzemaljca?" dr Tijana Prodanović

Na nebu se često mogu videti različiti fenomeni. Neki od njih manje, neki više čudni. Neki prepoznatljivi, a neki potpuno misteriozni. Neki čak toliko čudni da ih nazivamo NLO-ima, neidentifikovanim letećim objektima. Ali odakle oni potiču? Da li se to priroda poigrava sa nama ili su to pokušaji neke vanzemaljske civilizacije da uspostavi kontakt? Šta nauka kaže o fenomenu NLO-a i postojanju života van Zemlje? Sa kakvim se još drugim čudnim, potencijalno vanzemaljskim signalima sretala nauka?

"Koliko su udobni drugi svetovi?" Ivan Milić

Ekstrasolarne planete koje smo do sada otkrili se međusobno mnogo razlikuju. Čak i one koje su po veličini slične Zemlji mogu imati potpuno drugi sastav atmosfere, temperaturu i td. U ovom predavanju govorićemo o najzanimljivijim ekstrasolarnim planetama sa aspekta potrage za životom, ali ćemo se takođe pozabaviti i modernim tehnikama koje se koriste da bi se ispitale atmosfere ekstrasolarnih planeta i što bolje procenili fizički uslovi na istim. Pokušaćemo da procenimo koliko nam ovde mogu pomoći najmoderniji teleskopi koji tek treba da budu izgrađeni, kao što je 40-metarski E-ELT.

"Poreklo života" Luka Mihajlović

Predavanje obrađuje moderna saznanja o nastanku života, kao i mogućnosti i hipoteze za sva živa bića koja su nastala u znatno drugačijim uslovima. Osim Zemlje i ovozemaljskih uslova, predavanje obrađuje i mogućnost potencijalne osobine života na gasovitim džinovima, drugim svetovima, kao i veštačkih živih bića.

Pitanje nastanka života je jedna od velikih nepoznanica modernog doba. Iako i dalje ne znamo kako je nastao život, došli smo do raznih saznanja i polako počinjemo da sagledavamo sliku faktora koji su uticali na to da Zemlja bude plavo zelena planeta prepuna živih bića. Ovo predavanje pokušaće da predstavi moderne teorije o nastanku života, kao i da ukaže na teškoće definicije pojma život, čak i u okvirima naše planete. Kako se većina naučnika slaže da postoji verovatnoća postojanja života van Zemlje, razmatraćemo uslove u raznim kosmičkim „ekološkim nišama“. Biće priče i o tehnologiji i dokle smo stigli sa stvaranjem – veštačkog života.

"Ekstremofili – Ko? Šta? Kako?" dr Tanja Berić

Treba li tražiti život na temperaturama iznad ključanja vode, u uslovima bez kiseonika, u unutrašnjosti stena, pri ogromnim dozama zračenja, u vakuumu? O, da! Za tu svrhu ne moramo napustiti rodnu nam stenu, ali, upoznajući takve oblike života u njihovom domaćem okruženju, možemo naučiti gde bismo mogli naći život izvan Zemlje. Upoznajte ekstremofile, izuzetnu grupu organizama koja kolektivno definište fizičko-hemijske granice života zasnovanog na ugljeniku. U kojim ekstremnim uslovima žive, kako su se adaptirali na takve uslove i šta su nas naučili?

"Sunčev sistem i život pored nas" Nemanja Martinović

Mišljenje o tome da li je moguć život van Zemlje se drastično menjalo tokom istorije – a najdramatičnije promene su viđene kada se pitanje uslova i života vezivalo za neposredan komšiluk, odnosno Sunčev sistem. U 20. veku smo prošli pun krug od komuniciranja sa vanzemaljcima na planetama u Sunčevom sistemu, do verovanja da su sva tela samo jalove pustinje, pa natrag do uverenja da za život, pa makar u mikroskopskim razmerama, možda postoje sasvim realni uslovi tu blizu nas. U ovom predavanju ćemo se baviti saznanjima koja bacaju novo svetlo na celu stvar i gde to u komšiluku mogu da postoje uslovi za život.

"Red koji nastupa iz haosa" dr Milena Čukić

Da li ste nekada razmišljali o tome da je veći deo medicine, zapravo zasnovan na zakonima fizike? Da li ste znali da su se do pred kraj devetnaestog veka lekari u velikom broju zemalja nazivali „fizikusi“? Dakle, ako primenimo ono što smo još u srednjoj školi učili iz fizike, bićemo u stanju da razumemo na primer kako funkcionišu naše ćelije, kako funkcionišu čitavi sistemi organa i celo naše telo... TO isto može da se primeni na bilo koji organizam, u stvari.

Ali, kao što se razvija fizika ( i to sve većom a ponekad i nepredvidivom brzinom), i biomedicina, koja ta saznanja koristi u fenomenima koje opisuje, mora da prati šta se to sve promenilo u poslednjoj dekadi ili čak poslednjih par godina u ostalim naukama kako bi se ti novi uvidi korisno uportrebili. Ljudima koji nisu usko specijalizovani u tome, ponekad nije sasvim jasno kako velika razlika u razumevanju funkcionisanja na primer mozga ili srca se dobije, ako primenimo neka od poslednjih postignuća u drugim disciplinama, fizici najpre.

U ovom predavanju ćemo se baviti time kako se polako sa koncepta homeodinamičke ravnoteže, polako u našem razumevanju funkcionisanja organizma prelazi na koncept dinamičke ravnoteže. Iz nekih, verovatno kulturoloških razloga, kad se pomene reč haos, obično imamo predstavu o nečemu što je loše, ali ćemo videti da to uopšte nije tako. Da li ste znali da naše ćelije i sistemi važni za naše preživaljvanje često tj bolje reći najšešće funkcionišu u stanjima daleko od termodinamičke ravnoteže? Da li ste znali da se starenje (i neke vrste oboljenja) mogu između ostalog prepoznati, a često i vrlo rano detektovati po tome što u fiziološkim signalima određene osobe zapažamo smanjenje haosa a povećanje uređenosti?

Kad shvatimo ovo, biće nam jasnije zašto se u mnogim mitologijama čak pominjalo da je sve nastalo iz haosa, i kako se izgleda to pravilo svuda ponavlja pa možda i u drugim svetovima o kojima još želimo da saznamo više. Život nas svejedno, stalno iznenađuje; ali, zar drugačije ne bi bilo malo dosadno?

"Mlečni put: Mesta pogodna za život kakav poznajemo" dr Branislav Vukotić

Galaksiju u kojoj se nalazi naš Sunčev sistem zovemo Mlečni Put. U njoj sija nekoliko stotina milijardi zvezda od kojih neke, kao i Sunce, imaju uz sebe vezane planete. Obzirom na veoma veliki broj zvezda u Mlečnom Putu, za očekivati je da su neke od njih slične Suncu i da se oko takvih zvezda mogu naći planete slične Zemlji. Iako poznajemo građu živih bića na Zemlji i način njihovog funkcionisanja, obzirom da nismo imali prilike da izučavamo drugačije biosfere od ove koju imamo na Zemlji, ne možemo dati odgovor na pitanje o mogućnosti postojanja biosfera, tj. planeta, sa drugačijim načinom funkcionisanja i izgradnje živih organizama. U vezi s tim je logično da kada istražujemo mogućnosti za život u Mlečnom Putu razmatramo u kojoj meri je neka zvezda u našoj galaksiji, oko koje bi mogle da kruže planete, slična po sastavu Suncu i u kojoj meri je okolina u kojoj se ta zvezda nalazi slična okolini Sunca.

Na početku će biti reči o karakteristikama Zemlje i Sunca koje su bitne za život na Zemlji: svetlosti koja nam dolazi sa Sunca, vodi na Zemlji, kao i kakve sve to veze može imati sa vulkanima. Takođe ćemo se pozabaviti i nekim drugim planetama Sunčevog sistema u smislu šta je to što ih razlikuje od Zemlje kada je život u pitanju. U nastavku će biti reči o tome kako su za život bitni uslovi na Zemlji povezani sa odlikama Mlečnog Puta: raspoloživim materijalom za izgradnju planeta, gustinom zvezda i po život opasnim zračenjima, kao i kakva je struktura naše galaksije po tom pitanju. Zatim će se razmotriti kako su se te galaktičke odlike menjale tokom istorije Galaksije, kakve su danas, kako bi trebalo da izgledaju u budućnosti, kao i gde se sve moglo naći naše Sunce u tim vremenima. Na kraju ćemo govoriti o mogućnostima za međuzvezdana putovanja do drugih zvezdanih sistema i detekciju mogućih biosfera koje bi se tamo mogle pronaći.

"Zašto je svemir nastanjiv" dr Milan Ćirković

Potraga za životom (a naročito kompleksnim i inteligentnim životom) van Zemlje očigledno je zavisna od prostorne i vremenske raspodele lokacija na kojima postoje fizički, hemijski i svi ostali preduslovi za abiogenezu. Ovo se neposredno nadovezuje na problem »finog-podešavanja« fizičkih zakona i kosmoloških parametara, odnosno posmatračkih selekcionih efekata poznatih i pod trivijalizovanim imenom “antropičkih principa”. Savremene astronomske nauke snažno sugerišu da je samo veoma mali deo sveukupne fizičke realnosti, multiverzuma, nastanjiv. Ispitivanje opštih preduslova nastanjivosti predstavlja deo svojevrsnog “proširenog mandata” astrobiologije. U ovom predavanju, kroz tri primera – jedan kosmološki, drugi na nivou galaktičke astrofizike, i treći na nivou planetarnih nauka – Dr Milan Ćirković će pokazati koliko ovaj “prošireni mandat” astrobiologije u periodu 1995-danas ne samo da donosi obilje teorijskih i posmatračkih rezultata, već i podstiče dublje

Više informacija na sajtu Doma omladine.