Popularni suplement za zglobove povezan sa napredovanjem Alchajmerove bolesti?

Ovo otkriće neuronaučnika zasniva se na velikoj retrospektivnoj analizi zdravstvenih kartona pacijenata, kao i na pratećim podacima dobijenim naprednom tehnologijom snimanja koja se koristi za analizu uzoraka ljudskog mozga i modela Alchajmerove bolesti kod miševa, saopštio je Medicinski koledž Univerziteta Floride.

Iako su rezultati preliminarni i zahtevaju potvrdu u kliničkim ispitivanjima na ljudima, oni pružaju još jedan deo mnogo šire mehaničke slike koja uključuje metaboličku disregulaciju i neurodegeneraciju, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Metabolism.

"U Sjedinjenim Američkim Državama oko 7 miliona ljudi živi sa Alchajmerovom bolešću, a milioni više sa srodnim demencijama, kao što su Levijeva tela ili frontotemporalna demencija. Mnogi od ovih ljudi aktivno uzimaju suplement koji se prodaje bez recepta, a koji bi mogao da pogorša napredovanje njihove bolesti", rekao je glavni autor studije dr Ramon San, direktor Centra za napredna istraživanja prostornih biomolekula i zamenik direktora za inovacije Instituta za mozak "Meknajt" pri Univerzitetu Floride.

Budući da je glukozamin široko dostupan i da ga starije osobe često koriste za zdravlje zglobova, istraživači su odlučili da istraže da li on može imati bilo kakav efekat kod Alchajmerove bolesti i srodnih demencija (ADRD).

Tim je koristio veštačku inteligenciju kako bi pretražio anonimizovane kartone UF Health sistema od 2012. do 2024. za pacijente sa dijagnozom ADRD ili blagog kognitivnog oštećenja (MCI). Otkrili su da značajan procenat - 8% - obe grupe pacijenata navodi da uzima glukozamin: 1.896 sa ADRD i 2.750 sa MCI. Nakon kontrole faktora starosti, pola i demografskih podataka, analiza je pokazala da je upotreba glukozamina povezana sa 25% većom verovatnoćom napredovanja od blagog kognitivnog oštećenja do demencije.

digicomphoto/shutterstock

Osim toga, istraživači su otkrili da je uzimanje glukozamina povezano sa 25% povećanim rizikom od smrtnosti, odnosno verovatnoćom smrti unutar određenog vremenskog perioda kod ADRD pacijenata. Za MCI grupu ovakav uticaj nije zabeležen, što sugeriše da bi dejstvo glukozamina moglo biti veće kod pacijenata sa već dijagnostikovanom demencijom.

Važno je napomenuti, istakao je dr San, da su istraživači otkrili da bi metabolički proces u kojem je putanja vezivanja proteina i šećera previše aktivna kod Alchajmerove bolesti mogao biti nova meta za intervenciju.

"Naši rezultati sugerišu da je izmenjen metabolizam značajan doprinosilac napredovanju Alchajmerove bolesti i, osim toga, rešavanje metaboličkog defekta moglo bi biti važna dopuna pristupima koji su fokusirani na plakove i čvorići kod Alchajmerove bolesti", rekao je dr San.

Ovi novi uvidi omogućeni su moćnom novom prostornom tehnologijom koju je razvila laboratorija dr Sana.

"Ova tehnologija nam omogućava da ispitamo hiljade i hiljade molekula koji nastaju kada telo razgrađuje hranu ili lekove, i da otkrijemo složene puteve koji bi inače ostali skriveni", rekao je dr San.

New Africa/Shutterstock

Kako bi dublje pronikli u ove procese, istraživački tim se fokusirao na glukozamin, molekul povezan sa šećerom koji se prirodno javlja, a koji može proći kroz krvno-moždanu barijeru i uključiti se u puteve koji grade složene strukture šećera na proteinima. U suplementima se može proizvoditi od supstanci kao što su ljušture školjki ili kukuruz.

Nalazi sugerišu da uticaj glukozamina može zavisiti od biološkog konteksta, pri čemu se mozak sa Alchajmerovom bolešću čini podložnijim ovom metaboličkom putu nego zdrav mozak, rekao je dr Met Džentri, šef Odeljenja za biohemiju i molekularnu biologiju na Univerzitetu Floride i koautor studije.

"Podaci iz elektronskih zdravstvenih kartona su veoma provokativni. Iako je ovo povezanost, a ne dokaz uzročnosti, ona postavlja važno kliničko pitanje koje sada zaslužuje mnogo više pažnje", rekao je dr Džentri.

Kod genetski modifikovanih miševa, istraživački tim je pokazao da glukozamin značajno povećava vezivanje ostataka šećera za proteine u ćelijama. Deficiti u „socijalnom pamćenju“ - ili pamćenju prepoznavanja - pogoršali su se kod miševa tretiranih glukozaminom. Suprotno tome, kada su istraživači hemijski potisnuli ovaj proces vezivanja, pamćenje se poboljšalo.

Zatim su, u saradnji sa dr Stefanom Prokopom, otkrili značajno povećano vezivanje šećera u uzorcima mozga osoba sa Alchajmerovom bolešću iz Banke tkiva i mozga za neuromedicinu UF-a, u poređenju sa normalnim kontrolnim uzorcima. Ovi rezultati sugerišu da takva metabolička disfunkcija nije samo sekundarni aspekt patologije Alchajmerove bolesti, već njen pokretački faktor, izvestili su.

"Proteini su ćelijske molekularne mašine, i mnogi od njih zahtevaju da im se dodaju šećerne oznake na pravi način kako bi se pravilno savili, stigli na pravo mesto i obavili svoj posao. Ono što smo otkrili kod Alchajmerove bolesti jeste da ovaj sistem označavanja šećerom deluje previše aktivno. Mozak sa Alchajmerovom bolešću dodaje previše ovih struktura šećera, i čini se da to doprinosi bolesti umesto da je štiti od nje", rekao je dr Džentri.