Odlučan da ne popusti: Major Milan Tepić kao nekada Stevan Sinđelić

Neoustaški režim Franje Tuđmana, opredeljen da otcepi Hrvatsku od Jugoslavije, pošto je organizovao i naoružao pripadnike HDZ i slične ekstremiste u paravojne formacije, širom te republike organizovao je blokade objekata JNA, kojima je bilo prekinuto snabdevanje, voda i električna energija, uz organizovani pritisak na pripadnike vojske, posebno starešine i rezerviste, njihove porodice.

Teroru su, takođe, masovno bili izloženi srpski civili, koji su maltertirani, otpuštani sa posla, izbacivani iz stanova, pa i ubijani.

Usledili su oružani napadi na kasarne.

Pod blokadom i napadima se, od strane takozvanog Zbora narodne garde, hrvatske paravojne formacije, našla i kasarna "Božidar Adžija" u Bjelovaru, kao i vojni objekti u okolini, gde se major Milan Tepić kao starešina Jugoslovenske narodne armije tada nalazio na dužnosti.

Kao nekada Stevan Sinđelić

Po svemu sudeći posebno im je bilo važno ovladavanje skladištem "Barutana" gde su se nalazile rezerve vojne opreme, naoužanja i municije, u šumi u Bedeniku, kod Bjelovara.

Našavši se na dužnosti koja je podrazumevala obezbeđenje objekata u Bedeniku, suočen s naoružanom gomilom, pripadnicima hrvatskih paravojnih formacija koji su zahtevali predaju velikog skladišta vojne opreme, major Tepić je, poput vojvode Stevana Sinđelića u Boju na Čegru protiv Turaka u Prvom srpskom ustanku maja 1809. aktivirao eksploziv podigavši u vazduh hangar, žrtvujući sebe.

Milan Tepić je rođen januara 1957. u Komlencu, kod Kozarske Dubice, Bosanska Krajina.

Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stekao je Komlencu i Kozarskoj Dubici, izvesno vreme i kao vojni stipendista.

Vojnotehničku akademiju pohađao je u Zagrebu počev od 1975. godine. Na službi je bio u Slavonskoj Požegi, a od 1986. u mehanizovanoj brigadi garnizona u Varaždinu, gde je decembra 1990. vanredno unapređen u čin majora.

Prekomanda u Bjelovar usledila je maja 1991. gde se našao u 265. motorizovanoj brigadi.

Jedna od njegovih redovnih obaveza na dužnosti u Bjelovaru bilo je i obezbeđenje skladišta "Barutana" smeštenog u obližnjem Bedeniku.

Zbog velikih zaliha vojne opreme upravo skladište "Barutana" bilo je posebno važno pobunjeničkim vlastima u Zagrebu.

Standardna organizacija bjelovarske kasarne podrazumavala je da starešine iz komande, po smenama, provode po deset dana u objektu Bedenik.

Tako se dogodilo da se krajem septembra te 1991. na dužnosti kao starešina u smeni u Bedeniku nalazio major Milan Tepić.

U Bjelovaru, opsadom kasarne i drugih vojnih objekata komandovao je Jure Šimić, zvanično čelnik Kriznog štaba u tom gradu.

U objektima JNA situacija je pritom bila konfuzna. Pristizala su nejasna naređenja više komande koja su čak održavala privid redovnog stanja, dok su se istovremeno događala brojna dezerterstva, vojnika pa i starešina, gotovo svih drugih osim Srba.

Uoči napada objekat u Bedeniku obezbeđivalo je, pored majora Tepića, desetak vojnika sa jednim potporučnikom.

Odlučan da ne popusti

Suočen s bezizlaznom situacijom, a odlučan da ne popusti, odnosno opredeljen da vojni materijal i opremu ne prepusti neprijatelju, major Tepić je pošto je prethodno vojnicima pod njegovom komandom naredio da se povuku na bezbedne lokacije, u 10.40 časova izazvao eksploziju žrtvujući sebe. Prethodno minirano skladište vojne opreme odletelo je u vazduh.

Bila je to eksplozija velike razorne snage u kojoj je poginulo i jedanaest pripadnika hrvatskih paravojnih snaga koji su objekat držali pod opsadom odnosno napadali ga.

Pre nego što je major Tepić aktivirao eksploziv u napadima hrvatskih ektremista poginula su dvojica vojnika jugoslovenske vojske Stojadin Mirković i Dragan Draganović. Obojica su odbili naređenje da se povuku, kako je major Tepić insistirao.

Mirković je rodom bio iz Gornje Leskovice, u Kolubari kod Valjeva, a Draganović iz sela Kijevci u Potkozarju, obojica vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka.

Prema procenama u magacinu u Bedeniku nalazilo se oko 170 tona protivtenkovske municije, mina, i drugih eksplozivnih sredstava, raspoređeno u više objekata, hangara. Major Tepić je u vazduh digao jedan od pet objekata.

Opšti napad na kasarnu "Božidar Adžija" u Bjelovaru započeo je ujutro oko 7.00 tog 29. septembra. Borbe su trajale do 18.30 kada je pukovnik Rajko Kovačević naredio prekid vatre i predaju.

Lokalni predvodnik hrvatskih paravojnih snaga Jure Šimić po zaposedanju kasarne naredio je postrojavanje svih zarobljenih, da bi potom izdvojio pukovnika Rajka Kovačevića, potpukovnika Dragišu Jovanovića i kapetana prve klase Miljka Vasića koje je ubrzo ubio.

Šestorica rezervista odvedeni su u policijsku stanicu u Bjelovaru da bi 3. oktobra bili pobijeni u šumi Cesma, kod Malog Korenova. Savo Kovač koji se nalazio među njima, civil iz Bjelovara uhapšen pod besmislenim optužbama, preživeo je streljanje.

Ubijen je i stariji vodnik Ranko Stevanović komandir straže Bedenika.

Tokom borbe za odbranu kasarne poginulo je 14 vojnika JNA, a oko 30 ranjeno.

Zarobljeno je ukupno 60 oficira, podoficira i građanskih lica na službi u JNA i 365 vojnika. Većina je, nakon torture u logorima u Bjelovaru, razmenjena 9. novembra 1991. na mostu između Slavonskog i Bosanskog Šamca.

Prilikom pada kasarne zatečeno je odnosno oteto 78 tenkova T-55 i 80 oklopnih vozila.

Major Milan Tepić odlikovan je posthumno, odlukom Predsedništva SFRJ, najvišim jugoslovenskim priznanjem, Ordenom narodnog heroja.

Herojsko držanje majora Tepića, koji je u vreme pogibije imao 34 godine, ostalo je u sećanju zahvalnih sunarodnika.

Spomenik narodnom heroju Milanu Tepiću otkriven je septembra 2017. u Beogradu, na raskrsnici ulica Kneza Aleksandra Karađorđevića i Heroja Milana Tepića na Dedinju.

Po majoru Tepiću nazvana je kasarna Vojske Srbije u Jakovu kod Surčina.

Republika Srpska ustanovila je Orden za posebne zasluge "Milan Tepić".