Kolege sa fakulteta decu vaspitavaju sopstvenim bajkama

Izdavačka kuća Liberland osmelila se da prihvati koautorski prvenac bračnog para Mandić, posvećen njihovoj deci, pod naslovom "Vreme je za spavanje".

Priče su autentične, neke životne, neke potpuno otkačene. Nastajale su tako što su roditelji, pričajući uspavanke svojoj deci, otkrili da je izmaštani svet dovoljno zanimljiv, a pre svega poučan, i za drugu decu. Kako njihov slogan kaže – "Odrastanje donosi mnogo pitanja – uspavajte decu uz neke od odgovora na njih", Dragana i Predrag su uspavankama nastojali da najmlađima usade prave vrednosti – zajedništvo, plemenitost, poverenje, radoznalost, ali i opreznost, snagu, ljubaznost, upornost, kao i mudrost.

Promo

Da li su deci stvarno zanimljivije originalne, nove priče?

Predrag: Da. Jer tu imaju mogućnost da vam upadnu, kad zastanete, da i oni oblikuju priču, utiču na nju. Probajte, videćete da je mnogo zabavno. Liči na ono što sam kao mali imao prilike da vidim u Mikijevom almanahu, zove se "Priča sa više završetaka". S druge strane, standardne bajke znaju napamet.

Dragana: Naravno, prisnije je, toplije i lepše. Drugo, i intonacija kojom pričate kad izmišljate i kad čitate, potpuno je drugačija.

Kome je onda namenjena knjiga?

Predrag: Pre svega onima koji žele nove bajke za decu, jer nemaju vremena da smišljaju sopstvene. Ali i kao neka vrsta instrukcije, uputstva za smišljanje sopstvenih. To nema zamenu. Naposletku, onima koji vole skrivene poruke. Ima ih puno. Pročitajte knjigu više puta, uvek će te otkriti nešto novo, što vam je do tad promaklo.

Dragana: Kako deci tako i odraslima. Uhvatila sam supruga kako zaspi pre dece čitajući im po stoti put neke Diznijeve bajke. Smišljajući sopstvene, i on i ja smo bili na visini zadatka. Mozak radi, da sve bude logično, preispitujuće i poučno, nema opuštanja. Pripovedač neće lako zaspati.

Promo

Koliko je knjiga nastajala i ko su glavni likovi?

Predrag: Odabrali smo samo najbolje od priča koje su nastajale u periodu od 2020-2023. godine, a likova ima baš puno. Morska zvezda koja ne želi da bude pasivni posmatrač sveta, već da ga otkrije, nosorog sa manjkom samopouzdanja, ali uvek spreman da pomogne drugima, kuca spasilac, aligator koji, nespretno rešavajući male, napravi džinovske probleme…

Dragana: Za razliku od tatinih, moje priče sadrže mnogo ljudskih likova. Pored toga što smo često kroz priču analizirali neku situaciju u kojoj su se deca našla tog dana, moje priče su jednim delom inspirisane i mojim odrastanjem, kao i velikim uticajem koji je na mene imala dobrota moga oca. Nažalost, on nije dočekao da knjiga izađe, pa je upravo poslednja priča posvećena njemu. Inače, moram da priznam, pa nek me muž i kritikuje, sa pričama sam prva započela ja.

Aha, dakle, za knjigu je zaslužna mama?

Dragana: A neeee, ja sam prva počela da pričam, ali je on prvi počeo da svoje snima i prekucava. Divim se njegovom trudu, jedne večeri za drugom.

Predrag: Za knjigu su zaslužni i mama i tata, i baka Divna, moja majka, koja je napravila prelepe autentične ilustracije, kao i osnivač izdavačke kuće Liberland Karlo Astrahan i ceo tim grafičara. Posebnu zahvalnost dugujem svojoj sestri Ani koja je tu za sve savete i logističku pomoć.

Kako znate da su priče prave, kako odaberete sa čime ćete uspavljivati decu?

Predrag: Odlično pitanje, hvala! Ne smete da pričate preuzbudljive, rasaniće se. Iz istog razloga ne smete ni presmešne. Što, naravno, ne znači da takve nemamo i da ih nismo odabrali za knjigu. Cilj je da deci "spustite tonus" i da ih smirite, kako bi, kad se priča završi, neko lagano pevušenje, ili čak samo tišina, dovršili posao. A ove "dinamičnije" smo pričali u kolima tokom vožnje, dok smo ih hranili u hranilicama…

Dragana: Znate da je priča prava kad se dete sutradan probudi i počne da zapitkuje nešto iz priče koje je čulo prethodne večeri. Dakle, priča je ostavila traga, urezala se, naterala na promišljanje! A još ako naredne večeri zatraži opet istu ili njen nastavak, znate da ste uboli džek-pot. Kod mog supruga se tako rodio serijal priča o kamilinim avanturama. Ali i priča o baba Ruži.

Promo

Ko je sad baba Ruža?

Predrag: Nećemo otkrivati previše. Baba Ruža nije u ovoj knjizi. Ta tek sledi.

Dragana: Otkačena bakica koja doživljava lude avanture. Potpuno izmišljeni lik, po kome nema šanse da ne bude snimljena domaća serija. Ali otom-potom.

Kako sve planirate da upoznate javnost sa knjigom?

Predrag: E to je sad opasna dilema – društvene mreže su moćna alatka, ali se mi s druge strane upravo zalažemo za "manje ekrana, a više pisanih strana". Moramo, dakle, naći pravu meru.

Dragana: Promocije gde ćemo ljude videti uživo, diskutovati sa njima, dovesti stručne ljude koji će odgovarati na pitanja. Promocije planiramo širom Srbije, potom biće prezentovana i na Sajmu knjiga. Planirana su i gostovanja u emisijama. A evo, i vi ste tu.

Vaša poruka za roditelje?

Predrag: Ostavite telefone po strani – pričajte deci priče! I obavezno probajte da se snimite bar na jednoj koja vam se mnogo dopadne, kako biste imali da im pustite kad porastu. Kad čujete na tom snimku njihove glasiće kad su imali 4-5 godina, rastopićete se od miline i vi ioni. Ja znam da ja jesam.

Dragana: Uvek pronađite vremena za svoje dete. Dete je na prvom mestu. Poziv s posla? Niste pospremili stan? Niste platili neki račun? Ogrebao vas je neko na parkingu? Apsolutno sve to može da sačeka. Poslova ima, šerpe se peru, kola se popravljaju. Dečije vaspitanje, ljubav i sreća nemaju cenu.

Kratka biografija autora:

Dragana i Predrag Mandić su roditelji, trenutno osmogodišnjih blizanaca, dečaka i devojčice. Politikolozi po zanimanju, odlučili su da im vaspitavanje i posvećenost deci budu glavni zadatak u životu. Žive i rade u Beogradu.