Kad vas uhvati panika - dišite duboko

Psihijatar Vesna Tepšić Ostojić o napadima panike i metodama samopomoći: Protiv paničnog napada se ne treba boriti, treba ga prihvatiti kao nešto što je prolazno, pišu Večernje novosti.

B. LAĆARAKIzvor: Novosti
Podeli

POMOĆ STRUČNjAKA
* KADA se treba obratiti psihijatru?
- Kada znanje o tome šta se dešava, metode samopomoći i redovna fizička aktivnost nisu dovoljne i napadi panike ne jenjavaju nego značajno utiču na kvalitet života, neophodno je obratiti se psihijatru. Pacijenti često u pokušaju samolečenja ili po savetu lekara koji nisu prepoznali da se radi o paničnom poremećaju uzimaju anksiolitike. Ovi lekovi samo ublažavaju simptomatologiju i sa vremenom gube efikasnost, pa je neophodno povećavanje doze, što samo dodatno komplikuje čitav poremećaj.

NAPAD panike osobe koje su ga nekada doživele opisuju kao jedno od najneprijatnijih iskustava u životu. Može da se razvije bilo kad i bilo gde, najčešće bez prethodnog upozorenja. Često se dešava na mestima gde boravi mnogo ljudi, u gužvi, saobraćaju.

U trenucima trajanja paničnog napada osoba je preplavljena intenzivnim osećajem straha i uznemirenosti koji započinje naglo i bez vidljivog povoda ili uzroka. Može da se javi osećaj gubitka kontrole, straha od smrti ili ludila. Nakon paničnog napada, karakteristično je, razvija se osećaj stalnog straha i iščekivanja ponovnog napada.

- Glavni simptomi paničnog poremećaja su intenzivan osećaj straha i uznemirenosti, a praćeni su brojnim telesnim simptomima kao što je ubrzano lupanje srca, pojačano znojenje, osećanje groznice ili drhtavica, nedostatak vazduha ili gušenje, bol i neprijatnost u levoj polovini grudnog koša, osećaj pretećeg infarkta srca - kaže u intervjuu "Novostima" magistar sc. med. dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar Vojnomedicinske akademije u Beogradu. - Takođe, mogu da se jave mučnina ili neprijatnost u stomaku, retka stolica, osećanje vrtoglavice ili nestabilnosti, praznine u glavi, osećaj pretećeg šloga, osećanje promena u okolini ili sopstvenom telu.

* Koji još telesni simptomi mogu da prate napad panike?

- Pacijenti mogu da imaju i strah od smrti, gubljenja razuma ili činjenja nekontrolisanog postupka, osećanje utrnulosti, žmaraca ili oduzimanja ekstremiteta, osećanje vreline ili hladnoće, knedle u grlu, nesiguran hod, osećanje pogoršanja vida i sluha... U toku jednog napada panike osoba, naravno, ne doživljava sve ove simtome, a može doživeti i neke druge koje nisam navela.

* Šta je zapravo panični poremećaj?

- Panični poremećaj se karakteriše napadima straha koji nastaju bez jasnog povoda, iznenada i praćeni su mnogobrojnim telesnim simptomima. Napadi straha nisu uslovljeni situacijama koje su opasne po život, a ni prisustvom drugih psihijatrijskih ili telesnih oboljenja. Smatra se da se javlja kod oko dva odsto odraslih, češće kod žena. Prvi napadi panike obično se javljaju između 18. i 25. godine, a može da ih isprovocira stresna situacija (alergijska reakcija, ujed psa, saobraćajni udes) ili neka nova životna situacija (zaposlenje, preseljenje, trudnoća). Trajanje poremećaja je različito, od nekoliko meseci do nekoliko godina.

* U koje sve poremećaje nelečena panika može da preraste?

- U podlozi paničnog poremećaja nema telesne bolesti. Međutim, zbog pridruženih telesnih simptoma u toku napada većina pacijenata je uverena da ima neku ozbiljnu bolest ili zdravstveni problem. Ukoliko se panični poremećaj ne prepozna, pacijent prolazi kroz razne preglede i dijagnostičke procedure. Ovime ne samo da se ne otkrivaju pravi razlozi tegoba, nego se kod samog pacijenta izaziva dodatan osećaj nerazumevanja, nepoverenja i straha. Nisu retki slučajevi da se pacijent godinama "vrti u krug" od specijaliste do specijaliste. Iako prave telesne bolesti nema, panični napadi su vrlo stvarni i vrlo traumatični za pojedinca, opisani često kao najgore iskustvo u životu. Nakon samog napada osoba često zapada u stanje depresije i bespomoćnosti. Smanjuju se samostalni izlasci, druženja sa prijateljima, putovanja.

* Kako pomoći osobi sa paničnim poremećajem?

- Napadi panike se najbolje leče - znanjem. Znanjem o tome šta nam se dešava. Iako su simptomi napada neprijatni, izgledaju dramatično i mogu veoma da uplaše i pacijenta i okolinu, to je ipak samo napad panike. Ništa od toga što osoba oseća da će joj se desiti, npr. infarkt srca, pad u nesvest, neće se zaista desiti, jer u osnovi nije telesna bolest. I to je ono što je dobro, jer je osoba telesno zdrava. Dakle, sve je na nivou osećaja.

* Šta osoba može sama da uradi u toku napada?

- Protiv paničnog napada se ne treba boriti - u tom ratu panika obavezno pobeđuje. Napad treba prihvatiti kao nešto što je došlo i proći će bez posledica. Prvo i osnovno je prepoznati da se razvija napad panike. Tada ne treba zauzeti katastrofičan stav - o ne, evo ga opet i šta ću sada, da li će mi se desiti... i svojim strahom hraniti napad. Mnogo je bolje reći sebi - evo ga opet, proći će, i ja ću biti dobro.

* Da li može nešto kokretno da pomogne u tim trenucima?

- Treba zauzeti ativan stav i uraditi nešto što će skrenuti misli: umijte se hladnom vodom, istuširajte se, pustite omiljenu muziku, plešite uz nju, pozovite nekog telefonom i pričajte o svemu i svačemu, samo ne o svojoj panici, izađite napolje, trčite, popnite se stepenicama do vrha solitera, uzmite usisivač u ruke. Skrenite misli omiljenom knjigom, ukrštenim rečima, domaćim iz matematike, prepisivanjem novog recepta.

* Može li nekako disanjem da se umiri napad panike?

- U napadu panike udisaji postaju plići, a disanje ubrzano. Treba se koncentrisati da disanje bude mirno i svaki udah i izdah potpun. Usmeravanje misli na disanje delotvorno ih odvraća od "katastrofičnog scenarija". Ponavljajte sebi da je to samo napad panike i ništa više, proći će bez posledica kao i svaki put do sada i ubuduće. Samo nemojte da sedite i sami svojim mislima da hranite strah.

* Kako treba okolina da reaguje?

- Postupcima treba da pomogne osobi da prihvati da je to napad panike koji je došao i proći će bez posledica. Da joj pomogne da uradi nešto da skrene misli: izađu u šetnju, razgovaraju o prijatnim temama. Dobar savet je pomoći osobi da svoje misli usmeri na pravilno disanje. Ono što nikako ne treba uraditi je vidno se uznemiriti, davati predloge da se zove Hitna pomoć, glasno razmišljati o tome šta bi sve moglo strašno da se desi.

* Kako i koliko dugo se leči panični poremećaj?

- Terapiju paničnog poremećaja treba da vodi psihijatar. Od lekova se koriste inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina u punoj terapijskoj dozi minimalo šest meseci. Po smirivanju akutnih tegoba započinje se psihoterapijski rad. Uspešnost lečenja ovog poremećaja je veća od 90 odsto.

Izvor: vecernje novosti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 64 idi na stranu