Sami ste i sumnjate na srčani udar? Postoji samo jedan ispravan način da preživite

Tišina u stanu odjednom postaje preglasna. Srce vam kuca drugačije, grudi vam se stežu, a u grlu se pojavljuje čudan pritisak. U takvom trenutku pomisao vam gotovo sama dolazi: "Šta ako je ovo srčani udar?"

Kada ste sami, strah se pojačava, ali upravo tada je najvažnije ostati fokusiran. Simptomi ne dolaze uvek tako dramatično kao u filmovima; često počinju nejasnom nelagodnošću, osećajem pritiska, stezanja ili peckanja u sredini grudnog koša, bolom koji se može proširiti na levu ruku, leđa, vrat ili vilicu. Mogu se javiti i mučnina, hladan znoj, vrtoglavica ili iznenadni, neobjašnjivi umor. Kod žena, starijih osoba i dijabetičara znaci mogu biti još suptilniji i varljiviji, zbog čega ih je lako ignorisati ili pripisati stresu, lošem varenju ili anksioznosti.

• Četiri znaka mogu da ukazuju na srčani udar: Jedan skoro nikome ne bi pao na pamet
• Infarkt ne bira ni vreme ni mesto: Kardiohirurg savetuje šta učiniti ako ste sami VIDEO

U panici i strahu, mnogi ljudi se okreću internetu za savete, a jedan od najrasprostranjenijih i najopasnijih mitova je onaj o takozvanoj "reanimaciji kašljem" ili "CPR kašljem". Odnosno, savet je da osoba koja doživi srčani udar treba da počne snažno i ritmično da kašlje kako bi "masirala" srce i održala cirkulaciju. Iako se tvrdi da je to ključno u prvih deset sekundi, medicinski stručnjaci i vodeće svetske kardiološke organizacije, poput Američkog udruženja za srce, upozoravaju da je ovo opasna dezinformacija.

Shutterstock/sebra

Prisilno kašljanje ne samo da neće pomoći, već može zapravo pogoršati stanje. Dodatno opterećuje srce koje se već bori za kiseonik i, što je najgore od svega, oduzima dragocene sekunde i minute koje bi trebalo da koristite za jedinu stvar koja vam zaista može spasiti život. Ako ste svesni i možete da kašljete, niste u srčanom zastoju i ne treba vam reanimacija, već hitna medicinska pomoć zbog srčanog udara.

Apsolutni i nesumnjivi prioritet, važniji od svega drugog, jeste pozivanje službe hitne medicinske pomoći na broj 194 ili 112. Uradite to odmah, pre nego što pokušate da stupiteu kontakt s porodicom ili komšijama. Svaka sekunda je važna jer srčani mišić bez kiseonika počinje da odumire posle samo nekoliko minuta. Jasno stavite do znanja dispečeru da ste sami i da sumnjate na srčani udar. Oni su obučeni da vam daju uputstva dok čekate pomoć. Mnogi oklevaju da pozovu jer se plaše panike bez razloga, ali kardiolozi su jednoglasni: najveća greška koju možete napraviti jeste čekanje da simptomi prođu.

Čak i ako se kasnije ispostavi da je alarm bio lažan, pozivanje službe hitne pomoći je uvek prava odluka. Nikada ne pokušavajte sami da se odvezete do bolnice. Ekipa hitne pomoći može da započne lečenje čim stigne do vas, što je ključno za smanjenje oštećenja srca.

Kada pozovete pomoć, postoji još jedan korak koji može znatno poboljšati vaše šanse. Ako niste alergični na aspirin i vaš lekar vam nije posebno rekao da ga ne uzimate, sažvaćite jednu tabletu od 300 do 325 miligrama (ili četiri "bebi" aspirina od 81 miligrama). Ključ je u žvakanju tablete, a ne samo u gutanju sa vodom. Žvakanje pomaže da se lek brže apsorbuje u krvotok, gde deluje tako što usporava stvaranje krvnih ugrušaka.

Tokom srčanog udara, koji je najčešće izazvan ugruškom koji blokira koronarnu arteriju, aspirin može pomoći u stabilizaciji postojećeg ugruška i sprečavanju stvaranja novih, ograničavajući oštećenje srčanog mišića dok čekate stručnu pomoć. Ovo nije zamena za medicinsku intervenciju, već privremena mera koja kupuje vreme.

Ostanite mirni i pripremite se za dolazak pomoći

Dok čekate hitnu pomoć, važno je da smanjite svako opterećenje na srce. Odmah prekinite sve aktivnosti. Ne hodajte, ne čistite se niti se naprežite na bilo koji način. Sedite na pod i naslonite se na zid ili lezite, gornjim delom tela blago podignutim na jastucima. Ovaj polusedeći položaj olakšava disanje i smanjuje pritisak na srce. Ako ste dovoljno jaki, otključajte ulazna vrata kako bi medicinski tim mogao bez odlaganja da uđe.

Ako imate kućne ljubimce, pokušajte da ih ograničite na drugu sobu kako ne bi ometali radnike hitne pomoći. Pripremite spisak lekova koje uzimate i informacije o alergijama, ako ih ima. Kardiolozi savetuju da uvek nosite takav spisak u novčaniku.

Iako je situacija zastrašujuća, pokušajte da ostanete što mirniji. Panika i anksioznost povećavaju vaš puls i povećavaju potrebu za kiseonikom, što može pogoršati stvari. Fokusirajte se na disanje; dišite polako i duboko. Brojanje udisaja može pomoći u smirivanju pulsa.

Podsetite se da ste uradili najvažniju stvar, pozvali ste stručnu pomoć, koja je na putu. Svaki svesni napor da se opustite pomaže vašem telu da se bori. Ako vam je lekar prepisao nitroglicerin za hitne slučajeve, uzmite ga prema uputstvu, ali nikada ne uzimajte tuđe lekove. Izbegavajte svu hranu i piće, osim malo vode kako biste lakše uzeli aspirin ako je potrebno.

Prepoznajte simptome na vreme

Klasičan simptom srčanog udara je bol ili pritisak u grudima, ali je važno znati da se znaci mogu značajno razlikovati. Mnogi ljudi, posebno žene, ne doživljavaju tipičan bol, već atipične simptome kao što su iznenadna slabost, bol u gornjem delu stomaka koji se oseća kao gorušica, mučnina, povraćanje ili neobjašnjiv bol u leđima ili vilici. Osećaj da nemate daha, čak i bez bolova u grudima, može biti ozbiljan znak upozorenja. Ne ignorišite svoje telo. Mnogi koji su preživeli srčani udar kasnije kažu da su jednostavno znali da se dešava nešto zaista loše. Vaša intuicija može biti ključna.

Zapamtite, mit o "deset sekundi" i kašljanju je lažna nada koja može imati fatalne posledice. Prava moć u ovim kritičnim trenucima leži u znanju i brzoj reakciji.

Prepoznavanje simptoma, momentalno pozivanje broja 194 i žvakanje aspirina jesu koraci za koje je dokazano da spasavaju živote. Svaki minut je važan, a cilj je otvoriti začepljenu arteriju u roku od 90 minuta kako bi se umanjilo oštećenje srca. Priprema i ispravna akcija su vaši najjači saveznici u borbi za sopstveni život.