Novo istraživanje: Ovaj tip vežbanja podmlađuje mozak

Primeri aerobne vežbe:

• brzo hodanje,
• trčanje ili lagano džogiranje,
• vožnja bicikla,
• plivanje,
• ples,
• planinarenje,
• preskakanje konopca,
• aerobik ili zumba.

Kako je sprovedena studija

Naučnici su godinu dana pratili 130 odraslih osoba od 26 do 58 godina. Učesnici su podeljeni u dve grupe: jedna je nastavila uobičajene navike kretanja, a druga je počela umerene do intenzivne aerobne vežbe.

U grupi koja je vežbala, učesnici su imali dva nadzirana treninga nedeljno po 60 minuta, uz preporuku da dodatno vežbaju i kod kuće. Na taj način ukupno su dostigli oko 150 minuta vežbanja nedeljno.

Šta su otkrili

Na kraju istraživanja, starost mozga procenjena je pomoću snimaka magnetskom rezonancom (MRI). Rezultati su pokazali da je kod osoba koje su redovno vežbale starost mozga u proseku pala za 0,6 godina. U kontrolnoj grupi zabeležen je blag porast od 0,35 godina.

Iako porast u kontrolnoj grupi nije bio statistički značajan, razlika između grupa bila je gotovo cela godina – što istraživači smatraju važnim, jer se starost mozga povezuje sa kognitivnim starenjem i rizikom od neurodegenerativnih bolesti u poznijim godinama.

"Iako je razlika manja od godinu dana, ranija istraživanja ukazuju da je svaka dodatna ‘godina’ starosti mozga povezana sa značajnim razlikama u zdravlju kasnije u životu", rekao je za "Science Daily" glavni autor studije Kirk I. Erikson. Dodao je da bi "pomaganje mozgu da ostane mlad" u srednjim godinama moglo imati veliki značaj na duži rok.

Autori su istakli da je uzorak relativno mali i da nisu analizirali druge navike koje mogu uticati na starost mozga, poput pušenja ili konzumacije alkohola. Ipak, Erikson naglašava da promene u životnim navikama s 30, 40 i 50 godina mogu biti korisne u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja i demencije kasnije.

Koliko vežbanja se preporučuje

Smernice za fizičku aktivnost preporučuju odraslima barem 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta – one koja "ubrzava rad srca". To može biti brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili čak rad u bašti.

Dr S. Ausim Azizi sa Jejla ranije je za "Haf post" (HuffPost) istakao da su vežba i kretanje među najvažnijim stvarima za zdravlje mozga: dugoročno podstiču stvaranje novih moždanih ćelija i time mogu pozitivno uticati na pamćenje i druge kognitivne funkcije.