Novo istraživanje: Ovaj tip vežbanja "podmlađuje" mozak

Primeri aerobne vežbe:

• brzo hodanje
• trčanje ili lagano džogiranje
• vožnja bicikla
• plivanje
• ples
• planinarenje
• preskakanje konopca
• aerobik ili zumba

Kako je sprovedena studija

Naučnici su godinu dana pratili 130 odraslih osoba u dobi od 26 do 58 godina. Učesnici su podeljeni u dve grupe: jedna je nastavila sa svojim uobičajenim navikama kretanja, a druga je krenula sa umerenim do intenzivnim aerobnim vežbama.

U grupi koja je vežbala, učesnici su imali dva nadzirana treninga nedeljno po 60 minuta, uz preporuku da dodatno vežbaju i kod kuće. Na taj način ukupno su dostigli oko 150 minuta vežbanja nedeljno.

Šta su otkrili

Na kraju istraživanja, "starost mozga" procenjena je pomoću snimaka magnetskom rezonancom (MRI). Rezultati su pokazali da je kod osoba koje su redovno vežbale "starost mozga" u proseku pala za 0,6 godina. U kontrolnoj grupi zabeležen je blag porast od 0,35 godina.

Iako sam porast u kontrolnoj grupi nije bio statistički značajan, razlika između grupa bila je gotovo cela godina – što istraživači smatraju važnim, jer se "starost mozga" povezuje sa kognitivnim starenjem i rizikom od neurodegenerativnih bolesti u starijoj dobi.

"Iako je razlika manja od godinu dana, ranija istraživanja ukazuju da je svaka dodatna ‘godina’ starosti mozga povezana sa značajnim razlikama u zdravlju kasnije u životu", rekao je za Science Daily glavni autor studije Kirk I. Erickson. Dodao je da bi "pomaganje mozgu da ostane mlad" u srednjim godinama moglo imati veliki značaj na duži rok.

Autori su istakli da je uzorak relativno mali i da nisu analizirali druge navike koje mogu uticati na starost mozga, poput pušenja ili konzumacije alkohola. Ipak, Erickson naglašava da promene u životnim navikama u 30-im, 40-im i 50-im godinama mogu biti korisne u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja i demencije kasnije.

Koliko vežbanja se preporučuje

Smernice za fizičku aktivnost preporučuju odraslima barem 150 minuta nedeljno aktivnosti umerenog intenziteta – one koja "ubrzava rad srca". To može biti brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili čak rad u bašti.

Dr. S. Ausim Azizi sa Yalea ranije je za HuffPost istakao da su vežba i kretanje među najvažnijim stvarima za zdravlje mozga: dugoročno podstiču stvaranje novih moždanih ćelija i time mogu pozitivno uticati na pamćenje i druge kognitivne funkcije.