Vodeći krivac za iznenadnu smrt je "preskakanje" srca – test od 30 sekundi vam može spasiti život

Atrijalna fibrilacija drastično povećava rizik od moždanog udara, a ako se dijagnostikuje, može da se leči. Upamtite da aritmije mogu da utiču na sve starosne grupe.

Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma u starijim starosnim grupama.

Problemi sa srčanim ritmom su veoma česta stanja koja mogu da utiču na sve starosne grupe, ali AF je najčešći kod starijih. Oko 10 odsto pogađa ljude u sedamdesetim godinama i skoro 29 odsto u osamdesetim, rekao je dr Entoni Čou, kardiolog.

Dr Loban kaže da mnoga stanja mogu da izazovu probleme sa srčanim ritmom, uključujući poremećaje štitne žlezde, infekcije i apneju u snu. Okidači takođe mogu da uključuju stres, kofein, duvan, alkohol, dijetalne pilule i lekove za kašalj ili prehladu.

Znakovi upozorenja

Ključni znaci upozorenja, prema rečima lekara, jesu osećaj udaranja ili treperenja u srcu ili grudima, vrtoglavice, osećaj nesvestice, nedostatak daha, nelagodnost u grudima i osećaj preteranog umora. Ove stvari ne znače automatski da se radi o problemu sa srcem, ali je važno da proverite sve simptome.

Ne doživljavaju svi ove simptome i, u nekim slučajevima, pacijenti uopšte ne mogu da osete simptome, upozorili su lekari.

Kako izmeriti srčani ritam?

Postoji mnogo načina na koje srčani ritmovi mogu da se mere, obično pomoću EKG-a (elektrokardiograma). Možete i sami da proverite svoj puls kod kuće.

Najlakši način da otkrijete aritmiju jeste da opipate svoj puls, a time i srčani ritam – da li je nepravilan, prebrz ili prespor? Tako jednostavna stvar, kao što je provera ritma od 30 sekundi, može bukvalno da vam spase život, objašnjava dr Loban.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da obratite pažnju na sve stimulanse koje ste uzeli, poput kofeina ili nikotina i da znate da će sve to uticati na brzinu pulsa. Trebaće vam sat koji meri sekunde ili tajmer koji možete da uključite na mobilnom telefonu.

Držite levu ili desnu ruku ispruženu sa dlanom okrenutim nagore i blago savijenim laktom. Drugom rukom stavite kažiprst i srednji prst na zglob blizu osnove palca, između kosti i tetive palca, da biste pronašli puls.

Kada pronađete svoj puls, održavajte čvrst pritisak i brojte otkucaje 30 sekundi, a zatim pomnožite sa dva da biste dobili puls u otkucajima u minuti.