Svi je jedu kao prilog, a ne znaju da je prava riznica zdravlja za organizam: Čuva kosti, vid, probavu i srce

Najpoznatija je kao prilog uz krompir i maslinovo ulje, ali se može dodavati i supama, varivima, testenini, omletima i brojnim drugim jelima.

Blitva pripada vrsti Beta vulgaris, kojoj pripada i cvekla, a potiče sa područja Mediterana. Danas postoji više sorti, sa različitim bojama listova i peteljki.

Zbog kombinacije vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, blitva može biti vredan deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Bogata nutrijentima

Blitva je posebno bogata vitaminima K, A, C i E, kao i mineralima poput magnezijuma, kalijuma, mangana i gvožđa. Sadrži i manje količine kalcijuma, fosfora, cinka, selena i vitamina B grupe.

Posebno se izdvaja sadržaj folata, odnosno vitamina B9, koji je važan za stvaranje krvnih ćelija i normalno funkcionisanje organizma.

Tu su i biljna jedinjenja poput beta-karotena, luteina i zeaksantina, koja imaju antioksidativna svojstva.

Za zdravije kosti

Vitamin K iz blitve ima važnu ulogu u metabolizmu kostiju i normalnom zgrušavanju krvi. Blitva sadrži i magnezijum i određenu količinu kalcijuma, minerale koji doprinose održavanju normalne strukture i funkcije kostiju.

Zbog toga se može uklopiti u ishranu usmerenu na očuvanje zdravlja koštanog sistema, posebno kada se jede uz druge namirnice bogate mineralima.

Čuva vid

Lutein i zeaksantin iz blitve pripadaju karotenoidima koji se nakupljaju u mrežnjači oka. Ovi biljni pigmenti imaju antioksidativna svojstva i povezani su sa zaštitom očnog tkiva od oksidativnog stresa.

Shutterstock/Dani Vincek

Beta-karoten se u organizmu može pretvoriti u vitamin A, koji je važan za normalan vid. Zeleno lisnato povrće zato može biti koristan deo ishrane koja podržava zdravlje očiju.

Pomaže varenju

Blitva ima malo kalorija, ali sadrži vlakna koja doprinose osećaju sitosti i normalnom radu sistema za varenje.

Vlakna usporavaju varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, zbog čega obrok bogat vlaknima može doprineti stabilnijem porastu nivoa glukoze u krvi.

Redovan unos vlakana važan je i za normalnu funkciju creva, pa blitva može da pomogne onima koji žele da povećaju unos povrća u svakodnevnoj ishrani.

Podrška srcu

Kalijum i magnezijum iz blitve važni su za normalno funkcionisanje organizma, uključujući rad srca i mišića. Kalijum doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska, dok magnezijum učestvuje u normalnom radu mišića i nervnog sistema.

Ipak, nijedna namirnica sama po sebi ne može da spreči ili leči povišen krvni pritisak i bolesti srca i krvnih sudova. Blitvu je najbolje posmatrati kao deo ukupno kvalitetne i raznovrsne ishrane.

Antioksidansi štite ćelije

Osim vitamina i minerala, blitva sadrži različita biljna jedinjenja sa antioksidativnim delovanjem.

Antioksidansi pomažu organizmu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, koji nastaje delovanjem slobodnih radikala.

Kombinacija karotenoida, vitamina C i drugih biljnih jedinjenja jedan je od razloga zbog kojih se zeleno lisnato povrće smatra vrednim delom zdrave ishrane.

Važna je za krv

Blitva sadrži folate i gvožđe, nutrijente koji imaju važnu ulogu u stvaranju krvnih ćelija. Folati učestvuju u stvaranju novih ćelija, dok je gvožđe potrebno za stvaranje hemoglobina koji prenosi kiseonik kroz organizam.

Shutterstock/milart

Blitva može da doprinese unosu ovih nutrijenata, ali sama po sebi nije lek za anemiju. Kod utvrđenog nedostatka gvožđa potrebno je pronaći uzrok i slediti preporuke lekara.

Kako je pripremiti?

Blitva može da se priprema na mnogo načina. Klasična kombinacija sa krompirom i maslinovim uljem jednostavan je način da je uvrstite u jelovnik, ali može da se dodaje i supama, varivima, testenini, omletima i drugim jelima.

Jestivi su i listovi i mesnate peteljke. Peteljke se mogu kuvati zajedno sa listovima ili pripremiti odvojeno.

Ako želite da sačuvate što više vrednih nutrijenata, blitvu je bolje kratko kuvati na pari ili je termički obrađivati kraće vreme. Kod kuvanja u vodi deo vitamina rastvorljivih u vodi može da pređe u tečnost, pa je korisno iskoristiti i vodu u kojoj se kuvala, na primer za supu ili varivo.

Kako je čuvati?

Pri kupovini birajte blitvu sa čvrstim, svežim i zelenim listovima, bez znakova venuća. Peteljke treba da budu čvrste i bez smeđih ili trulih delova.

Svežu blitvu najbolje je čuvati u frižideru i potrošiti u roku od nekoliko dana.

Ako imate veću količinu blitve iz sopstvenog vrta, možete je i zamrznuti. Pre zamrzavanja listove je dobro kratko blanširati, ohladiti i zatim staviti u zamrzivač.

Blitva je jednostavan i cenovno pristupačan način da u ishranu unesete više povrća, vlakana, vitamina, minerala i korisnih biljnih jedinjenja. Njena vrednost nije u jednom "čudesnom" sastojku, već u kombinaciji različitih nutrijenata koje organizam dobija kroz raznovrsnu ishranu.