Svi jedu zelenu, ali ova salata je pravi nutritivni "šampion": Puna ja vitamina i antioksidansa

Neke vrste zelene salate bogatije su vitaminima i mineralima, dok druge imaju snažnije antioksidativno dejstvo ili sadrže specifične fitokemikalije. Ako želite da svom telu obezbedite što više hranljivih materija, evo šta je važno da znate.

Zelena salata – klasik sa umerenom vrednošću

Zelena salata (lat. Lactuca sativa) najčešći je izbor u prodavnicama i restoranima. Bogata je vodom, ima malo kalorija i sadrži manje količine vitamina A, C i K, ali po gustini hranljivih materija ne spada u sam vrh.

Odlična je kao osnova obroka i za povećanje zapremine salate, naročito u kombinaciji s drugim vrstama povrća, ali sama po sebi ne obezbeđuje najveću količinu nutrijenata.

nblx/Shutterstock

Matovilac i radič – nutritivni "šampioni"

Ako želite salatu sa maksimalnim sadržajem hranljivih materija, bolji izbor su matovilac i radič.

Matovilac je bogat vitaminom C, karotenoidima i folatima, a sadrži i više gvožđa i kalcijuma u odnosu na klasičnu zelenu salatu. Antioksidansi iz matovilca pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, dok tanini u listovima imaju blago protivupalno dejstvo.

Shutterstock/Smit

Radič (sličan cikoriji) sadrži vitamine A, K i C, kao i minerale poput kalijuma i mangana. Njegov karakterističan gorkasti ukus ukazuje na prisustvo fitokemikalija koje podstiču varenje i doprinose zdravlju jetre.

Uopšteno, što je salata tamnije zelena ili crvenkasta, to obično sadrži više antioksidanasa i hranljivih materija. Kombinovanje različitih vrsta listova u jednoj porciji najbolji je način da unesete širok spektar vitamina, minerala i fitokemikalija.

Za najveći unos nutrijenata birajte matovilac, radič ili mešavinu tamnozelenih i crvenkastih listova, dok zelenu salatu koristite kao osnovu i za volumen obroka.

Raznovrsnost boja i vrsta u salati garantuje da organizam dobija bogat spektar hranljivih materija, a obrok ostaje lagan, ukusan i zdrav.