Imate problem sa štitnom žlezdom? Ovih osam namirnica vam može pomoći

Njena glavna uloga je proizvodnja hormona koji regulišu metabolizam, nivo energije, telesnu temperaturu, pa čak i raspoloženje. Kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba – bilo da se radi o hipotireozi (usporenom radu) ili hipertireozi (pojačanom radu) – ceo organizam to oseća.

Iako ishrana nije lek za oboljenja štitne žlezde, ona može imati snažan podržavajući efekat. Određene namirnice sadrže nutrijente ključne za pravilan rad ove žlezde, dok druge mogu ometati njeno funkcionisanje ako se prekomerno konzumiraju.

U nastavku sledi pregled svakodnevnih namirnica koje mogu prirodno podržati rad štitne žlezde, uz savete kako ih uključiti u ishranu.

Jodirana so

Jod je esencijalan za sintezu hormona štitne žlezde. Bez dovoljno joda, štitna žlezda ne može normalno da funkcioniše, a njegov nedostatak može dovesti do hipotireoze.

Savet: Koristite jodiranu so u umerenim količinama. Previše joda takođe može biti štetno, pa se dodaci joda ne preporučuju bez nadzora lekara.

Jaja

Jaja su bogata selenoom, jodom i vitaminima B kompleksa, koji su važni za zdravlje štitne žlezde. Selen štiti žlezdu od oksidativnog stresa, dok vitamin B12 često nedostaje osobama sa poremećajem rada štitne žlezde.

Savet: Koristite cela jaja, ne samo belanca, jer se većina korisnih nutrijenata nalazi upravo u žumancetu.

Masna riba – izvor omega-3 kiselina i selena

Losos, skuša, sardina i slične vrste ribe bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje imaju protivupalno dejstvo i mogu pomoći kod autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hašimotovog tireoiditisa. Takođe sadrže selen i vitamin D, važan za imunitet i hormone.

Savet: Konzumirajte masnu ribu bar dva puta nedeljno.

Brazilski orah

Brazilski orasi sadrže najveće prirodne količine selena, minerala koji pomaže u pretvaranju hormona T4 u aktivni T3. Takođe štiti štitnu žlezdu od zapaljenja.

Savet: Dovoljno je 2–3 brazilska oraha dnevno da se zadovolje dnevne potrebe za selenom.

Lisnato zeleno povrće

Spanać, blitva i kelj bogati su magnezijumom, gvožđem i antioksidansima, a podržavaju i rad jetre, koja ima važnu ulogu u regulaciji hormona.

Napomena: Ako imate problem sa štitnom žlezdom, lisnato zeleno povrće (brokoli, kelj, kupus) konzumirajte termčki obrađeno, jer sirovo može ometati apsorpciju joda kod osoba sa hipotireozom.

Bobičasto voće

Borovnice, jagode i maline bogate su antioksidansima, koji štite štitnu žlezdu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, što je posebno važno kod autoimunih bolesti.

Savet: Ubacite šaku svežeg ili zamrznutog bobičastog voća u jutarnji smuti ili ovsenu kašu.

Beli luk

Beli luk ima jaka protivupalna svojstva i podržava imunitet. Može pomoći kod autoimunih oboljenja štitne žlezde, jer smanjuje hronične upala u telu.

Savet: Konzumirajte ga sirovog kad god možete – tada zadržava najviše lekovitih sastojaka.

Slatki krompir

Slatki krompir ili batat je bogat vitaminom A, koji pomaže u pretvaranju hormona štitne žlezde i zdravlju ćelijskih receptora. Takođe stabilizuje šećer u krvi, što doprinosi hormonalnoj ravnoteži.

Savet: Pecite ga u rerni sa maslinovim uljem i začinima – ukusno, a zdravo.

Male promene, velika podrška

Zdravlje štitne žlezde ne zavisi od jedne namirnice ili dodatka, već od uravnotežene ishrane, redovnih pregleda i slušanja signala svog tela.

Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevnu ishranu možete prirodno podržati rad štitne žlezde i pomoći svom organizmu da funkcioniše uravnoteženije.