Ova pravila u ishrani mogu da vam pomognu da izbegnete kardiovaskularne bolesti: Vrlo su jednostavna

Nažalost, bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu – ne samo kod starijih, već sve češće i kod mlađih generacija. Stres, loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrave životne navike mogu dugoročno imati ozbiljne posledice.

Bolesti srca počinju kada se vitalni krvni sudovi zapuše, ograničavajući rad srca. To stvara dodatni pritisak na srce i može dovesti do ozbiljnih, pa čak i smrtonosnih problema, poput angine, moždanog ili srčanog udara.

• Ovaj sastojak čak i u zdravim jelima može da ugrozi zdravlje srca
• Ukoliko želite da sačuvate svoje srce, prestanite da jedete ove namirnice
• Povremeno uživanje u slatkišima je dobro za srce
• Plave usne mogu da ukazuju na ozbiljnu srčanu manu

 

Najbolji način da se ti problemi spreče jeste zdrava i uravnotežena ishrana, piše Daily Express.

Registrovana dijetetičarka Margi Junker, specijalizovana za kardiovaskularnu ishranu, podelila je nekoliko svojih najboljih saveta za smanjenje štete koju prerađena i masna hrana može naneti zdravlju srca.

Saveti su jednostavni za primenu uz malo pažljivog planiranja.

Voće, povrće i žitarice

Većina stručnjaka preporučuje unos više voća i povrća kako bi se sprečile bolesti srca. Margi predlaže da se oni dodaju obrocima ili da se konzumiraju sirovi kao užina. 

"Omiljene su mi borovnice jer su odlične kao užina, sveže ili smrznute. Takođe volim kako je spanać jednostavan za upotrebu. Može se koristiti kao salata ili kratko dinstati sa belim lukom i crnim lukom", predložila je Margi.

Shutterstock/Sea Wave

 

Integralne žitarice takođe pomažu u smanjenju rizika. Ljudi koji jedu tri ili više porcija dnevno imaju do 30 odsto manji rizik od razvoja bolesti srca u poređenju sa onima koji ih retko jedu. Važan je i izbor proteina. Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) preporučuje da zdrave odrasle osobe unose oko jedan gram proteina po kilogramu telesne mase dnevno.

Dobri zvori proteina

Margi je navela svoje omiljene izvore proteina jer je važno postići ciljeve koje telo zahteva za pravilan rad i napredak. Meso jeste dobar izvor proteina, ali nije svako meso isto. 

"Postoji direktna veza između konzumacije crvenog mesa i rizika od srčanih bolesti i smrti, a ta veza je još jača kada je u pitanju prerađeno meso, kao što su slanina i viršle", objasnila je i preporučila pileće batake bez kože.

"Pristupačniji su i ukusniji od pilećih grudi", rekla je.

Ako ne jedete meso, postoje mnoge alternative koje su dobre za srce, uključujući biljne proteine poput oraha, badema, sočiva i mahunarki, morske plodove poput lososa, kao i mlečne proizvode sa niskim ili bez masnoće.

Razmislite o dodavanju svestranog, nemasnog grčkog jogurta u ishranu. Bogat je proteinima, sadrži mnogo kalcijuma i može zameniti pavlaku u mnogim receptima. Odličan je izbor za doručak, pomešan sa ovsenim pahuljicama i bobičastim voćem. Zamena putera i margarina tečnim biljnim uljima takođe je dobra opcija ako pokušavate da se hranite zdravije.

Najbolje ulje

"Moje omiljeno je ulje od avokada jer ima visoku tačku dimljenja. Volim i da koristim orahovo ulje zbog dodatnog ukusa. Biljna ulja u tečnom obliku bogata su nezasićenim mastima koje snižavaju nivo LDL (lošeg) holesterola i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Među njima su ulja od kikirikija, većine orašastih plodova i lanenog semena", objasnila je.

Dok kuvate, može biti primamljivo da dodate više soli za ukus, ali to može biti štetno za vaše srce. Umesto toga, koristite sušeno ili sveže bilje kako biste pojačali ukus bez dodavanja natrijuma. Iako se čini da je hrana najvažniji aspekt zdravlja, i pića igraju veliku ulogu.

DUSAN ZIDAR/Shutterstock

 

Margi savetuje da obavezno čitate etikete na pićima u prodavnici i ograničite unos onih koja sadrže dodatne šećere. 

"Izbegavam sve veštačke zaslađivače i prerađeni beli šećer. Dodati šećeri povezani su sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, koronarne bolesti i gojaznosti. Alternativni zaslađivači imaju različite efekte na metabolizam", objasnila je. Takođe, trebalo bi ograničiti unos alkohola radi zdravlja srca.

"Ako ne pijete alkohol – nemojte počinjati. Ako ipak pijete, ograničite unos. Rizik od atrijalne fibrilacije (A-fib) i moždanog udara raste sa količinom unetog alkohola. Moždani udar i koronarna bolest najmanje su zastupljeni kod osoba koje piju jedno do dva alkoholna pića dnevno. Ipak, Američko udruženje za srce ne preporučuje da se počne piti više alkohola u svrhu poboljšanja zdravlja srca", zaključila je.