Bela smrt vreba iza nejasnih deklaracija: Kako sačuvati dete od najtežih bolesti

Deca mlađa od dve godine ne bi uopšte smela da jedu hranu s dodatim šećerima, preporuka je doktora Ulriha Fegelera, člana nemačkog Udruženja pedijatara (BVKJ).

Dodati šećeri su oni koji se ne nalaze prirodno u hrani i pićima. To znači da je kriška jabuke bolji međuobrok za mališane nego čokoladni keks.

Istraživanja su pokazala da navike iz ranog detinjstva uveliko utiču na izbor hrane kasnije u životu – tvrdi Fegeler.

Ukuse koje deca razviju teško je kasnije promeniti. Ako se u ranom detinjstvu upoznaju s raznolikim ukusima, veća je verovatnoća da će kasnije zavoleti kiselu i gorku hranu.

Izbor hrane ima velik uticaj na zdravlje čoveka tokom života. Ako unosite previše šećera, veća je verovatnoća da ćete biti gojazni, imati dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, visok krvni pritisak, rak i karijes, kazao je Fegeler.

Koliko šećera je prihvatljivo?

Odgovor na pitanje koju je količinu dodatog šećera iz zdravstvene perspektive prihvatljivo davati deci, glasi do četiri velike kašike, odnosno 16 grama za dvogodišnjake i trogodišnjake, te najviše pet velikih kašika (20 grama) za decu od četiri do šest godina.

Šećeri se prirodno nalaze u voću, povrću i mleku. Dodati šećeri nalaze se u obrađenoj hrani, keksu, kolačima, slatkišima, čokoladi, jogurtima s ukusima, zaslađenim žitaricama, smutijima te voćnim i gaziranim sokovima.

Roditeljima se preporučuje da provere količinu šećera na deklaracijama prozivoda.

Šećeri se pojavljuju pod raznim imenima: glukozno-fruktozni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, fruktoza, dekstroza, sukroza, glukoza, maltoza, levuloza, med, sokovi iz voća, kukuruzni sirup, javorov sirup, agavin sirup i melasa.