Kardiolog otkriva šta zaista najviše ugrožava srce: Mnogi ovaj problem uopšte ne primećuju

Kada biste većinu ljudi pitali šta je najgore što mogu da urade za svoje srce, velika je verovatnoća da bi na prvom mestu naveli pušenje. Takav odgovor nije pogrešan - duvan s razlogom ima reputaciju jedne od najštetnijih stvari za kardiovaskularni sistem.

Međutim, kada je reč o proceni ličnog rizika od srčanih oboljenja, situacija je nešto složenija i ne svodi se samo na jednu lošu naviku.

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, a njihov nastanak retko se može pripisati samo jednom faktoru. Genetika, godine, ishrana, nivo fizičke aktivnosti, kvalitet sna i stres - sve to utiče na zdravlje srca. Mnogi od najvažnijih faktora rizika ne mogu se videti niti osetiti u svakodnevnom životu.

Upravo zbog toga zdravlje srca može biti toliko varljivo: godinama se možete osećati potpuno dobro, dok se u vašem organizmu neprimetno odvijaju promene koje vremenom mogu dovesti do ozbiljnih problema.

Ohrabrujuće je to što se veliki deo srčanih oboljenja može sprečiti. Prema podacima klinike Cleveland Clinic, procenjuje se da bi čak 90 odsto srčanih oboljenja moglo biti sprečeno odgovarajućom ishranom i zdravim životnim navikama. Čak i ako u porodici imate istoriju srčanih bolesti, to ne znači da je vaša genetika unapred odredila vašu sudbinu.

Na šta bi onda trebalo da obratite najviše pažnje? Jedan kardiolog ukazao je na faktor rizika koji bi mnoge mogao da iznenadi - a koji nema nikakve veze sa paljenjem cigarete.

Koji je najveći faktor rizika za srčana oboljenja?

Prema mišljenju jednog kardiologa, u pitanju je povišen nivo LDL holesterola.

Dr Norman Lepor, kardiolog iz medicinskog centra Cedars-Sinai, ranije je u razgovoru za magazin Parade objasnio da je duvan, kada je reč o štetnim navikama, jedan od najvećih neprijatelja zdravlja srca, ali da je upravo LDL holesterol faktor rizika na koji bi ljudi trebalo posebno da obrate pažnju.

"Upotreba duvana najštetnija je navika za zdravlje srca, ali povišen nivo LDL holesterola predstavlja najveći faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih problema", izjavio je dr Lepor.

Shutterstock/Lightspring

Kako je objasnio, razlika je u tome što se navike odnose na ono što ljudi rade, dok faktori rizika predstavljaju okolnosti i stanja koja mogu povećati verovatnoću nastanka bolesti.

LDL holesterol često se naziva "lošim" holesterolom jer njegove prekomerne količine mogu doprineti stvaranju naslaga na zidovima arterija. Vremenom se te naslage nagomilavaju, sužavaju krvne sudove i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Poseban problem predstavlja činjenica da povišen holesterol uglavnom ne izaziva nikakve simptome. Zbog toga je redovna laboratorijska kontrola krvi jedini pouzdan način da saznate kakav je vaš nivo holesterola.

To, naravno, ne znači da pušenje nije izuzetno opasno. Naprotiv.

"Pušenje i korišćenje elektronskih cigareta značajno povećavaju rizik od moždanog udara, srčanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova, koje u teškim slučajevima mogu dovesti čak i do amputacije nogu", upozorio je dr Lepor.

fongbeerredhot/Shutterstock

Dodao je da redovna upotreba duvana može doprineti i stvaranju naslaga u koronarnim arterijama, što može dovesti do povećanja nivoa LDL holesterola.

To znači da su najštetnija navika i jedan od najvažnijih faktora rizika zapravo veoma povezani.

Kako da smanjite nivo LDL holesterola?

Dobra vest je da postoji mnogo toga što možete da uradite kako biste držali LDL holesterol pod kontrolom.

Dr Lepor preporučuje izbegavanje trans-masti, koje se često nalaze u prženoj hrani, kao i ograničavanje namirnica sa visokim sadržajem natrijuma i zasićenih masti.

Umesto njih, savetuje da u ishranu uključite namirnice bogate nezasićenim mastima, poput ribe i drugih morskih plodova, avokada i orašastih plodova.

Pacijentima redovno preporučuje i mediteranski način ishrane, koji se zasniva na namirnicama biljnog porekla i zdravim izvorima masti.

Važnu ulogu ima i redovna fizička aktivnost. Dr Lepor ističe da je kretanje još jedan od ključnih načina za održavanje zdravog nivoa LDL holesterola.

Ukoliko već imate povišen holesterol, kardiolog posebno naglašava važnost razgovora sa lekarom o mogućnostima lečenja lekovima na recept, poput statina.

Ako vam je lekar već propisao ovu terapiju, podjednako je važno da je uzimate redovno i prema uputstvima.

"Lako je zaboraviti da uzmete lekove za zdravlje srca jer ne primećujete niti osećate neposrednu razliku, ali oni zaista pomažu u održavanju niskog nivoa LDL holesterola", istakao je dr Lepor.

Zaključak je jasan: prestanak pušenja i dalje je jedna od najboljih odluka koje možete doneti za svoje srce. Ipak, poznavanje sopstvenih vrednosti holesterola i preduzimanje koraka za njihovu kontrolu mogu biti od presudnog značaja za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.