Opasan neprijatelj srca ne daje nikakve simptome: Kako da ga držite pod kontrolom?

Važno je znati da je holesterol masnoća koja je neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Učestvuje u stvaranju hormona, vitamina D i ćelijskih membrana, ali problem nastaje kada ga u krvi ima previše, naročito kada je povišen nivo LDL holesterola.

Često ga nazivamo i lošim holesterolom jer se može nakupljati u zidovima krvnih sudova. S vremenom to može dovesti do stvaranja aterosklerotskih plakova koji sužavaju arterije i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Za osobe bez većeg kardiovaskularnog rizika, navode se okvirne poželjne vrednosti:

• Ukupni holesterol: niži od 5,0 mmol/L
• LDL holesterol: niži od 3,0 mmol/L
• HDL holesterol: viši od 1,0 mmol/L kod muškaraca, odnosno viši od 1,2 mmol/L kod žena
• Trigliceridi: niži od 1,7 mmol/L

Šta prvo treba da uradite?

Uopšteno, postoje tri glavna načina za snižavanje ukupnog holesterola ispod 5 mmol/L. Prvi korak je promena načina ishrane i, po potrebi, korišćenje određenih dodataka ishrani. Ukoliko se, uprkos svim preduzetim merama, masnoće u krvi s vremenom ne normalizuju, potrebno je razmotriti terapiju lekovima.

Ipak, doslednost je ključna da biste videli rezultate.

Shutterstock/Explode

Savetuje se zamena zasićenih masti nezasićenim, poput onih koje se nalaze u biljnim uljima i masnoj ribi, kao i unos dovoljne količine vlakana kroz povrće, voće, pasulj i integralne žitarice, posebno ovas.

Vlakna pomažu u snižavanju holesterola tako što otežavaju njegovu apsorpciju iz creva.

Beta-glukan iz ovsa i ječma može da smanji LDL i ukupni holesterol, između ostalog tako što utiče na metabolizam holesterola. I flavonoli iz zelenog čaja mogu da smanje apsorpciju holesterola u crevima.

Osobe koje već vode računa o ishrani mogu očekivati skromnije smanjenje LDL holesterola. Ipak, važno je znati da ishrana bogata povrćem, vlaknima i zdravim mastima donosi i druge koristi za kardiovaskularno zdravlje, čak i kada ne dovede do značajnog pada LDL-a.

Mnogi sastojci koji se nalaze u celovitim, neprerađenim biljnim namirnicama mogu da pomognu u ublažavanju upalnih procesa i usporavanju stvaranja naslaga u krvnim sudovima.

Koji suplementi mogu da pomognu?

Smatra se da mnogi dodaci ishrani povoljno utiču na zdravlje srca, ali samo neki od njih mogu da pomognu u smanjenju LDL holesterola, i to uglavnom u skromnoj meri.

Među njima su:

• Psilijum i laneno seme
• Biljni steroli
• Crveni fermentisani pirinač

Statini: Kada su potrebni?

Statini su lekovi koji mogu da snize LDL holesterol za 25 do 55 odsto.

Povišen LDL holesterol ne znači automatski da morate da uzimate statine. Krajnji cilj je smanjenje rizika od srčanih bolesti, a na procenu tog rizika utiču i drugi faktori, poput godina i postojećih zdravstvenih stanja.

Lekar će, na osnovu rezultata analiza i kalkulatora kardiovaskularnog rizika, proceniti da li je potrebno uvesti terapiju.

Statini se često propisuju kada promene načina života nisu dovoljne za postizanje ciljnih vrednosti holesterola. Odluka o njihovom uvođenju ne donosi se samo na osnovu jedne vrednosti ukupnog holesterola, već na osnovu ukupnog kardiovaskularnog rizika.