Budite se u toku noći? Ne brinite, ne mora da znači da je bolest u pitanju

Taj noćni prekid nije bio smetnja - naprotiv, predstavljao je prirodnu pauzu koja je menjala doživljaj vremena. Tako su i zimske noći bile "podeljene", što ih je činilo podnošljivijim, piše Sciense alert.

Tokom tog "tihog" intervala mnogi bi obavljali jednostavne poslove (potpaljivali vatru ili proveravali stoku). Neki su koristili vreme za molitvu, razmišljanje ili druženje sa porodicom, a u mnogim zapisima pominje se da su ljudi tada čitali, pisali ili provodili vreme sa partnerom. Ovaj oblik dvofaznog spavanja bio je uobičajen vekovima, sve dok ga nisu potisnule promene nastale tokom industrijske revolucije.

Zašto danas spavamo iz dva dela

Pojava veštačkog osvetljenja promenila je naš odnos prema noći - u početku su to bile uljane lampe, zatim gasne, pa električna svetla... Svi ovi izumi su produžavali vreme budnosti, a jako svetlo u večernjim satima uticalo je i na biološki ritam.

Prigušivalo je lučenje melatonina i pomeralo početak sna na kasnije. Do početka 20. veka, novi ritam života, prilagođen fabričkim smenama i društvenim navikama, nametnuo nam je jedan dugačak san, bez prekida. 

• Kraći i mračniji dani vam kradu san? Stručnjaci otkrivaju trikove za mirne noći
• Loš san u velikoj meri utiče na zdravlje mozga: Ubrzava proces starenja
• Spavate manje od šest sati? Ove strahote činite svom telu

Međutim, naučnici su primetili da kada se ljudi u savremenim eksperimentima vrate uslovima bez veštačkog svetla i satova, često spontano ponovo usvoje dvofazni san. Isto se zapažalo i u zajednicama koje i dalje žive bez struje, kao što je poljoprivredna populacija na Madagaskaru, gde se mnogi prirodno bude oko ponoći.

Istraživanja pokazuju i da svetlost utiče na doživljaj vremena: U mračnijim prostorijama ljudi često procenjuju da je prošlo više vremena nego u svetlim, a kada im je raspoloženje loše, ovaj efekat postaje još izraženiji.

Shutterstock/Gorodenkoff

Prelazak u drugu fazu

Dakle, buđenja tokom noći nisu znak da nešto nije u redu. Kratki prekidi sna su uobičajeni i javljaju se prilikom prelaska iz jedne faze sna u drugu, ali ono što često pravi problem jeste način na koji reagujemo.

Kada se probudimo u tri ujutru i gledamo u sat, vreme deluje kao da stoji. Anksioznost i tišina pojačavaju osećaj da vreme prolazi, pa nekoliko minuta deluje kao večnost.

Upravo zato stručnjaci savetuju da, ako ne možete da zaspite duže od dvadesetak minuta, ustanete, prigušite svetlo, čitate nešto mirno i vratite se u krevet kad osetite pospanost. Takođe, pokušajte da prekrijete sat, jer stalno praćenje vremena samo pojačava uznemirenost.

Prihvatanje činjenice da su kratka buđenja deo prirodnog ritma može smanjiti stres i pomoći da lakše ponovo utonete u san.