Top 5 browsera

Iako ne bismo rekli da stvar sa web browserima može biti tako brutalna, ipak od te odluke može zavisiti udobnost tokom rada, mogućnosti koje su vam na raspolaganju, kao i bezbednost. Pokušaćemo da ukratko ukažemo na vrline i mane svih trenutno popularnih web brosera na tržištu.

Internet Explorer

Softverski gigant iz Redmonda svoj web browser nudi uz Windows operativne sisteme, stoga ne čudi što ukupno gledano zauzimaju najveći deo tržišta. Trenutno su aktuelne tri verzije, počev od IE6 koja je stizala uz Windows XP, pa sve do novog IE8. I dalje velika popularnost najstarije verzije predstavlja ogroman problem za web dizajnere, jer ne podržava mnoge nove tehnologije i optimizacija sajtova za njega je ogroman, a često i uzaludan, posao.

Aktuelna verzija je prilično brza, poseduje veliki broj mogućnosti, ali i nekoliko problema. Prvi je svakako bezbednost, što je karakteristika manje više svih Microsoftovih proizvoda, budući da su veoma interesantni za „vojsku“ hakera širom sveta. Još jedna stvar koja može smetati velikom broju korisnika je i sistem za download, koji i dalje radi na stari način, otvarajući novi Pop-Up prozor za svaki pojedinačni fajl.

Jedna mala prednost, koju nema ni jedan od drugih programa ove namene, je mogućnost tehničke podrške putem telefona. Dodaci kojima se povećava broj mogućnosti se polako pojavljuju, ali baza ni u kom slučaju nije velika kao u slučaju Firefoxa.

Mozilla Firefox

Za 5 godina koliko postoji, Firefoxu je uspelo ono što je pre toga retko ko smatrao da je moguće – tržišni udeo Internet Explorera se značajno smanjuje rapidnim tempom, a lavinu je pokrenuo upravo ovaj web browser. Kako je u pitanju proizvod otvorenog koda, nije ni čudo da postoji podrška za sve aktuelne web tehnologije, a sa svakom verzijom broj mogućnosti se povećava.

Najznačajnija prednost Firefoxa je ogromna baza dodataka (Add-ons), koje omogućavaju da ga apsolutno prilagodite svojim potrebama, proširite mogućnosti i obezbedite daleko bolju bezbednost – par stvari koje FF nativno ne podržava (a neki drugi browseri da) lako je dodati u samo nekoliko klikova mišem.

Mane nisu brojne, ali je jedna koja svakako sve više dobija na značaju – povećanje zahtevnosti, pre svega stepen korišćenja sistemske memorije. Ukoliko instalirate veliki broj dodataka, bez problema ćete „dogurati“ do 100 i više megabajta, što nije zanemarljiva cifra, posebno ukoliko su nešto stariji računari u pitanju. Ono što je bila glavna komparativna prednost FF u odnosu na IE u trenutku kada se pojavio, sada može predstavljati glavnu prepreku u daljem zauzimanju tržišta.

Google Chrome

Google je sa svojim browserom Chrome za nešto više od godinu dana postojanja već dospeo na treće mesto kada su programi ove vrste u pitanju. Chrome je bio samo prvi korak u onome što je naknadno nastavljeno najavom operativnog sistema istog imena, sve u cilju predstavljanja objedinjene platforme sa Cloud Computingom kao konačnim ciljem.

Kako je program i dalje u ranim fazama razvoja, po nekim integrisanim opcijama i dalje zaostaje za konkurencijom – ne postoji mogućnost da sačuvate sve tabove i narednog puta samo nastavite odatle, nema podršku za Parental Controls, ali će zbog podrške za dodatke sve ove mane verovatno prilično brzo biti ispravljene. Chrome ne radi pod Windows-om 2000, dok je verzija MacOS u beta fazi.

Chrome trenutno predstavlja ono što je Firefox bio pre 5 godina – mali, brz i prilično jednostavan browser koji brzo stiče popularnost. Ipak, situacija na tržištu je znatno drugačija danas, pa je za veći tržišni uspeh potrebno i još nešto osim alternativnosti.

Opera

I pored toga što je dugo vremena bila jedina alternativa Internet Exploreru, Opera u poslednjih nekoliko godina sve lošije stoji. Broj opcija nije sporan, a mnoge koje su nam danas neophodne debitovale su upravo u ovom programu. Između ostalog, ovo je bio prvi od popularnih browsera koji je uveo tabove i Mouse Gestures, ali i jedan od prvih uopšte sa podrškom za CSS. Čak i danas Opera poseduje najviše mogućnosti od svih ovih pet popularnih programa neposredno po instalaciji, bez potrebe za dodacima. U jednom trenutku zauzimali su i značajan udeo tržišta browsera kada su mobilni telefoni u pitanju, sa Opera Mini verzijom.

Ipak, velika mana u odnosu na neke konkurente je to što nije u pitanju softver otvorenog koda, i Opera neminovno zaostaje, pa je sve manja šansa da dođu do kritične mase koja bi ih ponovo pogurala do šire popularnosti.

Safari

Web browser razvijan od strane kompanije Apple debitovao je 2003. godine na MacOS-u, dok se verzija za Windows pojavila četiri godine kasnije. I pored neprestanog razvoja i implementacije velikog broja novih opcija, Safari i dalje zaostaje za konkurentima po nekim mogućnostima (uz Firefox je jedini od opisanih koji nativno ne podržava Thumbnail Preview, a ne postoji ni Zoom opcija), kao i bezbednosti – nepostojanje Anti-Phising modula je dobar primer. Uz ovo, Safari i Opera su jedini browseri koji ne poseduju Private režim rada u kome se na računar ne čuvaju vaši podaci (istorija, cookies i šifre).

Safari svakako nikada neće dostići značajnu popularnost na desktop tržištu, jer čak i na MacOS-u postoje bolje alternative, ali bi širu popularnost u narednom periodu mogao steći zbog iPhonea. Kraj prošle godine je obeležila vest da je Firefox najpopularniji pojedinačni browser na planeti – Internet Explorer i dalje drži veći deo tržišta, ali sa tri različite aktuelne verzije.

Kada je situacija u Srbiji u pitanju, prema poslednjim podacima Firefox je tokom 2009. godine stabilno držao oko 50% tržišta, udeo IE je opao sa 40 na 30, Opera se i dalje drži na oko 10, što je i procenat koji je krajem godine dostigao Chrome. Verujemo da će se slični trendovi nastaviti i u ovoj godini, a za korisnike je uvek dobro imati alternativu.