"Paranoja me je zagrlila, bio sam spreman da se obesim"

Gordon je rođen u Londonu, ali je svoju karijeru počeo na univerzitetu Konektikat.

Čikago Bulsi su sa pozicije broj 3 birali Bena Gordona na NBA draftu 2004. godine, a Gordon je zbog mentalnih problema karijeru završio pre vremena.

Gordon je svoju priču ispričao za portal "Players Tribune" i sve je bazirao na mentalnim problemima, podmuklol bolešću koja se lako otrgne kontroli. Ovako je to izgledalo u njegovom slučaju.

"Tokom perioda od šest nedelja sam svakog dana pomišljao da se ubijem. Znao sam da pijem na krovu zgrade i da se njišem po ivici, svakog dana sam govorio kako sam spreman da to uradim i da pobegnem od svega", počeo je priču Ben Gordon.

Kada je završio fakultet, neposredno pred NBA draft, Gordon se preselio u Njujork.

"Sve to je počelo kada sam završio fakultet i živeo u Harlemu, zbog problema koje sam imao sam upao u depresiju. Nisam jeo. Nisam spavao. To je bio potpuno novi nivo insomnije i tada su demoni počeli da iskaču. Kada si sam noću tada tvoje najmračnije misli izlaze na površnu. Tada te paranoja i anksioznost zagrle. Imao sam napade panike toliko jake da su me gušili, fizički su me gušili i tokom tih napada sam se drao iz petnih žula, poput životinje", iskren je bio Gordon.

Photo by Streeter Lecka/Getty Images

"Nisam se osećao kao živa osoba, bio sam mrtav čovek koji hoda. Ne šalim se, bio sam ubeđen da sam mrtav. Nisam znao šta mi se dešava jer nikada ranije nisam razgovarao sa psihijatrom, kako to uopšte radiš? Samo sam želeo da pobegnem od svega i jednog dana sam uzeo vijaču i obmotao je oko vrata. Uzeo sam stolicu i stao na nju spreman da se obesim. Tek tako. Ej, Bene, umireš. Nisi ozbiljan, nećeš stvarno da umreš. B, ti želiš da živiš, spasi se! Govorio sam sebi da je Bog stvorio svet i sve što vidim i na momenat mi je laknulo, a onda sam sebe upitao. A ko je stvorio Boga? I za tren oka našao sam se u tamnici koja nema prostor, vreme ni realnost"

Ovakvi problemi ne dođu tek tako, samo ih uglavnom ljudi ne primete na vreme.

"I kao dete sam imao te probleme, ali su se oni rešavali košarkom. Košarka je bila moja nagrada i beg od opsesije. Osećao sam se kao serijski ubica, na terenu sam lud i vatren, a van terena potpuno prazan sa milion pitanja i čudnih misli", objasnio je Ben.

Nastavio je Gordon uz objašnjenje da je bio ovca u vučijoj koži.

"Moji problemi su moji i ničiji više, mislio sam da mogu sve sam, a zapravo sam bio ovca u vučijoj koži. Imao sam pesme Kanje Vesta i svoje drugare kao terapeute, pa se insomnija pretvorila u paranoju, paranoja u iluzije i za tren oka me izbacuju iz hotela zbog nenormalnih zahteva pa se te iluzije pretvaraju u napade panike. Imao sam dane kada mi je i termostat smetao. Pogledam 72 stepena Farenhajta, alo B, umrećeš sa 72 godine. Ponovo ne jedem, ponovo ne spavam. Sam u svojoj torbi"

A onda su se pojavili glasovi u glavi...

"Tada sam počeo da haluciniram i da čujem glasove, kao da mi se Bog obraća. Tada sam počeo da aktiviram protivpožarne alarme i uhapsili su me. Situacija se toliko pogoršala da sam morao da budem premešten u duševnu bolnicu. Bilo je to kao na filmu. Ja u beloj sobi i doktori i sestre koji me vezuju za krevet, razne igle mi vire iz ruku i pantalone mi seku kod kukova. Bio sam prestravljen. Samo se sećam da sam ih molio da me ne povrede i bio sam ubeđen da je sve neka greška i da se dešava bez razloga i da oni traže nekog drugog" "Pogledao sam se u ogledalo i upitao se kako je moguće da me ne prepoznaju, a onda sam shvatio da ni ja samog sebe ne prepoznajem. Gde je Ben? U ogledalu je čovek sa raščupanom kosom, sav pocepan koji leži na krevetu i igle vire iz njega. Ej, čak ga ni policija nije prepoznala. To nije bio Ben Gordon, a ko sam onda ja?"

Bizarna situacija u kojoj se Benov um poigravao sa njim kreirala je ogroman problem.

"Uspeo sam da ubedim sebe da je u pitanju bio moj klon koji je zarobio moju dušu i da sve to posmatra sa strane i to me je izjedalo. Kreirao sam potpuno drugu ličnost sa novom imejl adresom i brojem telefona i javljao se ljudima objašnjavajući im ko je u pitanju. Moja duša i telo su se u potpunosti razdvojili i znam da to ljudima deluje smešno, ali uopšte nije smešno. To se vama ne može dogoditi, jel da? Vi ste normalni?"

Nastavio je Gordon da priča o svakodnevnim problemima i situacijama koje ljudi olako shvataju.

"Svakog dana na ulici vidite ljude kojima je potrebna pomoć i samo prođete pored njih, jer su iz materice izašli na pogrešan način i nisu kao vi. Jel tako? Ne. Mentalne bolesti su ozbiljna tema i mogu da pogode svakoga.To je spor proces koji za tren oka može da se otrgne kontroli jer ne znate kako da potražite pomoć. Oduvek sam imao u sebi seme ovog zla, ali sam kao odrasla osoba po prvi put osetio ukus njegovog ploda"

Gordon je ispričao kako mu je život spasila policija koja ga je uhapsila.

"Nisam znao šta da očekujem i nisam znao da to već postoji i da neko može zapravo da mi pogmogne. Brinuo sam se šta će mi majka reći na sve ovo. Znate šta je rekla? Ništa. Sve je bilo u redu. Hapšenje mi je spasilo život, ma koliko čudno zvučalo. Uhapšen sam četiri puta u pet meseci i sudija mi je prepisao hitnu terapiju od 18 meseci. Terapiju, je**te. Verovalo ili ne odradio sam dodatnih šest meseci terapije na svoju odgovornost"

Photo by Kevin C. Cox/Getty Images

Za kraj, Ben Gordon je poslao poruku svima koji ovo čitaju.

"Savršenstvo ne treba da bude cilj, već mir i spokoj. Znam da će mnogi sportisti reći da je ovo glupost i to razumem, mozak nam je ispran moramo tako da razmišljamo. Igrači, znate šta? Ne brinite. Tražite pomoć ako treba, sedite u stolicu i pričajte. Sada po društvenim mrežama pričaju da sam poludeo. Pa šta ako jesam? Ali nisam trajno bio lud, imao sam momenat. Nadam se da će ovo pomoći nekome tamo. Ako te ova priča je**no pogađa nemoj da uradiš ono što sam ja uradio. Potraži pomoć. Nisi lud, brate moj, samo si oštećen. Ti si čovek kao i svi mi"