Izbijanje "čekića"

Kada malo bolje razmislimo, nije to ništa novo za Novaka Đokovića. Koliko je ovakvih ispita prošao broj jedan u svojoj dugoj karijeri? Bezbroj.

Evo podatka, Novak na svom 67. grend slemu u karijeri je po 51. put makar u četvrtfinalu! Zastrašujuć podatak koji samo govori koliko je broj jedan imao konstantnu karijeru prožetu velikim rezultatima.

Kada naredne noći bude iskoračio na teren, da podeli treći uzastopni grend slem megdan sa „čekićarom“ Mateom Beretinijem, Novak će imati mnogo razloga da veruje da ta pobednička putanja protiv nadasve neugodnog Italijana, može da se nastavi.

Ma koliko se u zapadnim medijima trudili da podignu tenziju Novaku najavljujući da je ovo „hammer time“, što u slobodnom prevodu najlakše može da se shvati kao vreme velikog posla, Novak mora da sve ostavi po strani i drži se staze kojom je do sada koračao kada je reč o narednom protivniku.

Pobedio ga je u osmini finala Rolan Garosa (3:1), pobedio ga je istim rezultatom u julu u finalu Vimbldona, i evo, ne bi niko ovde imao ništa protiv da se rezultat ponovi.

Uostalom, to je i sam Novak rekao na suočavanju sa medijima.

To što se Nole i Mateo ponovo sastaju na grend slemu samo je svedočanstvo da Italijan postaje sve značajnija figura na grend slem pozornici, jer se mečevi između velikih asova multipliciraju jedno tako što oni uspešno odrađuju svoje rane poslove na turniru i logično, dolaze u samu završnicu.

Novak je najopasniji element Mateove igre opisao kao „čekić-tenis“, aludirajući na njegovu fenomenalnu kombinaciju servisa i prvog udarca posle. To je zaista vrlo efikasno oružje Italijana, koje mu je donelo i taj stabilan boravak u društvu prvih deset.

Međutim, za iskorak dalje potrebno je više i ma koliko da je Italijan iz meča u meč sa Novakom delovao sve bolje i opasnije, Novak je uspevao da održi tu distancu koja je bila dovoljna da pređe preko crte pobede.

Logično je i da Beretini najopasniji bude baš na njujorškom betonu, gde je pre dve godine igrao polufinale. Taj njegov „čekić-efekat“ bi mogao da bude najvidljiviji u grotlu „Artur Eš“ stadiona, uz tu dodatnu energiju sa tribina.

Međutim, ako je neko do sada bio majstor za izbijanje reketa/čekića protivnicima iz ruku, onda je to Novak Đoković.

Ne zbog snage udaraca, već snage mozga. Snage promišljanja na terenu, pametne igre kojom je uspešno zaobilazio sve zamke i tako najčešće stizao do cilja.

The great Juan Martin del Potro was at the US Open on yesterday to hit some balls with John Mc Enroe and say he wants to get back in 2022.

Stay strong DelPo! 💪

(📸 1&2 @LucileAlard) pic.twitter.com/vViDuZLmML

— We Are Tennis (@WeAreTennis) September 8, 2021

U Njujork je, na opšte zadovoljstvo svih kojima je teniska loptica na srcu, stigao veliki argentinski ratnik, Huan Martin del Potro, kog je Novak, setite se, pobedio pre tri godine u finalu US Opena.

Popularni Delpo bije veliku bitku sa povredama i sve je prilika da će se opet vratiti na teren, možda već početkom naredne sezone.

U „Veliku jabuku“ je došao kako bi komentarisao mečeve za špansku verziju ESPN-a, ali i da, kako je rekao, prebaci koju lopticu na treningu sa Džonom Mekinroom.

Upravo je Del Potro lepo sumirao kakav je dašanji tenis na US Openu.

„Svi igraju agresivan tenis, sa jakim servisima i forhendima i veoma kratkim poenima. S moje tačke gledišta, momak koji ima pametnu igru ima šanse da osvoji turnir. To je razlog što Novak Đoković i dalje igra. Ima iskustvo, igru, vrlo je pametan na terenu. Drugi momci su snažni, ali to je mala poruka za mene da, ako sam zdrav, opet mogu biti u poziciji da budem na terenu“, kaže Delpo.

Čuli ste ga, „pametna igra“. To je poenta. Samo što je da bi se ta pametna igra razvila, jako bitna stavka da Novak u igru vrati veliki broj lopti posle Beretinijevih servisa, što nije jednostavno čak iako ste najbolji riterner na svetu.

U italijanskim medijima, Beretiniju su savetovali da igra hrabro i „napadne Novaka na forhend, gde je najranjiviji“. Novak će, nema sumnje, biti svestan kakva se mreže plete oko njega i siguran sam da ima recept za sve.

Promena ritma igre, napad na Mateov bekhend, povremeni izlasci na mrežu, sve što bude delovalo da Italijan ne može da diktira svoj ritam, pomoći će Novaku da ostvari još jedan trijumf i dođe do polufinala.

Elem, Novak će uraditi ono što mora, ali ono što me je posebno impresioniralo do sada na turniru su – deca.

Ženski turnir je dobio poseban kolorit i nekako priželjkujem, kada je već tako da se dogodi jedna lepa stvar, da u finalu vidimo dva čuda, Lejlu Fernandez i Emu Radukanu. Uh, kakva bi to bila bomba i najava vremena koje dolazi!

Lejla Fernandez je još jednom herojskom partijom, pobedivši novopečanu mladu, Jelinu Svitolinu, koja ni pored povrede nije odustala od borbe, pokazala da je zrela za velika dela.

Legenda rok muzike, Erik Klepton, nekada je pevao pesmu o Lejli pred kojom je „pao na kolena“, ali čini se da je ceo teniski svet pao na kolena očaran igrom mlade Kanađanke koja zrači posebnom aurom.

Ne znam šta je to što Kanađanke tera da malo-malo pa bljesnu u Njujorku. Njena sunarodnica Bjanka Andreesku je pre dve godine osvojila titulu, ko zna, možda se sada baš Lejli, na koju ama baš niko nije računao kao favorita pre turnira, sada otvara prilika?

Ili možda Emi Radukanu? Devojci koja je sve ostavila u čudu sprintom u proteklom delu turnira, koji joj je doneo četvrtfinalni okršaj sa zlatnom „olimpijkom“ Belindom Benčić.

Nije mi se doduše svideo kraj za Karlosa Alkaraza, koji je zbog povrede morao da preda meč Feliksu Ožeu-Alijasimu. Odustajanje posle svega što je uradio, baš je bolna opcija, ali ne zaboravite, momak je tek počeo da krči sebi put kroz tenisku džunglu.

Kao mladi tigar je vrebao svoje žrtve u ranim kolima, ali je pritom ostao ranjene noge i nije mogao dalje.

Napadi u pojedinim američkim medijima, da je olako odustao, samo pokazuju kakvo nerazumevanje vlada među pojedinim medijskim poslenicima.

Tenis je danas surovo gladijatorski sport i samo najspremniji i najizdržljiviji mogu do kraja.

Alkaraz je tek počeo da se kali i uči o velikoj sceni i nema sumnje da će u godinama koje su pred nama, imati još mnogo okrašaja sa Ožeom-Alijasimom i generacijom ispred, čije su glavne perjanice poput Medvedeva, već u završnici.

Rus je posebna priča, lakoća kojom on igra u Njujorku, svedoči da se ne šali kada kaže da je „Nole veliki igrač ali da je US Open njegov omiljen turnir“.

Ta konekcija sa mestom, ta energija i inspiracija koju imate igrajući na određenom turniru nije zanemarljiva.

Setite se samo Novaka i Melburna. Medvedev još nije pronašao tu zlatnu Novakovu nit, jer tek treba da oseti šta znači osvojiti grend slem.

Zato je Novak tu da se pobrine, da to stigne što kasnije. Ali da prvo izbijemo čekić, pa ćemo kasnije, da se malo našalim, u lov „ na Zver i Medveda“.

Ako „Zver“ preživi "safari" i lovca iz Južne Afrike.