Klavir i saksofon

Na Đokoviću, koji juri kalendarski grend slem je da mu naredne noći poturi falš note.

Jer mladi ove godine, svirali nešto ili ne, sanjaju velike snove na US Openu i Dženson Bruksbi je samo jedan u nizu.

Koliko god imao vešte prste i bio dobar na dirkama, na Novaku Đokoviću je da pokaže svoj autoritet, stvari postavi na svoje mesto i plasira se u četvrtfinale.

Samo što to neće biti nimalo jednostavno uraditi – svaki put kada za protivnika imate nepoznatog rivala, pogotovo ako je to neko ko tek počinje svoj put kroz teniski lavirint, i još na grend slemu, koji za Novaka ima ogroman značaj i težinu, morate biti na oprezu.

Uvodni deo meče traži ono početno opipavanje pulsa, preispitivanje snaga, ali posle toga, Novak bi morao da nađe način kako da blokira dalji put samouverenom klincu koji će uz sebe imati i pakleni ešalon navijača na „Artur Ešu“.

Hladno tuširanje na početku bilo bi dobro da se svi na stadionu smire, pre svega protivnik, zato Novak od starta mora krenuti snažno.

Bruksbi je netipičan američki teniser, on ne igra po onom receptu servis plus bomba u narednom udarcu, ne, on je pravi teniski šahista.

Iako je ime dobio po bivšem asu Formule 1, Britancu Džensonu Batonu, omiljenom vozaču njegovog oca, ne odlikuje se tim hazarderskim nervom, tako karakterističnim za poslenike najbržeg karavana.

To dete, koje nam dolazi iz predgrađa Sakramenta, kažu da ima neverovatan analitički um i da je prava enciklopedija sportskih podataka.

„Kada nešto ne znam, samo pitam Džensona, nema potrebe da guglam. On sve zna, to je pravo ludilo. Memorija mu je neverovatna, uvek zna da vam kaže statistiku svakog košarkaša kluba koji prati. Mislili smo da će postati sportski analitičar ili nešto slično“, kaže njegova majka.

Bruksbi je kao klinac igrao i fudbal i košarku, ali je od sedme godine počeo redovno da lupa teniskom lopticom po garaži, sat vremena svakog jutra pre nego što bi ga roditelji strpali u kola i odveli u školu.

Sada je momak na velikoj sceni i ove godine je ostvario mnogo pobeda na onim manjim turnirima, čelendžerima, ali je evo već u Njujorku pokazao da se ne plaši ni reflektora najvećeg teniskog hrama u Americi.

Mladi veruju u sebe, a kada još uz to nemaju šta da izgube, mogu biti vrlo, vrlo opasni.

Videli ste Karlosa Alkaraza, momak je ostvario drugu uzastopnu pobedu u pet setova, oborio rekord turnira star 58 godina i palsirao se kao najmlađi od tada u četvrtfinale.

Tako je Danil Medvedev, koji slovi da će izaći kao finalista iz tog donjeg dela žreba, u četvrtfinalnom kosturu ostao okružen s izuzetkom Ožea-Alijasima, neočekivanim imenima poput Botika van de Zandšulpa i Karlosa Alkaraza.

Neko će reći da je miljenik sreće, neko će reći da mu se žreb lepo otvorio, ali posle raznih čudesa na ovogodišnjem Openu, na kom smo imali čak 32 meča u pet setova, ko može da garantuje bilo čiji prolaz?

Nije to garantovano ni Novaku Đokoviću, nosiocu gornje polovine žreba i on to najbolje zna. Otuda, treba očekivati da će izazov Džensona Bruksbija shvatiti maksimalno ozbiljno.

Opomena je dovoljno – Dijego Švarcman je izgubio od igrača grofovskog prezimena, Holanđanina Van de Zandšulpa, čiji je izgovor prezimena postao omiljena igra svima na US Openu, od igrača do novinara u medija centru.

No, ni sa njim se nije šaliti iako je do poslednjih osam na turniru, senzacionalno stigao iz kvalifikacija. Dijego se na licu mesta uverio da je jedno gledati video snimak, a sasvim drugo osetiti snagu udaraca protivnika na terenu.

„Delovalo je sve daleko, daleko brže, momak ima sjajan forhend“, priznao je Argentinac posle poraza u pet setova.

Bruksbi ima posebnu školu – kaže da ga to sviranje klavira jako opušta i da bi voleo da čuje kako to radi jedan od pijanista-majstora u svetu tenisera, Francuz Igo Umber.

No pre nego što nekom prilikom udruže snage, Dženson kaže da obožava da svira Mocarta, Bahovu Sonatu broj 3, zatim hit „Clocks“ grupe Coldplay i što je malo neobično za klavir, pesmu „Konačno odbrojavanje“ grupe Europe iz 1986. godine.

Zanimljivo je kakvo će biti to Bruksbijevo konačno odbrojavanje do meča sa Đokovićem, koje će mu sigurno dići puls na 120 otkucaja u minutu, što zbog treme, što u nervozi zbog veličine trenutka i protivnika.

Njegov prvi i jedini trener, Džo Gilbert, sa kojim radi od sedme godine, nije ga u nedelju uvodio u tajnu toga kako da pobedi Novaka, jer to kaže nikada i ne radi, sve do momenta kada Bruksbi uđe u svlačionicu pred meč. Odveo ga je van grada, da se relaksira i zaboravi na meč.

Njihova rutina je drugačija i neobična, baš kao što je neobična i netipična i sama igra Bruksbija.

„On ne igra preterano snažno. Nije igrač koji ima jak servis i udarac posle, nema neko veliko oružje. Mnogo pričamo o šablonima, tamo gde mislimo da ćemo imati prednost. Ja gledam protivnika i kažem mu, ’mislim da su mu ovde rupe, ovo je najbolji način da ih iskoristimo’. Njegov posao je samo da to izvrši“, kaže Gilbert.

Dodajte tome strpljenje, upornost, takmičarski duh i dobijate protivnika koji može da vas namuči.

„Protivnika šetam iz jedne u drugu stranu, volim duge poene, da ih terem na udarac više. Da pogodim tamo gde mislim da ne mogu da stignu na vreme. To je moja najbolja odlika“, smatra Bruksbi.

Otuda će Novak morati da trči kao navijen, ali ne sumnjam da su i Marjan Vajda i ekipa odradili skauting i shvatili koje dugme treba Novak da pritisne da bi se raspala igra protivnika.

Dakle, sve je u tome kakva će se melodija kreirati na terenu, u datoj vrelini trenutka, pod specifičnim okolnostima, u razgornjavanju teniskog nadmudrivanja.

Dobra stvar je što se rezultat ne meri kvalitetom njihovog muziciranja, već teniskog umeća, a tu barem ne bi trebalo da bude nikakve dileme ko je veći majstor.

Šta majstor, velemajstor!

Ako i jedan Džim Kurijer kaže da mu je žao Rodžera Federera i Rafe Nadala (Španac je inače uzor mladom Bruksbiju) i da želi da Novak ostvari kalendarski slem, onda je sve jasno.

Amerika je spremna da prisustvuje kreiranju istorije, sve se lagano anticipira snimanju tih finalnih sekvenci ovog velikog filma, ali ostale su još četiri epizode za Novaka Đokovića.

Svaka jednako važna i jednako teška.

Neće biti važno ko je sa druge strane ako Novak, u ovoj drugoj nedelji, bude igrao svoj najbolji tenis.

Bogovski tenis, na koji nas je svih ovih godina, propisno navikao.