Predator i matematičar

Kakva ironija sudbine, ali momak koji je 2005. godine iz svoje seobe gledao Marata Safina kako igra u Melburnu, protiv Lejtona Hjuita, prvi je koji je dobio istu priliku. Može li je iskoristiti?

Može li je pravo pitanje kada se virne preko puta mreže. Jer tamo u zasedi Danila Medvedeva čeka predatorski raspoložen Rafael Nadal. U želji da Grend slem godinu zaokruži izjednačenjem u 90. minutu i da na kraju bude: Đoković – Nadal 2:2.

Na ravne časti, dakle. Dobro, Rafa jeste favorit, imaće ogroman motiv da po 19. put osvoji turnir „velike četvorke“ i bude stepenik iza Rodžera Federera na istorijskoj lestvici, ali ako ništa drugo, dolazak Medvedeva u gornji dom svetskog tenisa, obećava osveženjem.

Kiša je danas osvežila Njujork, uragan Dorijan, koji se formirao negde na Atlantiku još na samom početku turnira, obrušio se i na obale Amerike i hita gore, ka severu. Donelo je to i pljuskove i vetar, zahladnelo je prilično, ali čini se da ni to ne može da ugasi vrela njujorška srca, barem kada je reč o tenisu. Jer se pod krovom „Artur Eš“ stadiona, piše novo parče istorije.

Mušičavi Medvedev, kao neki od likova slavnog mu sunarodnika Fjodora Dostojevskog, nije samo Grišu Dimitrova zbunjivao time gde će servirati. Bila je to velika enigma za Bugarina, loš čitalački dan što bi se reklo, birao je pogrešnu stranu. Medvedev je, za razliku od nekih ranijih mečeva, u tri seta došao do finala. Relativno lako, ako se ima u vidu šta je sve Moskovljanin prošao.

Ukupno 42 sata na terenu u proteklih 21 meč ovog leta. Četiri turnira, dva poraza u finalu, jedna titule i evo, za sada još jedno finale.

Možda je nekom zazvučalo pomalo ironično kada mu se pred gledaocima na „Artur Ešu“ na kraju otela ona izjava ljubavi – „I love you Amerika!“ Ali dobro, to je Danil, vrlo promućuran momak, eto, dobio je bitku i sa činilo se nepobedivom publikom u Njujorku, smekšali su, nisu ni oni tako hladni, bez srca, naročito kada je neko iskren, kao što on i kaže, jer je „hteo da bude samo ono što jeste“.

Nije da Rafa Nadal neće mirno spavati, ali moraće da se vrati u školu. Na časove matematike. Medvedev je profesor za geometriju na terenu, iako to ponekad deluje ne baš tako estetski. Efikasno je, daje rezultat. Dokazano.

Rus pi svemu ima neobičnu karijeru za jednog tenisera. Dugo vremena mu je sport bio na drugom mestu top liste, jer je bio preokupiran studiranjem. Čega? Pa matematike i fizike! Jedna ruska prijateljica, koju sam ovih dana upoznao u Njujorku, ispričala mi je da je Danil zainteresovan i za biologiju, ali opet, sad ćete reći, evo ga, pravi zaokret.

Kao na terenu, nepredvidljiv je. Upisao je posle nekog vremena ekonomiju, na fakultetu na kojem studira i sin bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva. Zanima ga još mnogo toga, bistar je, što da ne, ali ne brinite, dosta je već Medvedeva u diplomatiji, treba ostaviti nešto i za tenis i slične rabote.

Neka Rafa rešava jednačine, do nedelje. Danil nema šta da izgubi, a već je mnogo dobio, ne samo u poenima i na bankovnom računu, dečko je obezbedio i učešće na završnom ATP tur finalu u Londonu. Harašo, Danil, harašo!

Danila i Grigora su na terenu u večernjem terminu sledili Rafael Nadal i „pasta boy“, Italijan Mateo Beretini. Možda je samo na početku delovalo da će to za „bika sa Majorke“ delovati kao veliki test, ali Rafa kada pregura krizu, a pregurao je, ne zna da se zaustavi.

Još jednom se pokazalo da kada ste na poen od dobijanja seta protiv Rafaela Nadala, to je čitava večnost. Verujte, korak od sedam milja! Greška ili dve i očas ste stmoglavljeni, u ambisu. E zato Rafa ima 18 Grend slem titula.

Igrali su Španac i Rimljanin na istoj platformi gotovo set i po. Onda su daske pod Beretinijevim nogama počele da pucaju, pad u čeljust poraza bio je sve izvesniji. Rafa je stari tigar koji neće plenispustiti tako lako, naročito ne kad mu je pod šapama.

Pisali smo još zimus u Melburnu o Nadalovim eksperimentima sa servisom, radu na njegovom pojačavanju. Bilo je tu uspona i padova, ali šta god da su on i trener Karlos Moja radili, ima efekta, što se naročito vidi po procentu dobijenih poena posle prvog servisa. I protiv Beretinija nestvarnih 90 odsti, dakle devet od deset. I kako onda napraviti brejk?

„Ovo je bilo zbog tebe, Ubaldo, ti si me motivisao! Pitao si me prošli put kako sam izgubio servis četiri puta. Dešava se, nekad ide, nekad ne“, nasmejao se Rafa italijanskom novinaru Ubaldu Skanagati, rekorderu po broju sopstvenih učešća na Grend slemovima.

Što se tiče Beretinija, momak je uradio mnogo. Istina je da je priznao da voli pastu, posebno onu kako je italijani zovu „bjanko“, samo sa maslinovim uljem i parmezanom. Šta reći, Mateo, osim da to nije dovoljna hrana da bi se na terenu pobedio Rafa Nadal. Ali dobro, mlad si, naučićeš. Biće još prilika za dokazivanja na najvećoj sceni.

I sad, eto, dolazimo do finalnog vikenda. U subotu devojke, Serena Vilijams protiv dvostruke mlađe Bjanke Andreesku. Rafael Nadal protiv Danila Medvedeva. Veterani protiv novopridošlica u velikim finalima.

Favroti se znaju, ali to su stvari za kladioničare i one koji gledaju „po papiru“. Teren je teren, finale je finale, tu se sve karte bacaju na sto.

Što bi sunarodnik Danila Medvedeva, veliki pesnik Josif Brodski, koji je u Njujorku živeo dugo godina u egzilu, u stihovima rekao:

„Sir, you are tough, and I am tough.
But who will write whose epitaph?“

Ko će kome napisati, metaforično rečeno, „epitaf“? E to je, dragi prijatelji, draž svakog finala. Ostavimo sve za nedelju. Jer samo pobednik dobija sve počasti.

Zoran Kecman