Poreklom iz Bosne, veći talenat od Kirjosa – kokain mu uništio karijeru

Zvanično Australijanac, po imenu Omar Jasika, osvojio je juniorski US open – u obe konkurencije.

To se na terenima "Flešing medouza" dogodilo prvi put posle gotovo tri decenije i Havijera Sančesa.

Omar je tada postao tek treći „Ozi“ koji je osvojio Otvoreno prvenstvo Amerike za "mlade", posle Pata Keša (1982) i Bernarda Tomića (2009).

"Trebalo mi je vremena da to obradim. Ta nedelja u Njujorku bila je jedna od najboljih u mom životu. Neverovatno", rekao je Jasika nešto kasnije.

Bio je to njegov poslednji juniorski nastup, trebalo je da se misli o tranziciji među profesionalce.

Senior je postao naredne sezone, one tamo debitovao na Grend slemu, u Melburnu, ostvario prvu pobedu.

I onda, 2017. sve je palo u vodu – dobio je pozitivan test na kokain, ali i dvogodišnju suspenziju, koja se zbog pandemije "duplirala".

Foto: Profimedia

Omar je rođen 1997. u Melburnu, gde su se zbog rata u Bosni i Hercegovini, roditelji Admir i Bina, doselili.

Tenis je počeo da trenira sa šest godina, dok je nešto kasnije, postao polaznik "South Oakleigh" koledža.

Svoje ne toliko izražene "fizikalije" uspevao je da nadomesti specifičnom igrom, koju mu je omogućavala njegova levorukost.

I koliko god veliki uspeh, poput tog na juniorskom US openu, bio lep, on je sa sobom nosio i veliku dozu pritiska.

Jasika je bio deo generacije, kojoj su pripadali Aleksander Zverev, Andrej Rubljov, a često je igrao i sa starijima, kao na primer protiv Kamerona Norija (1995), kojeg je pobedio u finalu kada je osvojio prvu titulu 2013. godine.

Prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju nikad nije lak. Veoma je različita; ne toliko zbog tenisa, koliko zbog mentaliteta.

Dok ste klinac i igrate sa klincima baš kao što ste vi, imate prava na grešku, iako je poželjno, stav i kontinuitet ne moraju da budu uvek prisutni.

Kod "starijih", morate uvek biti "tu" – igrači su jači fizički i psihički i ako osete ranjivost i pad, "poješće" vas.

"U juniorima i dalje ima igrača koji nisu sigurni da li zaista žele da budu teniseri. U profesionalnom tenisu, to je njihov posao, tu su sa razlogom i uradiće sve da pobede", rekao je Jasika u intervjuu za "Punto De Break".

EPA/DAVID CROSLING

Australijanci su uvek imali dosta igrača na Turu, a Jasiku su svi videli kao predvodnika nove generacije, one koja dolazi nakon Kirjosove.

Tamošnja štampa, uprkos najboljoj nameri u najvećem broju slučajeva, ume i da sputa nadolazeće snage, mlade igrače.

"Australijska štampa je važna, vole da poguraju svakoga. Nađu određenog igrača i pričaju o njemu, bilo dobro ili loše. Fokusiraju se na jednu osobu", kaže Jasika.

Takva je priča sa spomenutim Nikom Kirjosom, koji šta god da uradi, bude na naslovnim stranama.

Njih dvojica su veliki prijatelji, a Omar smatra da je tenis u Australiji popularan upravo zbog Nika, te da je upravo on razlog zašto se sve veći broj dece hvata reketa.

Kirjos je dve godine stariji od Jasike, koji je još od malena navikao da se druži, ali i da igra sa starijima od sebe. Jednostavno je, bar u teniskom smislu, bio napredniji od ostalih vršnjaka.

"Imao sam 18 ili 19 godina, a svi ostali 23 ili 24. Provodio sam vreme sa njima, pomoglo mi je da sazrim. Mnogo toga mi se dogodilo dok sam bio veoma mlad. Shvatio sam šta je ispravno, a šta pogrešno", kaže Jasika.

Šta je pogrešno, nažalost, shvatio je na teži način. U septembru 2017. zbog kokaina zaradio je suspenziju. Ona je stigla u trenutku kada se nadao da će još jednom dobiti vajld-kard za Australijan open, na kojem je godinu dana ranije savladao Ilju Marčenka, pa potom izgubio od Žoa Vilfreda Conge, bivšeg finaliste.

Igrao je još i protiv nekih vrhunskih igrača, poput Nadala i Ferera, a prvo što mu je, nakon vesti o suspenziji, palo na pamet – bili su njegovi roditelji.

"Mislio sam kako da kažem roditeljima. Moji roditelji su mi celog života pomagali da budem profesionalni teniser. A ja sam odbacio taj san. To je bilo prvo što mi je palo na pamet", rekao je Jasika.

Bilo mu je jako teško da priča o ovoj temi u početku. Sada je već druga priča, a već uveliko razmišlja i o knjizi, koja bi mogla da pomogne mladima.

"Ne mislim da sam loša osoba zato što sam to uradio. Nisam nikoga povredio, nikoga nisam ubio. Više od polovine ljudi na ovoj planeti to radi. Mislim da sam dobio prilično strogu kaznu", ističe Jasika.

Tokom te dve godine, tenis je ostavljen po strani, tako da se Omar okrenuo drugim stvarima, tako nesvojstvenim teniserima.

Trenirao je jednom nedeljno, čisto da koliko-toliko ostane u formi. U međuvremenu zaposlio se u fabrici.

"Upravljao sam viljuškarom", kaže Jasika, koji je, takođe, radio i kao serviser za klima uređaje, ali i kao obezbeđenje u noćnom klubu.

"To nije bilo tako pozitivno. Pomoglo mi je da upoznam ljude... koji nisu dobri. Video sam kako funkcioniše drugi svet. Ima ljudi koji se rano bude, a postoje ljudi i koji ostaju budni radeći stvari koje nisu dobre. Da, naučio sam šta je to", rekao je Jasika.

EPA/DAVID CROSLING

I taman kada je suspenzija istekla, stigla je pandemija koronavirusa, koja ju je praktično produžila na još dve godine.

Naravno da mu je odustajanje od tenisa mnogo puta padala na pamet, ali je motivaciju nekako pronašao.

Pokušaće u naredne dve sezone da se vrati, odnosno da proba da stigne tamo gde su mu svi predviđali kada se pojavio.

"Gledao sam četiri Australijan opena zaredom. Video sam novu generaciju kako igra na velikim stadionima. Mnogi od njih su mi prijatelji. Pomislio sam: ’Igrao sam protiv ovih momaka, prijatelj sam im, zašto ja ne bih bio tamo?’. Upoznao sam devojku, koja mi je mnogo pomogla", rekao je Jasika.

Prva godina planiranog povratka je gotova. Krajem prošle je krenuo sa turnirima po Australiji, osvajao ih je lako, skupio novac i krenuo da igra po Evropi.

Nije lako, naročito ne Australijancima, koji nemaju stalno mesto boravka na starom kontinentu.

"Evropljani izgube meč i odu kući i večeraju sa porodicom. Izgube ujutru, uhvate let i već su kod kuće. Mi kada izgubimo, ne možemo nigde. Svaki Australijanac mora da nađe dom u Evropi. Da li Nemačka, Španija...", kaže Omar.

Jasika je tenisu dao još jednu šansu i igraće ga dok uživa u njemu.

Kada toga više ne bude bilo, okrenuće se pisanju knjige, a u planu mu je i otvaranje teniske Akademije u domovini.

Autor: Milan Tomić