Ovu dijetu primenjuju članovi kabineta Donalda Trampa: "Poboljšava život"

Ovaj način ishrane, koji stavlja akcenat na fermentisanu hranu i meso životinja koje su se hranile na pašnjacima, postao je popularan među potpredsednikom Džej Di Vensom, ministrom zdravlja Robertom F. Kenedijem Mlađim, ministrom saobraćaja Šonom Dafijem i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom, piše Food & Wine.

Ovu dijetu osmislio je dr Šon O’Mara, lekar i konsultant za biološku optimizaciju. Iako je postala poznata kao "dijeta sa kiselim kupusom", O’Mara za Food & Wine kaže da je radije naziva "živom dijetom".

"Ona poboljšava živote članova predsednikovog kabineta i podstiče ih da je šire dalje", ističe on.

Supruga Roberta Kenedija Mlađeg, Šeril Hajs, još se 2025. godine našalila u jednom podkastu na račun suprugovog režima ishrane, rekavši da on već u 6.30 ujutru priprema biftek i jede kiseli kupus.

"Tolико je posvećen toj ishrani da će na večeru poneti sopstveni kiseli kupus", ispričala je Hajs.

Bivši predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti rekao je za Vol Strit Džurnal da su ga uputili kod O’Mare nakon što je primetio da koža Šona Dafija izgleda veoma dobro.

"Rekao mi je da sam najgori slučaj koji je ikada video, ali je toliko pozitivan da je dodao: Imate ogroman potencijal", izjavio je Makarti, dodajući da je izgubio oko deset centimetara u obimu struka otkako je počeo da prati ovu dijetu.

Ovaj način ishrane stekao je veliki broj pristalica, ali nutricionisti upozoravaju da, pored mogućih koristi, postoje i određeni rizici koje treba uzeti u obzir.

Mironov Vladimir/Shutterstock

Principi dijete sa kiselim kupusom

Reč je o načinu ishrane i životnom stilu koji je razvio O’Mara, a zasniva se na nekoliko ključnih principa.

Osobama koje je primenjuju savetuje se da izbace ultraprerađenu hranu i ugljene hidrate, a da jedu isključivo meso životinja koje su se hranile na pašnjacima i morske plodove, u kombinaciji sa fermentisanim namirnicama poput kiselog kupusa ili drugog fermentisanog povrća.

Plan uključuje i redovan, produženi post, kao i kratke treninge visokog intenziteta poput sprinta, sklekova i čučnjeva.

Takođe se podstiče takozvani strateški hormetički stres – poput izlaganja hladnoći i toploti – zatim obnova crevnog mikrobioma unosom fermentisane hrane i probiotika, kao i davanje prioriteta kvalitetnom snu i usklađivanju sa cirkadijalnim ritmom.

O’Mara naglašava da se ne radi samo o kiselom kupusu, već o fermentisanoj hrani uopšte.

"Bilo koja hrana može da fermentiše. Takve namirnice sadrže žive mikroorganizme koji poboljšavaju njihovu nutritivnu vrednost i čine ih hranljivijim", objašnjava on.

Dodaje da osobe koje prate ovu dijetu ne moraju potpuno da izbace nefermentisano povrće, već je poželjno da daju prednost mastima i proteinima, uz dodatak "žive" hrane radi bolje probave i opšteg zdravlja.

Šta dijeta obećava?

O’Mara kaže da želi da njegovi klijenti "dobiju dobru infekciju", misleći pritom na prenos korisnih mikroorganizama iz fermentisane hrane u creva.

"Neki sojevi se nastanjuju i počinju da žive unutar čoveka koji jede fermentisanu hranu. Oni poboljšavaju ljudski organizam, baš kao što poboljšavaju i hranu koju fermentišu", tvrdi on.

Iako navodi da cilj ove dijete nije prvenstveno gubitak kilograma, već smanjenje bolesti, mršavljenje se često javlja kao posledica.

"Najveća žalba koju čujem jeste da ljudi na ovoj dijeti izgube previše kilograma. Toliko je efikasna kada prestanete da jedete procesuiranu hranu i dodate živu, fermentisanu hranu", kaže O’Mara.

On takođe tvrdi da dijeta može da podstakne procese u telu koji proizvode peptid sličan glukagonu-1 (GLP-1), hormon creva na koji deluju lekovi za mršavljenje poput Ozempika.

Međutim, to ne znači da fermentisana hrana deluje na isti način kao ovi lekovi, a potrebna su dodatna istraživanja.

O’Mara ističe da izbegavanje ultraprerađene hrane samo po sebi značajno doprinosi gubitku kilograma i boljem zdravlju. Tvrdi da ova dijeta može podržati zdrav crevni mikrobiom i smanjiti rizik od bolesti, navodeći da ljudi koji redovno jedu fermentisanu hranu imaju otporniji imunitet, bolje izgledaju, bolje funkcionišu i koriste manje lekova.

Šta nauka kaže o fermentisanoj hrani?

Postoje naučni dokazi koji podržavaju ishranu bogatu fermentisanim namirnicama.

Manja studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Cell, pokazala je da su odrasli koji su deset nedelja jeli hranu bogatu fermentisanim namirnicama, poput jogurta, kefira, kimčija i kombuhe, imali raznovrsniji crevni mikrobiom, bolji imunski odgovor i niži nivo zapaljenskih procesa u organizmu.

Naučni pregled iz 2022. godine, objavljen u časopisu Nutrients, navodi da fermentisana hrana može uticati na crevni mikrobiom i kratkoročno i dugoročno, te da bi trebalo da bude važan deo ishrane.

Drugi pregled iz 2025. godine, objavljen u časopisu Current Research in Food Science, ukazuje da fermentisana hrana može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i doprineti zdravom starenju.

Pored kiselog kupusa, u ishranu se mogu uključiti i druge fermentisane namirnice poput jogurta sa živim kulturama, kefira, kimčija, misa, tempeha, kombuhe i prirodno fermentisanih kiselih krastavaca.

Ipak, stručnjaci savetuju da se proveravaju deklaracije, jer neki proizvodi sadrže dodat šećer, previše natrijuma ili uopšte nemaju žive kulture.

Mišljenja stručnjaka i mogući rizici

"Fermentisana hrana je jedan od najboljih izvora probiotika koji podržavaju zdravlje sistema za varenje i imunitet, a mogu čak pomoći i u smanjenju upala", kaže Lisa Moskovic, osnivačica NY Nutrition Group.

Ipak, ona naglašava da nema dovoljno velikih istraživanja o efektima ishrane koja se zasniva prvenstveno na mesu i fermentisanoj hrani, iako takav pristup može imati određene prednosti.

"Koristi mogu dolaziti iz većeg unosa proteina i probiotika. Oboje može pomoći u poboljšanju zdravlja creva i srca, kao i u smanjenju upala i insulinske rezistencije", dodaje Moskovic.

Nutricionistkinja Sonja Anđelone kaže da fermentisana hrana može mesnu ishranu učiniti zanimljivijom, dodati joj kiselkast ukus i obezbediti biljna jedinjenja i vlakna koja bi inače mogla nedostajati.

Međutim, postoje i rizici

Ishrana bogata mesom može kod nekih ljudi povećati nivo LDL-a, odnosno "lošeg" holesterola, upozorava Moskovic. Takođe ističe da fermentisana hrana može sadržati dosta natrijuma, zbog čega je važno čitati deklaracije.

Anđelone dodaje da je ključno obezbediti dovoljan unos vlakana, kalijuma, magnezijuma i vitamina C.

Iako ovakav način ishrane može pomoći u sagorevanju visceralne masti, Moskovic kaže da to "sigurno nije jedini način" da se postigne taj cilj.

Stručnjaci se slažu da, iako pojedini elementi ove dijete imaju naučnu osnovu, sam protokol još nije dovoljno istražen.

"Najzdravija ishrana je ona koja je uravnotežena i hranljiva, ali i održiva i prilagođena ličnim potrebama, sklonostima i životnom stilu pojedinca", zaključuje Moskovic.