Federer "na duši" nosi vrstu koja izumire

Tenisera, koji bekhend igraju jednom rukom, sve je manje, a i oni koji su ostali verni najlepšem udarcu u belom sportu, ne mogu baš da se pohvale bog zna kakvim rezultatima.

Prvi put otkako postoji rangiranje igrača, a to je od 23. avgusta 1973, ispadanjem Stefanosa Cicipasa, u prvih 10 nema tenisera koji igraju jednoručni bekhend.

Osim Cicipasa, koji je 12. na planeti, tu je i Grigor Dimitrov, odmah ispod, dok se u Top 100 nalaze još samo Lorenco Museti, Kristofer Jubenks, Danijel Evans, Danijel Altmajer, Dušan Lajović, Kristofer O'Konel, Sten Vavrinka, Dominik Tim i Aleksandar Kovačević.

Tenis se razvija iz dana u dan, postaje zahtevniji, snažniji, brži, očigledno koban po ovu vrstu igrača koja polako, ali sigurno "izumire".

Nekada je bilo sasvim normalno videti jednoručni bekhend, lepo svakako. Vraćajući se u prošlost, deluje i efikasno.

Teniser sa jednoručnim bekhendom je bio najbolji na svetu u 1.218 od 2.612 sedmica (47%). Svima na pamet prvo pada Rodžer Federer.

EPA-EFE/JORGE REYES

Ali, osim Švajcarca, takav stil su imali još Ilija Nastase, Džon Njukomb, Džon Mekinro, Ivan Lendl, Stefan Edberg, Boris Beker, Pit Sampras, Tomas Muster, Patrik Rafter i Gustavo Kuerten.

Pre dve i po godine godine, posle US opena 2021, čak četvorica igrača u Top 10 igrala jednoručni bekhend.

Stefanos Cicipas je bio treći, Dominik Tim šesti, Rodžer Federer deveti, a Denis Šapovalov 10. Do kraja te sezone, ostao je samo Cicipas.

Koliko je ovakav stil bio česta pojava govori da ga je na prvoj objavljenoj ATP listi u istoriji, devet od 10 igrača praktikovalo.

Svi, osim Džimija Konorsa, koji je igrao dvoručni bekhend.

EPA-EFE/MAST IRHAM

Kao što smo rekli, tenis se znatno razvio tokom decenija, postao brži, fizički zahtevniji.

Danas čak i šljakasti tereni, koji važe za najsporije, zapravo su jako tvrdi i brzi, a igrači, koji dosta vremena provode u teretani, postaju jači, "veći".

Forhendi često imaju brzinu i veću od 150 kilometara na čas, a odskok loptice, kada vam ide na bekhend, u tom slučaju ide maltene do nivoa glave.

Deluje prilično komplikovano da se u tako kratko vremenskom roku namestite i odigrate adekvatan udarac, makar bili i natprosečno visoki.

Stručnjaci sve više savetuju mlađe igrače da se okrenu dvoručnom bekhendu, iz razičitih razloga, pre svega jer je stabilniji, a izvođenje jednostavnije.

"Sada je skoro nemoguće uspeti sa jednoručnim bekhendom. Videćete ga sve manje u narednih 10 godina", kaže Dejvid Nainkin, čovek zadužen za razvoj mladih američkih tenisera.

EPA-EFE/ETTORE FERRARI

Upravo je jedan od polaznika ove škole tenisa, Kris Jubenks, jedan od retkih primera koji su ostali verni ovakvom udarcu. Mada, kaje se i on.

"Da sam znao ovo što sada znam, verovatno ne bih igrao jednoručni bekhend", rekao je Jubenks jednom prilikom.

Martina Navratilova, koja je igrala jednoručni bekhend, ogroman uspeh tokom osamdesetih godina duguje upravo ovom udarcu.

Ipak, mlađe igrače savetuje da se drže dvoručnog, a da rade dodatno na slajsu i volejima jednom rukom.

Mnogi su kroz istoriju uticali na generacije novih tenisera da bekhend igraju jednom rukom. Ipak, izdvaja se Federer. Cicipas, Dimitrov, Jubenks, Museti, svi oni su zbog legendarnog Švajcarca počeli da ga igraju.

Grk, tako, zna sve prednosti dvoručnog bekhenda. Sigurniji je, lakši za kontrolu, ali ne namerava da odustane od jednoručnog.

"Jednostavno volim. Izgleda tako dobro", dodaje Jubenks na ovu temu.

Pored lepršavosti i atraktivnosti, jednoručni bekhend naravno da ima i svojih prednosti.

Iako je težak za učenje i savladavanje, igrači mogu da imaju veći domet udarca i lakše prolaze kroz loptu, kada se udaraca savlada. Pogodan je za igrače koji forsiraju napadački stil igre, snažne i brze udarce, izlaske na mrežu...

Takođe, lakše je sakriti udarac kada bekhend igrate jednom rukom, bolji su voleji, stoga i ne čudi da većina specijalista za dubl bekhend igra jednom rukom.

Stabilnost i snaga su na strani dvoručnog bekhenda, potom i vraćanje loptice koja odskače visoko iznad struka, baš kao i mogućnost da se "ispravi" udarac u poslednjem trenutku, nedominantnom rukom.

"Federer je osvojio 20 Grend slem titula, Vavrinka tri. Moguće je. Teže je riternirati, udariti kontru. Današnji teniser igraju snažno, serviraju jako, pogađaju duboko. Ali, biće velikih šampiona i dalje. Martina Hingis je bila broj jedan, pa su pričali to je kraj jedne ere. Sada je era igrača koji igraju pametno, taktički. Za Serenu su govorili da igra snagom, onda je 'mala' Žistin Enan postala prva. Ne volim da pričam o kraju era, sve je moguće", rekao je Patrik Muratoglu, jedan od najpoznatijih teniskih trenera današnjice.

Čovek je vrlo verovatno u pravu, ali trend prelaska na dvoručni bekhend je vidljiv i pravo je pitanje da li će se jednoručni bekhend vratiti na staze stare slave.