Prolećno proklizavanje

U prevodu - koristi priliku kad je imaš. Ili je uskoro biti neće, ili će se, što može da bude gore, brzo premetnuti u nepriliku.

Za Novaka Đokovića se na Srbija openu ovo ispostavilo tačnim. Nije iskoristio brdo brejk lopti i pobeda u polufinalu protiv sjajnog Aslana Karaceva, izmakla mu je iz ruku.

Što propustiš na mostu, platiš na ćupriji. Ali to je sport, to je tenis. Ne bi ni bilo zanimljivo kada bi se sve unapred znalo.

Šta smo saznali u subotu uveče, na terenima kraj Dunava, na Dorćolu, iz tog drugog poraza svetskog broja jedan od početka sezone?

Ne mnogo, ne previše, ali dovoljno da upozori.

Čitati iz dva poraza Đokovića na šljaci, bilo bi pretenciozno, bilo bi možda malo i brzopleto. Naročito jer smo tek u fazi zaleta za kraj maja i početak Rolan Garosa.

Do tog 30. maja štošta se još more isfiltrirati, popraviti, doterati kada je reč o igri i nema sumnje da će Novak Đoković na tome zdušno i raditi.

Već za koji dan (ako već možda i nije), sa članovima svog tima, ući će ponovo u auru ovog neverovatnog meča protiv Karaceva, možda i najboljeg koji je viđen podno Kalemegdana u nedugom istorijatu Srbija opena, od 2009-2012. i sada, 2021.

U tom meču nije viđen „Novak de lux“, na kakvog smo navikli, ali je to bilo tri i po sata žestoke borbe, jakog nadvlačenja konopca dvojice mentalno snažnih rivala, u kojem se pokazalo da postoje stvari na koje Novak mora da obrati pažnju u narednih pet nedelja.

Jer pokušaj „brejka“ protiv Nadala, u toj fantastičnoj GOAT trci za rekordima, biće sve samo ne jednostavna misija.

Nikada nije ni bila, pogotovo neće biti sada.

Faktor pauze

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Kada se analizira start sezone najboljeg tenisera sveta u turnirima na šljaci, treba imati u vidu da Novak nije odigrao niti jedan meč od 21. februara, sve do 14. aprila protiv Janika Sinera u drugom kolu Mastersa u Monte Karlu.

Bezmalo dva meseca bez takmičarskog ritma, u kojem je odmarao i činio sve da zaleči povredu trbušnog mišića koju je zadobio u trećem kolu Australijan opena.

Jasno je da je donekle ispao iz ritma, da je što bi se žagonski reklo, pomalo „zarđao“ i da mu je potrebno vremena i prostora da se vrati u šampionski modus.

Turnir na šljaci nikada nisu ni bili idealan ambijent za Novakov brz i ekspresan povratak, iako je on više puta u karijeri imao idealne početke na najsporijoj podlozi i vukao sjajne rezultate skroz do završnice Rolan Garosa.

Setite se 2011. godine i onog nestvarnog niza mečeva završenog tek u polufinalu turnira u Parizu od Federera.

Tada je osvojio Beograd, Madrid i Rim, išlo je besprekorno.

Bilo je još takvih sezona, recimo 2015. je osvojio Monte Karlo i Rim i stigao do finala u Parizu. To je bio niz od 16-0 pre tog poraza od Vavrinke.

Sada je očigledno naišao na neočekivane (ili njemu možda očekivane) neravnine na putu. Bitno je da ih je detektovao.

Od procene Novaka i njegovog tima, zavisiće dalji tok priprema za, kako je i sam rekao, glavni cilj u ovom delu sezone, Rolan Garos.

Evidentno je da će mu za dizanje forme na željeni nivo, biti potrebni mečevi. Na koliko turnira, na osnovu bitnih parametara poznatih njemu i njegovom timu, posle čega će odlučiti, videćemo još. Madrid i Rim trebalo bi da budu konstanta na tom putu, ali Novak uvek može da iznenadi.

Zato je verovatno i ostavio tu rezervu da li ćemo ga u nedelji pred Pariz, gledati još jednom u Beogradu i odatle ga ispratiti na put ka Bulonjskoj šumi.

Fizički momenat

Foto: Marko Djokovic/Starsport

Novak je protiv Danijela Evansa u Monte Karlu, kako je i sam rekao „odigrao užasan meč“.

Nije bio zadovoljan nivoom igre ni protiv Karaceva, osim jednim bitnim detaljem, borbenošću.

Zaista, tri i po sata je pokušavao da probije taj zid sa druge strane, ali je Karacev na sve imao odgovore. Nije ih našao, ali opet, sve se svelo na dve ili tri lopte, dva ili tri poena razlike među njima.

U tenisu su, kao što znamo, nijanse te koje odlučuju.

Ipak, ono što je bilo evidentno je da Novak ni fizički zaista nije delovao tako sveže, iako je izdržao na terenu prilično dugo, 207 minuta.

Još u drugom setu se videlo da mu nedostaje daha u pojedinim momentima, da nije „na svom“, da se poprilično muči.

Kasnije je u video razgovoru sa novinarima otkrio i da je imao „određenih zdravstvenih problema“ u protekla dva dana i da je u trećem setu osetio čak i vrtoglavicu.

Taj finiš meča, podsetio je na one jesenje, oktobarske dane u Parizu, kada je bilo vrlo hladno i neprijatno za igru.

Meč protiv Karaceva završavao se kada je živa na termometru bila na prilično niskom 14. podeoku.

Nije bilo prijatno ni za gledenje. Pa razume se, ni za igranje.

Ipak, ni tako fizičko-zdravstveno rovit, nije želeo da bilo šta oduzme od pobede svom protivniku, koji je pokazao da je sa pravom jedno od otkrovenja sezone.

Jasno je da Novak fizički još nije na nivou na kom je potrebno da bude na Rolan Garosu, turniru koji iziskuje najviše od svakog igrača, ali pet nedelja je sasvim dovoljno da se stvari dovedu u normalu.

Igra i šta sam kaže?

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Zanimljivo je da ni protiv Evansa, ni protiv Karaceva, igrača koji su ga jedini pobedili od početka godine, nije igrao pre na šljaci.

Tačnje protiv Evansa do tog meča u Monte Karlu, uopšte nije ni igrao i jedino iskustvo protiv Karaceva imao je u polufinalu Melburna ove godine, ne betonu.

„Kada bih mogao da biram gde ću da igram protiv Karaceva, onda bi to svakako bilo na šljaci“, rekao je uoči ovog meča u Beogradu.

Ipak, pojedini elementi igre kod Novaka su zakazali.

Nije bio zadovoljan ni kako servira u tim mečevima. Neretko je grešio i na njemu svojestveno dobrom riternu. Iz bekhenda, takođe.

Očigledne su bile i zamerke članovima njegovog tima, o čemu svedoče one reči iz Monte Karla, u pauzi između gemova na meču sa Evansom, „da mu nisu potrebni tapšači“.

„To imam i kod kuće“.

Nije to kod Novaka ništa novo, Marjan Vajda može da napiše knjigu Novakovih ljutnji, tih brzih letnjih oluja posle kojih bi, pet minuta kasnije, posle meča, granulo sunce, kao da ništa bilo nije.

I Goran Ivanišević, verovatno.

To samo pokazuje da Novak konstantno zahteva od njih, da budu na straži, da budu budni, da ga snabdevaju idejama i informacijama, da budu jaki u skautingu protivnika.

Očigledno je da je protiv Evansa i Karaceva, nešto svima promaklo.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

I jedan i drugi, mora im se priznati, fenomenalni su borci. Evans je pokazao da osim te standardne britanske sportske drskosti, ima i petlju da rizikuje. Karacev takođe.

Oni se nisu „sklonili“ sa terena zato što ih je žreb namerio na svetskog broja jedan. Naprotiv, dobili su ogroman motiv.

„Izašao sam na teren verujući da mogu da pobedim Novaka“, rekao je hladno posle najveće pobede u karijeri Aslan Karacev.

U Beogradu, u Srbiji, na Novakovoj teniskoj „Marakani“, na terenu koji je njegova baza, tu izaći i reći tako nešto i na kraju, to demonstrirati?

Svaka čast, momak! Kao i Evansu, takođe. Vašim pobedama se nema šta prigovoriti.

Ono što je posle svega bitno, jeste jedna Novakova rečenica, koju je čini mi se, drugi put ponovio u ovih nekoliko nedelja.

„Ovi turniri služe mi sada samo kao priprema za Rolan Garos. To je moj cilj“.

Očigledna je želja za racionalizacijom energije i izborom bitnih ciljeva u finišu karijere.

Nema više „punim tempom na svakom turniru“. Grend slemovi su njegova opsesija sada. Taj lov na rekorde.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Ako Novaku ovi mečevi zaista služe kao svojevrsni lakmus testovi u kojima pokušava da detektuje svoje i slabosti eventualnih protivnika, to je u redu.

Ipak, neki kontinuitet do dolaska u zapadni deo Pariza, biće mu neophodan.

Pogotovo jer smo ove godine videli, da postoje novi vesnici teniskog proleća.

Da Rafa Nadal, takođe, pokazuje znake nestabilnosti na startu sezone na šljaci. Takođe, netipično za njega.

Da Stefanos Cicipas, koji danas odmerava snage sa njim u finalu Barselone, ima skor 17-0 u setovima do ovog meča, na šljaci!

Ali i da Aslan Karacev, koji kraj Dunava igra za drugu titulu u sezoni, može da bude silan i nezgodan i na šljaci. Da ima odličan retern, ne samo servis, što smo znali. Da je spreman ludački da rizikuje da pogađa linije i na brejk loptama.

Ako je Beograd bio prilika da se tako nešto otkrije, to može biti samo dobro i dobrodošlo i za Novaka.

Znaće na šta može da računa sledeći put ako mu se slučajno nađu na putu recimo baš u Parizu.

Jer svaki poraz je iskustvo više. I prilika da se nešto novo nauči.