Kraj; Sve je "palo" za 18 sati FOTO/VIDEO

Jemenski pobunjenici su tako naneli težak udarac jemenskoj vladi koju podržava Saudijska Arabija, a analitičari taj pomak ocenjuju kao najznačajniji regionalni razvoj događaja otkako su SAD i Izrael u objavili rat Iranu. 

Inače, koreni sukoba s Rijadom sežu u 2004. godinu, kad je šiitski pokret Ansar Alah, poznatiji kao jemenski Huti, prvi put digao oružje protiv tadašnjeg jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha i optužio Saudijsku Arabiju da finansira i usmerava njegov obračun s njihovom zajednicom u severnoj provinciji Sada.

Nakon što su 2014. Huti iskoristili talas nezadovoljstva korupcijom i zauzeli glavni grad Sanu, prisilivši predsednika na beg u Aden, Saudijska Arabija ulazi u rat na čelu koalicije arapskih država, službeno s ciljem vraćanja priznate vlade na vlast, a stvarno i zbog straha od iranskog uporišta na svojoj južnoj granici te želje da osigura nadzor nad Bab el-Mandebom, ključnim izvoznim koridorom za saudijsku naftu.

Osvojili obalu za 18 sati 

Drugi sukob Huta, onaj sa Izraelom, ima drugačiji sihod, prenosi Index i podseća da su jemenski pobunjenici gotovo od osnivanja devedesetih godina, usvojili parolu poznatu kao "al-Sarkha" (Krik) - "Bog je najveći, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo jevrejima, pobeda islamu" - kao deo šire antiimperijalističke i anticionističke ideologije bliske iranskoj revolucionarnoj retorici.

Ali do 2023. ta je parola ostala uglavnom simbolična. To se promenilo nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023., kad su Huti počeli da ispaljuju rakete i dronove prema izraelskom lučkom gradu Eilatu i da napadaju brodove u Crvenom moru, u znak, kako tvrde, solidarnosti s Gazom.

Tokom narednih meseci pogodili su Tel Aviv jednim projektilom koji je usmrtio jednu osobu, dok su ostale projektile presrele izraelska, američka i francuska PVO.

Taj obrazac se ponavljao u talasima, s tim da je primirje u Gazi u oktobru 2025. privremeno smirilo napade, ali borbe između Izraela i Irana, koje su ponovno izbile ove godine, podstakle su Hute u junu da obnove blokadu brodova povezanih s Izraelom, uvlačeći time jemenski sukob dublje u širi regionalni rat.

Ta dva fronta danas se prepliću: iskustvo i oružje stečeno u ratu s Izraelom i napadima na brodove u Crvenom moru, uključujući balističke projektile i dronove nabavljene uz iransku pomoć, omogućili su Hutima da vojno nadmaše rascepkane snage jemenske vlade i preuzmu celu obalu u munjevitom napadu koji je trajao samo 18 sati. 

Analitičar Mohamad Elmasrij s katarskog Doha Instituta  ocenio je da je reč o "borbenoj sili naprednijoj od one s kojom su se Saudijci sukobljavali pre desetak godina", dodajući da je pristup iranskom oružju Hutima omogućio izgradnju impresivnog arsenala.

Bab el-Mandeb

Murat Usubali / AFP / Profimedia

, kojim dnevno prolazi oko 12 odsto ukupne svetske trgovine, dodatno je dobio na važnosti otkako je Iran zatvorio Ormuski moreuz, kojim je pre rata godišnje prolazilo oko petina svetskih energetskih zaliha.

Saudijska Arabija je nakon toga do maksimuma povećala kapacitet naftovoda koji sirovu naftu prebacuje preko Crvenog mora - s pet na sedam miliona barela dnevno - zbog čega sada čak 21 odsto više saudijske nafte ide prema Bab el-Mandebu nego pre rata.

Upravo je to učinilo da taj moreuz postane meta Huta broj jedan, a rezultat napada Huta je da je promet saudijske nafte tim moreuzom opao za skoro 50 odsto, a na sve to reagovalo je is vetsko tržište daljim rastom cena nafte.

Međunarodna agencija za energiju saopštila je da će globalna ponuda nafte ove godine pasti više nego što se ranije predviđalo, dok OPEC već peti put zaredom smanjuje  prognozu rasta globalne potražnje za 2026.