Polaganje: Dobro došli u najhaotičniji grad na svetu

Pune čari prestonice Filipina, jedne od tri država u kojoj se igra Svetsko prvenstvo u košarci, mogli smo da osetimo tek u četvrtak, s obzirom da smo iz Beograda stigli u sredu u kasnim večernjim satima kada nije bilo gužve, niti mnogo naroda na ulici.

Zato nam je četvrtak predstavljao vatreno krštenje i za malo vremena mogli smo da se uverimo u sve ono što su nam ljudi pričali – velike gužve, vazduh koji se ne može opisati rečima, taj miris, da ne kažemo smrad, i to isparavanje morate osetiti, policajci na svakom koraku, što oni koji uređuju haotični saobraćaj, što oni koji čuvaju lokale, urbanizam po kom u krugu od 200 metara imate elitne zgrade i “favele“…

Foto: B92/PT

Pa tako imate velike tržne centre oko Aranete, čuveni “Ali Mall“ koji je posvećen Muhamedu Aliju zbog pobede protiv Džoa Frejžera u istorijskom meču u Araneti, koji je još poznat i kao “Thrilla in Manila“. Sve to izgleda moderno i lepo, ali kada zađete tri ulice dalje ulazite u siromašne delove iz kojih želite što pre da izađete jer nisu bezbedni.

U u ovom delu grada, sredine nema, a kako se može čuti i pročitati, takva je cela Manila – i to već unazad tako 80 godina.

Foto: B92/PT

Japanci su krajem drugog Svetskog rata sravnili Manilu i kako kažu lokalci grad se do dan danas nije oporavio, u šta smo mogli i da se uverimo.

Od hotela do dvorane imamo deset minuta pešaka, ali filipinskim načinom, odnosno trčeći preko ulica, jer ako na pešačkom idete normalnim hodom postoji velika verovatnoća da će vas nešto udariti.

Foto: Profimedia

Jednostavno vas kola, koja ne usporavaju zbog pešaka, teraju da ubrzate hod ili pretrčite kada prelazite ulicu – drugu opciju nemate ako hoćete da ostanete čitavi. To što se tiče saobraćaja i nije za čuđenje, mnogi gusto naseljenje svetski gradovi funkcionišu na taj način, jer da je drugačije saobraćaj bi bio još zakrčeniji, a verujte, gore od ovoga teško može.

Zato i ne možete krivite vozače što nemaju mnogo poštovanja prema pešacima, različita je kultura i teško da može drugačije u ovakvim sredinama.

Foto: B92/PT

Kada je reč o dvorani, više ste mogli da čitate u tekstu posvećenom Araneti, legendarnom zdanju koje je sagrađeno 1958. godine, a otvoreno dve godine kasnije.

Jedna od stvari koju bi trebalo spomenuti jesu klima uređaji koje Filipince ne štede i zato doživite blagi šok kada spolja uđete u klimatizovano, odnosno obrnuto, kada sa 20 stepeni zakoračite u zagađeno i 30+ stepeni.

Posle uzimanja akreditacija i bitisanja nekog vremena u dvorani odlučili smo da istražimo malo grad, ali ne mnogo, nekoliko stotina metara oko hale i naišli smo na ono što smo vam opisali na početku teksta – malo urbano, malo favela i tako u krug.

Sve ovo vam pišemo kako bismo vam približili grad, a ne kako bi se žalili na nešto, daleko od toga da nam je loše, uživamo u sportu koji volimo i poslu koju volimo, samo pokušavamo da dočaramo grad iz prve ruke. Posle kratkog obilaska dela grada u kojem se nalazi Araneta, vratili smo se u halu i sačekali konferencije za medije, Srbije i Kine.

Činjenica, želeli smo prvo na Južni Sudan, ali je njihova pomerena za 21.30, pa smo prvo bili kod Pešića i Bogdanovića, potom kod Đorđevića, a na kraju i simpatičnih Sudanaca. Opširnije o njima čitaćete u petak.

Na kraju dana pogledali smo malo treninga Srbije, videli da sve funkcioniše kako treba, a potvrdu za to dobili smo od Alekse Avramovića i Marka Gudurića.

Konačno, u petak kreće košarka i mnogo se radujemo, jer zbog toga smo došli u Manilu, a ne zbog obilazaka grada i davanja recenzija, ali turnir još nije počeo i red je malo dočarati stanje u gradu u kom će srpski košarkaši pokušati ono što su njihovi prethodnici pre 45 godina.

Srbija prvu utakmicu igra protiv Kine u subotu u 20 časova po lokalnom, tačnije u 14.00 po srednjeevropskom vremenu.