Asmir Begović za B92: Neopisiv osećaj sa Marakane

Sudbina ga je selila od BiH, preko Nemačke i Kanade, do Engleske. Kao tinejdžer je stigao na Ostrvo, bio autsajder, ali je napornim radom u verom u sebe postao jedan od najboljih golmana u Engleskoj, pa i Evropi.

Asmir Begović je jedan od zaštitnih znakova Stouk Sitija, čovek koji je u stanju ne samo da sačuva svoju, nego i da zatrese protivničku mrežu, čovek koji u današnje vreme trke za novcem odoleva interesovanju evropskih fudbalskih velikana.

U novogodišnjem intervjuu za B92 Begović je iskreno pričao o svojim počecima u Engleskoj, onome što izdvaja fudbal na Ostrvu od ostatka sveta, svojim uzorima i favoritima.

Aleksandar Kovačević Engleska
Podeli

Asmir Begović ima 27 godina. Rođen je na leto 1987. u Trebinju, rat je njegovu porodicu oterao u Nemačku, potom i Kanadu, a sudbina dovela u Englesku. Iza sebe ima oko 250 utakmica i jedan postignut gol.

Iza Begovića je još jedna solidna godina na "Britaniji", ali će 2014. ipak ostati večno urezana u njegovo sećanje po jednom događaju.

"Bila je ovo veoma dobra godina, kad podvučem liniju. Ono što je najvažnije je da sam zdrav, da je moja familija zdrava i srećna. Godina sa Stoukom je bila solidna, u skladu s mogućnostima, a svakako da je vrhunac Svetsko prvenstvo u Brazilu. Osećaj koji sam doživeo na toj prvoj utakmici, na Marakani protiv Argentine, kada je počela himna, to je nešto neopisivo. Igranje na Mundijalu mi je oduvek bio životni san i moram priznati da je odličan osećaj ispuniti takve snove".

Mogli bi se reći da je Asmiru možda najteže naći odgovor za pitanje odakle je. Rođen je u BiH, tokom rata je izbegao u Nemačku, potom se preselio u Kanadu, a duže od deset godina je u Engleskoj.

"Da, ovde sam već veoma dugo, štaviš,e mislim da sam u današnjoj kući ovde blizu Stouka duže nego u bilo kojoj u kojoj sam ranije živeo. Mogu reći da se osećam kao starosedelac, mada sebe smatram stanovnikom planete, da to tako nazovem. Imena zemalja nisu toliko važna, važno je da ste s porodicom, prijateljima, i da uživate. A meni je tako ovde".

Svaka od zemalja u kojima je živeo je specifična na svoj način, naravno, Engleska diše za fudbal.

"Iskren da budem, teško je nešto izdvojiti van profesionalnog života. Ovde je profesionalni fudbaler posvećen igri 24 sata sedmično i gotovo da za ništa drugo nema vremena. Ali ja volim taj način na koji Englezi pristupaju fudbalu, žive ga, atmosfera na stadionima je zaista dobra, užitak je igrati pred punim tribinama. Kada je BiH u pitanju, mislim da mi najviše nedostaje hrana, ali ona bi ionako bila zabranjena, haha".

U Englesku je stigao kao 16-godišnjak. Strana zemlja, neizvesna budućnost, to je ogroman teren za tinejdžera. Ipak, on je pronašao put do uspeha.

"Moja sreća je da sam imao dobre ljude za prijatelje, koji su mi pomogli da dobijem probni period u Portsmutu i Totenhemu kao klinac. Otišao sam prvo u Portsmut, ali nakon što sam tamo trenirao, oni su mi odmah ponudili ugovor i nikad nisam ni otišao na drugu probu u Spurse. Bilo je teško, bio sam dete, daleko od porodice, ali mi je u isto vreme pomoglo da ojačam, da se osamostalim, da ne zavisim ni od koga. Od prvog dana sam znao da želim da igram na najvišem nivou i samo sam o tome razmišljao, samo tome bio posvećen, i svaka prepreka je bila premostiva".

Prve godine njegove karijere na Ostrvu su obeležile pozajmice. To često deprimira mlade igrače, ali iako je on u prve četiri godine igrao za čak šest klubova nije ga omelo da postane ono što je danas, štaviše.

"To mi je veoma mnogo pomoglo. Prošao sam čitav engleski ligaški sistem, igrao u malim klubovima, ali ja sam na tome insistirao jer za mladog golmana najvažnije je da brani, da dobije priliku".

Ne voli da priča o svojim golmanskim vrlinama, dok uvek traži više što se tiče kvaliteta.

"Ne volim govoriti o svojim vrlinama, to neka procene drugi. A popraviti treba sve. Tako je u fudbalu, ne postoji situacija u kojoj možeš reći "ovo je sada to, savršeno je", moraš raditi stalno da bi održavao i poboljšavao vlastite sposobnosti".

U Stouk je stigao 2010. godine i međuvremenu stekao status jednog od najboljih golmana u Premijer ligi. Spekulisalo se o interesovanju najvećih klubova, ne samo Engleske već i iz Španije, ali je on ipak i dalje na Britaniji.

"Rekao bih da nakon ovoliko vremena zaista imam određeni osećaj pripadnosti ovom klubu. Dali su mi priliku kad mi je trebalo, verovali u mene, i srećan sam tu. Lepo je čuti da se interesuju i drugi, ali ima vremena. Na Englesku sam se navikao, po mom mišljenju to je najbolja liga za igranje na svetu. Ali, ako dođe prava ponuda, zašto ne, oprobao bih se i u nekoj drugoj zemlji“.

Ta zemlja mogla bi da bude Nemačka gde je napravio prve fudbalske korake.

"Od detinjstva navijam za Bajern Minhen, tako je I sada", kratko ističe svoju klupsku opredeljenost Begović.

Kada su u pitanju saigrači sa kojima se najviše druži ističe dva imena, po jedno iz kluba i reprezentacije.

"Teško je u ovom profesionalnom svetu stvarati prave prijatelje, jer se mnogo toga menja brzo. Međutim, u Stouku sam se sprijateljio sa Rajanom Šokrosom i našeporodice se druže, kad imamo vremena. U reprezentaciji sam cimer sa Harisom Medunjaninom, s kojim sam zaista postao veliki prijatelj i koji je sjajan čovek i igrač".

Begović ne izdvaja nijednog zvučnog fudbalskog i sportskog idola, ali je imao velikog uzora.

"Otac. S njim sam trenirao kao klinac, on mi je bio uzor ne samo kao sportista, jer je i on branio u trebinjskom Leotaru, nego kao i čovek. Nismo imali mnogo, ali on i majka su se uvek trudili da nam obezbede sve što je moguće i da budemo srećni".

Nema dilemu ko je trenutno najbolji golman sveta.

"Nojer. Konkurencija je jaka, ali mislim da je on u ovom trenutku ispred ostalih".

U oktobru je prvi put poneo kapitensku traku u reprezentaciji, koju očekuje teška borba za plasman na Evropsko prvenstvo sledeće godine u Francuskoj.

"Kapiten je i dalje Edin, ja sam njegov zamenik, a pošto je propustio Izrael ja sam nosio traku. Bila je to zaista velika stvar za mene, pogotovo kao golmana. (Selektora Mehmeda) Baždarevića poznajem samo iz priča i onoga što sam čuo, ali čini se kao čovek koji ima plan i ideju i mislim da je to ono što nam je potrebno. Kvalitet nije nestao, ovo je gotovo ista ekipa koja je igrala u Brazilu, samo nam treba da malo složimo stvari. Situacija je teška, ali i dalje sam uveren da ćemo ostvariti cilj, a to je plasman na EP".

Za kraj je dobio pitanje „Ko će i šta će biti Asmir Begović kada završi fudbalsku karijeru?

"O tome je stvarno teško govoriti, nadam se da ću igrati još dugo. Ko zna šta vreme nosi. Trenutno uživam u humanitarnom poslu koji radim sa svojom Fondacijom, pomažemo izgradnju dečjih igrališta u Engleskoj i BiH, i to je ono što bi voleo da radim i u budućnosti. Mislim da ću ostati u fudbalu, ali nikad se ne zna", zaključio je razgovor za B92 Asmir Begović.

strana 1 od 2 idi na stranu